Privreda u doba korone: Minus i plus jednako je plus
11.05.2020 Beograd

Privreda u doba korone: Minus i plus jednako je plus

Privreda u doba korone: Minus i plus jednako je plus Foto: Beta/Miloš Miškov
Koliko njih je tačno u ovom trenutku na nivou algoritma za rešavanje Rubikove kocke, budući da nam država saopštava da je bez posla ostalo nešto više od 6.000 ljudi, dok neka istraživanja pokazuju da je bez posla dosad ostalo čak 300.000 zaposlenih.

Piše: Jelena Aleksić
 

Kompanija Berkšir Hatavej legendarnog američkog investitora, milijardera Vorena Bafeta izgubila je neverovatnih 50 milijardi dolara u okolnostima izazvanim pandemijom koronavirusa. Istog dana kada je objavljena ova vest iz Brisela stiže saopštenje da je posle globalne donatorske konferencije ceo svet (isključujući SAD, koje nisu htele da učestvuju) sakupio 7,4 milijarde evra za vakcinu protiv korone. Sa dva miliona evra, koliko prilaže Srbija, i milion koje dariva pop diva Madona, ne stiže se ipak do potrebne 8,2 milijarde.

Učešće Srbije u ovom projektu zaista je pohvalno, a pre svega ekonomski vrlo proračunato i zbog toga još jednom pohvalno. Dovoljno je da samo 20.000 “tajkuna” – kako država naziva sve one koji su verovali da bi bilo korisnije po 100 evra podeliti onima koji su zaista socijalno ugroženi – ne okrene broj telefona i ne zamoli za sledujuće devize. Zašto je, ako je već menjala odluku, država rešila da nas maltretira “okretanjem” broja telefona umesto da je poslušala savete stručnjaka i novac raspodelila socijalno ugroženima, nezaposlenima, Romima, samohranim roditeljima, deci s posebnim potrebama? Ovo su kategorije građana čije baze podataka postoje i kojima bi pomoć od 200 ili 300 evra zaista značila. Uostalom, čujmo šta kažu znalci iliti jedna od “tajkunskih organizacija”.

U pitanju je, pogađate, Fiskalni savet, koji će krajem aprila objasniti da je ova mera: “1) Ekonomski neefikasna jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede, 2) Socijalno nefokusirana jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim građanima kojima je potrebna finansijska pomoć (što bi jedino imalo smisla u ovom trenutku) i 3) Fiskalno neodgovorna jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast”.

“Nejasan je bilo kakav smisao politike koja de fakto znači da će država pokloniti građanima po 100 evra tako što će ih pre toga zadužiti za istih tih 100 evra, ali s kamatom”, stav je Fiskalnog saveta, koji još jednom poziva Vladu da odustane od ove mere.

Sa druge strane, odlaganje poreskih obaveza, budžetsku pomoć za isplatu zarada i za povećanje likvidnosti preduzeća, što predviđa državna pomoć privredi, Fiskalni savet ocenjuje pozitivno.

Apropo, “budite pozitivni”, reći će na jednoj od konferencija ministar zdravlja Zlatibor Lončar završavajući obraćanje medijima posle saopštenih podataka o obolelima i umrlima od novog virusa. Lapsus, naravno, ali odličan šlagvort za uvod u ono što nas sve zanima, a to je, šta nam sledi? Koliko je ljudi već ostalo bez posla, koliko će njih završiti na ulici i šta će biti sa celokupnom privredom kad sve ovo prođe?

Evropske, japanske i(li) Bafetove milijarde pomenute su na početku teksta kao još jedno svedočanstvo da je “samo novac važan”, kako tvrde pristalice monetarističke teorije. Novac za vakcinu, novac za istraživačke centre, novac za laboratorije, novac za testove i medicinsku opremu.

“Novac za kiriju”, reći će pak mnogi u Srbiji. Za ratu, za registraciju kola, za tri dana u banji kad sve ovo prođe, za krečenje…

Mnogi zaista neće moći da odgovore ovim izazovima, ma koliko “sitno” delovali. Koliko je njih tačno u ovom trenutku na nivou algoritma za rešavanje Rubikove kocke, budući da nam država saopštava da je bez posla ostalo nešto više od 6.000 ljudi, dok neka istraživanja pokazuju da je bez posla dosad ostalo čak 300.000 zaposlenih.

Zvanično, u Srbiji je posao izgubilo 6.047 osoba, koliko ih se prijavilo Nacionalnoj službi za zapošljavanje za isplatu naknade za nezaposlenost. Međutim, ispostaviće se da je broj radnika zaključno sa 17. aprilom za svega 377 manji nego krajem februara. U pitanju su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), a direktor ove institucije će Novom magazinu objasniti:

“Dakle, nije došlo do smanjenja registrovane zaposlenosti usled krize izazvane pandemijom Covida-19 jer su poslodavci veći broj zaposlenih van radnog odnosa preveli u status zaposlenih u radnom odnosu. Nadalje, imali su razlog da zadrže sva radna mesta zbog od Vlade donetog programa direktne pomoći za zaposlene. Konačno, oni koji nisu radili u vreme vanrednog stanja omogućili su prinudno odsustvo s posla zaposlenima, ne gaseći radna mesta i ne menjajući ugovore sa zaposlenima”.

Podaci RZS poklapaju se sa onim što saopštava premijerka Srbije Ana Brnabić, a to je da je u vreme vanrednog stanja došlo do povećanja broja zaposlenih u nekim oblastima (IT i prerađivačka industrija).

Analiza RZS takođe pokazuje da tokom aprila nisu radili (ili su radili s najmanje kapaciteta) proizvođači automobila, nameštaja, obuće, čarapa, električnih aparata za domaćinstvo… dok su s povećanim kapacitetima radili zaposleni u proizvodnji ulja, farmaceutskih preparata, mleka, ambalaže od papira, deterženta i sapuna, veštačkih đubriva…

*Ceo tekst pročitajte besplatno OVDE

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side