Postizborna politička slika: Antisistemski program za novu opoziciju
26.07.2020 Beograd

Postizborna politička slika: Antisistemski program za novu opoziciju

Postizborna politička slika: Antisistemski program za novu opoziciju Foto: Novi magazin/SA
Uzgajanje širokog asortimana desničarskih pokreta i njihova promocija, te etiketiranje bliskog Đilasovog saradnika Mlađana Đorđevića kao jednog od pokretača demonstracija i dovođenje svega u vezu sa Rusima taman pred nastavak pregovora o Kosovu, sjajno je poslužilo liderima EU i SAD kao izgovor da Vučića prihvate kao lice stabilnosti, ako ne i demokratije.

Piše: Mladen Mrdalj*




Neretko mi na društvenim mrežama zameraju što kritikujem opoziciju. Zamerke se svode na to da je opozicija “manje zlo”, te da svako ko je kritikuje radi za SNS. Poslednji primer te naopake logike je tviter-rat Saše Radulovića i Dragana Đilasa. Potonji je, nakon serije otrovnih napada na sagovornika, kontradiktorno zaključio da “oni koji kritikuju vlast i u isto vreme napadaju druge opozicione stranke i lidere, pomažu Aleksandru Vučiću”: “Zato ja nikoga ko je protiv vlasti neću kritikovati, bez obzira na ono što govori o meni.” U nekoliko tvitova demonstrirao je licemerje kojim opozicija godinama proizvodi apstinente.

Pošto je kritika i izraz nade da će kritikovani promeniti ponašanje, sve manje razlikujem opoziciju od vlasti. Vučića odavno ne kritikujem jer nema nade da će staviti interese građana ispred partijskih. To je donekle i razumljivo jer njegova partijska mašinerija mnogo jede, pa mora da otima od naroda kroz ozakonjenu krađu i klasičnu korupciju. Bez toga mašina neće iscediti neophodan broj glasačkih listića iz biračkog tela. Sa druge strane, opozicija svoje kampanje uporno svodi na dokazivanje zastrašenim i potkupljenim građanima da ih Vučić zastrašuje i potkupljuje, kao da oni to ne znaju. Ostale glasače čine apstinenti i iskreni obožavaoci Vučića. Jedan deo poslednjih zaista čine glasači koji nemaju priliku da vide lidere opozicije na TV-u, ali drugi deo njih ima i opet bira Vučića ili nikog.

SUKOBI: Da je problem u opoziciji, vidi i novinar Nedim Sejdinović, koji nedavno piše da bi Vučić dominirao i da je sva opozicija izašla na izbore jer bi “mnogi antivučićevski glasači, nezadovoljni političkom ponudom, ostali kod kuće”. Đilasovom logikom “ko nije za nas, taj je protiv nas”, i Sejdinović radi za Vučića. Tom logikom, za Vučića radi i Jeremić jer se sukobio sa Đilasom. Zato je Jeremića napustio njegov potpredsednik Nikola Jovanović, povukavši za sobom i Jeremićeve odbore u Rakovici i Grockoj. Simptomatično je da se od javnosti kriju uzroci ovog sukoba.

Nedavno je Predrag Mitrović, član glavnog odbora Đilasove partije, objavio svoju sliku s Nikolom Jovanovićem na protestima. Verovatno sledi preletanje. Zatim je Jeremića napustio i Čedomir Antić, prišavši Raduloviću. Kako stvari stoje, tviter-sukob Radulovića i Đilasa prerasta u strateški unutaropozicioni sukob. Radulović nastupa populizmom, a Đilas finansijama. Ako Radulović nađe finansijere, Jeremić i Đilas će osetiti da novac u politici ne znači mnogo bez ideologije, a Boško Obradović da ideologija ne znači mnogo bez novca.

O kadrovskom lešinarenju u opoziciji nedavno je svedočio i Sergej Trifunović u emisiji KTV “Bez ustručavanja”. I evo, već nekoliko dana gledamo kako Pink zasipa publiku Trifunovićevim svedočanstvima iz prve ruke o niskosti opozicionih lidera. Zar je onda čudno što sve manje glasača razlikuje vlast i opoziciju? Videćemo gde će preleteti Nemanja Šarović, doskoro Šešeljeva perjanica, što će biti još jedan dokaz da su “svi isti”, samo menjaju dresove. Za njihov dolazak na vlast niko se neće tući.

Za konkretne ustupke vlasti, međutim, hoće. Studenti su izborili ostanak u domovima, a poslednji neredi izborili su ukidanje policijskog časa. Ujedno su i pokazali nemoć opozicije, koja opet nije uspela da preuzme bunt dajući mu ideologiju i strategiju. Nema sumnje da je bilo spontanog nasilja, ali brz napad Vučićevih jurišnih partijskih odreda maskiranih u navijače i desničarske grupe (koji su, opet, bili maskirani u antivučićevske demonstrante) na policiju opravdao je brutalno gaženje protesta.

