18.09.2017 Beograd

Poverenik o manjkavostima Predloga zakona o nacionalnom DNK registru

Poverenik o manjkavostima Predloga zakona o nacionalnom DNK registru Foto: Novi magazin/SA
U Skupšinu Srbije stigao je Predlog zakona o nacionalnom DNK registru za koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić smatra da ima manjkavosti i nedoslednosti, zbog čega je predsednicma nekoliko skupštinskih odbora uputio pisma, objavljeno je danas na sajtu poverenika.

Šabić je ukazao da je u toku pripreme zakona predlagačima dao mišljenje u kom je ukazao na manjkavosti i nedoslednosti, kao i na neusklađenost teksta zakona sa osnovnim evropskim i međunarodnim standardima u oblasti obrade genetskih podataka, uključujući neusklađenost sa Preporukom Saveta Evrope o genetičkoj privatnosti i nepoštovanje standarda uspostavljenih u praksi Evropskog suda za ljudska prava.

On je nepomenuo i da njegove primedbe nisu uvažene.

Poverenik je zato u pismima predsednicima odbora upozorio da analiza DNK, odnosno biološkog materijala predstavlja najinvazivnije zadiranje u privatnost i da se njom može otkriti ogroman broj podataka o ličnosti, uključujući i one iz kategorije najosetljivijih.

Zbog toga, kao i potrebe da se što je moguće više smanji rizik eventualnih zloupotreba, ovom pitanju mora se pristupati sa zaista posebnom pažnjom, naveo je poverenik i dodao da to, pre svega, kao minimum podrazumeva jasno, precizno definisanje kruga lica u odnosu na koje je ovakva obrada podataka opravdana, kao i jasno definisanje rokova čuvanja prikupljenih podataka.

Međutim, po njegovim rečima, u predloženom zakonu nisu precizno definisani uslovi pod kojima se vrši upis, korišćenje i brisanje podataka sadržanih u registru, niti se pravi razlika između obrade podataka o licima koja su osumnjičena za izvršenje nekog krivičnog dela ili protiv kojih se vodi krivični postupak, s jedne strane, i lica oštećenih izvršenjem krivičnog dela (žrtve), s druge strane.

Isto tako, ni rokovi čuvanja podataka u nacionalnom DNK registru nisu precizno utvrđeni, a ni tu se ne pravi nikakva razlika između lica koja su osumnjičena, okrivljena, pravnosnažno osuđena ili pravnosnažno oslobođena.

Poverenik je upozorio i da Ustav Srbije u članu 42. utvrduje da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom. Isključivo zakonom, ne podzakonskim aktima, s čime u suprotnosti da bliže propise o načinu vođenja nacionalnog DNK registra propisuje Vlada, kako je to predviđeno Predlogom zakona.

Kako je navedeno, budući da je reč o zakonu čija rešenja mogu imati nesagledive posledice po prava i slobode velikog broja građana, a da poverenik nema na raspolaganju mogućnost podnošenja amandmana niti bilo koji drugi instrument kojim bi mogao uticati na dalju zakonodavnu proceduru, kao zaštitnik prava na zaštitu podataka o ličnosti apelovao je na poslanike da pažljivo i nepristrasno razmotre stručne primedbe i sugestije date na tekst zakona kojim se uređuje nacionalni DNK registar.

Poverenik je pisma uputio predsednicima skupštinskih odbora za odbranu i unutrašnje poslove i za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

autor: SA izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
T6 bazeni, spa
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije festival nauke bmw