05.12.2019 Beograd

Poslanici o migrantima, navodnoj ponudi Primakova i odnosima sa Rusijom

Poslanici o migrantima, navodnoj ponudi Primakova i odnosima sa Rusijom Foto: Novi magazin/SA
Poslanici u Skupštini Srbije danas su od nadležnih tražili infromacije o broju migranta u Srbiji, navodnoj ponudi iz Rusije predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da formira prelaznu Vladu sa opozicijom koja najavljuje bojkot izbora, o crtanju mete na predsedniku Srbije kao i o odnosima sa Rusijom.

Poslanik Sprske radikalne stranke Aleksandar Šešelj rekao je da evropska alternativa za Zapadni Balkan više ne postoji i da je sada pravi trenutak da Srbija razmišlja o spoljno-političkim alternativama i da napravi što čvršću i bližu integraciju Srbije sa Rusijom te pitao kada će se o tome razgovarati.

"Mi želimo da vidimo Srbiju kao članicu Evroazijske unije, kao članicu ODKB i da ostvarimo što je moguće bližu saradnju sa svim zemljama BRIKS-a . Mislimo da je to za nas mnogo bolje rešenje nego 'mali šengen', nego evropsko predvorje", rekao je Šešelj.

On je naveo da bi bez Rusije Kosovo bilo u UN i drugim međunarodnim organizacijama i da bi trebalo zahvalnost Rusiji skazati što pre te doneti odluku o priznavanju teritorijalnog integriteta Rusije sa Krimom i gradom Sveastopoljem u njenom sastavu.

O odnosima sa Rusijom govorio je i poslanik Stranke moderne Srbije Vladimir Đurić koji je pitao predsednika Srbije Aleksandra Vučića, šta se tačno dogodilo tokom intervjua koji je dao ruskom novinaru i poslaniku Jedinstvene Rusije Jevgeniju Primakovu, jer je prema vesti koju je objavio "Blic" Primakov tokom sastanka prestao da nastupa kao novinar, izneo ponudu za formiranje prelazne Vlade Srbije u koju bi trebalo da uđu oni koji su najavili bojkot izbora.

"Interesantno je da se sada ovde radi o nekom potencijalnom ruskom uticaju da neko ko najavljuje bojkot izbora bude na neki način instaliran u Vladu Srbije i da se na taj način utiče na formiranje najviših državnih organa od strane nekog ko se predstavio kao predstavnik Rusije, a najpre se predstavio kao novinar. Dakle da li se ovo dogodilo ili ne?", upitao je Đurić.

Kazao je da je ostalo nejasno da li je Primakov izneo takvu ponudu ili ne i da li je nastupao u svojstvu zvaničnog predstavnika politike Kremlja ili "sa nekom svojom ličnom agendom nekih neformalnih centara moći iz Rusije".

Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević pitao je ministra kulture i informisanja Vlada Vukosavljevića da li sloboda medija podrazumeva da "svakodnevno gledamo neku novu naslovnu stranu sa istom porukom - metom iscrtanom na legitimno izabranom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću sve dok se cilj koji izgleda neko želi da postigne ne ostvari".

"Da li je ovo sloboda medija ili medijski linč? Jasno je da svaka naslovna strana nosi određenu poruku i da li na ovaj ili onaj način neko otvoreno priželjkuje likvidaciju predsednika?", upitao je Milićević i dodao da "nisu ni sumljali da će takve poruke koje je jedan deo opozcije prosleđuje putim medija naići na oduševljenje upravo tog dela opozicije".

On je kazao da nadležni treba ozbiljno da shvate pretnje upućene predsedniku Srbije, jer očigledno da u Srbiji neko ima za cilj da bez izbora dođe do vlasti.

Đorđe Vukadinović iz poslanočke grupe Pokret za spas Srbije - Nova Srbija pitao je koliko ima migranta u Srbiji koliko ih je prošlo kroz Srbiju u prethodnih nekoliko godina, koliko je podnetih zahteva za azil i koja je struktura polna i starosna migranta koji se nalaze u Srbiji.

Poslanik Narodne seljačke stranke Marijan Rističević pitao je šta će nadležni u Srbiji uraditi da zaštite od zlonamernih glasina namensku industriju i omoguće joj normalan rad i spreče špijunažu.

Poslanik Srpske napredne stranke Marko Parezanović pitao je da li ima novih informacija i dokle se stiglo da slučajem "Topčider", odnosno ubistvom dvojice gardista 5. oktobra 2004. godine i naveo da je ostalo nejasno kako je Vuk Jeremić savetnik tadašnjeg predsednika Srbije prvi saznao za ubistvo gardista pre svih u lancu komandovanja.

On je pitao ima li novih informacija i dokle se stiglo sa istragom ubistva novinara "Večernjih novosti" Milana Pantića iz Jagodine ubijenog 2001. godine.

Poslanici su posle toga počeli raspravu o amandmanima na izmene i dopune Zakona o zaposlenima u javnim službama.

autor: SA izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side