Vučić ima odgovor na sve što je dosad probano. Mirne proteste pušta da odumru u nesposobnosti da iznedre ideološku osnovu i strateški plan kojim bi se proširili do kritične mase. Spontane nemirne proteste radikalizuje kako bi ih zgazio u začetku. Bojkot izbora obesmislila je sama opozicija, nesposobna da osmisli širu strategiju za “dan nakon bojkota”.

MANJAK SNAGE: Uzgajanje širokog asortimana desničarskih pokreta i njihova promocija, te etiketiranje bliskog Đilasovog saradnika Mlađana Đorđevića kao jednog od pokretača demonstracija i dovođenje svega u vezu sa Rusima taman pred nastavak pregovora o Kosovu, sjajno je poslužilo liderima EU i SAD kao izgovor da Vučića prihvate kao lice stabilnosti, ako ne i demokratije.

Jednom rečju, niko nema strategiju, ali svi moraju nekako da pokažu da su živi. Dok se Dveri osipaju, Obradović javno mašta o prelaznoj vladi, bez objašnjenja zašto bi Vučić na to pristao. Jeremić mašta da će EU pritisnuti Vučića da pregovara o izbornim uslovima, bez objašnjenja zašto bi to ovog puta uspelo, za razliku od propalih pregovora krajem 2019. Đilas prepakuje SzS kako bi zamaskirao svoje jačanje i Jeremićevo otimanje od utapanja u SzS (usput i testira ideju kandidovanja vladike Grigorija).

Radulović je shvatio da se glasači mogu motivisati samo konkretnošću i zaista je privukao pažnju borbom za proveru 2.700 izbornih mesta. Međutim, konkretnost njegove ideje o obaranju izbora nije ona konkretnost sistemske promene koju građani žele. Obaranje izbora značilo bi nove izbore, ne smenu SNS mašinerije, a posebno ne smenu partokratskog sistema. Radulovićev antiglobalistički desni populizam ima potencijal da prekomponuje opozicionu scenu, ali ne i da privuče deo apstinenata i komad glasača vladajuće koalicije. Zato i nema odgovor na pravne mahinacije kojima Vučićeve institucije odbacuju inicijativu.

Dragan Dobrašinović iz Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava je u pravu: “Opozicija nema snagu ni potencijal za bilo kakav smisleniji i delotvorniji iskorak”, pa je vreme za “povratak građana politici i politike građanima... i arhiviranje aktuelne političke klase”. U “najboljem” slučaju Vučića može oboriti socijalno-ekonomsko-epidemiološka katastrofa pogoršana jesenjim kišama i zimskim hladnoćama. Pod uslovom da neredi koje bi ta katastrofa izazvala upravo ne primoraju vlast da uvede stalno vanredno stanje, koje bi se teško razlikovalo od diktature beloruskog tipa.

Jedina nada je u okupljanju nevladinih organizacija oko platforme koja mora biti antisistemska i konkretna. Antisistemska platforma po sebi cilja i vlast i opoziciju, prepoznajući obe strane kao dva krila tiranije partija u Srbiji. Konkretna platforma znači uklanjanje imena partije sa glasačkih listića, te uvođenje glasačkih listića na kojima bi bila samo imena kandidata za svaku od 250 izbornih jedinica.

Prema istraživanju CESID-a iz 2016, 74 odsto ispitanih je smatralo da bi bilo bolje da građani imaju mogućnost “da glasaju pojedinačno za... poslanike nego da glasaju isključivo za stranačke liste”. Ipak, 48 odsto ispitanih je reklo da je to svejedno jer “stranke ionako predlažu i jedne i druge”. Očigledno, ogroman broj glasača želi da glasa za kandidate po imenu i prezimenu, ali te kandidate ne treba da predlažu samo partije. Većinski izborni sistem upravo to nudi – ukidanje tiranije partija.

Jasnoća platforme i njena nepartijska (antipartijska) priroda čine je idealnom iz dva razloga. Građani su već naklonjeni toj ideji, a ideja je već sama po sebi laka da se objasni kroz jeftinu kampanju. Drugo, Vučiću je nemoguće da ovu kampanju preuzme ili optuži da radi u korist opozicije ili “stranog faktora”.

Kampanja bi išla u dva koloseka: putem obaveznog referenduma, koji po Ustavu skupštinska većina ne može da spreči, ali i na izborima, kroz opštenarodni pokret okupljen oko jedne jedine konkretne tačke – ukidanja proporcionalnog i uvođenja većinskog izbornog sistema.

*Autor je direktor Međunarodnog centra za studije uprave u Beogradu i profesor političkih nauka na International Burch University u Sarajevu

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side