Poplave: Bogu se moliti, osiguranju platiti
11.07.2020 Beograd

Poplave: Bogu se moliti, osiguranju platiti

Poplave: Bogu se moliti, osiguranju platiti Foto: Beta
Klimatske promene ili neažurnost države? Šta je uzrok poplava u Srbiji koje svake godine razaraju mostove, puteve i domove, odnoseći u nepovrat voćnjake, stoku i imanja koja su mnogima jedini izvor zarade? Šta je urađeno od istorijskih poplava 2014, a šta možemo očekivati u godinama koje dolaze.

Piše: Jelena Aleksić
 

 

U maju 2014. Srbiju je zahvatila “najveća vodena katastrofa ikada”, što bi rekao tada premijer, a danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kao čovek posebno naklonjen poštapalicama kao “nikada u istoriji” ili “po prvi put ikada”, Vučić tada obećava ozbiljne projekte sanacije rečnih korita, ulaganje u prevenciju i obnovu, rečju; investicije istorijskih razmera. Pa ipak, Srbija je poplavljena i dve, i tri, i četiri, i pet, pa evo i šest godina kasnije. Nijedna od poplava nije bila za anale kao ona iz 2014, ali je za pogođene vodenom stihijom bila više nego razarajuća. Poslednja u nizu žiteljima Ivanjice odnela je sve što su imali. Malinjake i kupinjake u koji su uložili sav svoj trud, rad, vreme i novac. I većina njih neće dobiti ni dinara državne pomoći. Jer nisu bili osigurani.

Među njima su i Milosavljevići iz sela Tučkovo kod Lučana, kojima vodena stihija krajem juna odnosi 17 konja. “Voda je počela da nadolazi iako su nam rekli da su postavljene brane koje će sprečiti izlivanje na ostrvo, gde nam se nalazilo krdo. Videli smo, međutim, da je vrag odneo šalu i da će sve da poplavi. Našim drvenim čamcem pokušali smo da pređemo Moravu i stignemo do ostrva, ali je bujica nosila sve pred sobom. Na naše oči konji su se davili, to je bio najstrašniji prizor u mom životu”, reći će posle svega Veljko Milosavljević, koji je sa bratom uspeo da spase samo dva konja.

“Bilo je preko tri metra vode kad smo krenuli u spasavanje. Prvog konja smo našli kod jednog drveta, stavili smo mu uzde i on je plivao uz čamac sve dok nije bio na sigurnom. Kasnije smo krenuli u potragu za ostalima. Drugi konj je bio dva kilometra niže, nosio je drvo na leđima. Ja sam skočio u vodu i s njim doplivao do čamca”.

Ovo je samo jedna od porodica koja neće dobiti ni dinara državne pomoći zbog poplava jer njihovi konji nisu bili osigurani. Uostalom, ovo im je već rečeno u opštini kojoj su se obratili za pomoć.

“Dobili smo informaciju da se šteta nadoknađuje samo za stambene objekte, ne i za životinje”.

PRAVILA: Naprosto, takva su pravila. A jesu li to fer i poštena pravila, pitali smo Marka Blagojevića, direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, koji u razgovoru za Novi magazin objašnjava logiku nepomaganja svima sem vlasnicima oštećenih kuća.

“Nije tačno da se ne pomaže nikome sem vlasnicima ugroženih stambenih objekata. Državna pomoć nije predviđena za poljoprivredna dobra, u šta se računaju i pomoćni objekti i stoka koji nisu osigurani”, kazaće najpre, a na pitanje koji procenat paora u Srbiji osigurava svoja domaćinstva, odgovara:

“A zašto ne bi osiguravao ako znamo da država subvencioniše osiguranje do čak 70 odsto premije. Ako je premija 1.000 evra, država vraća do čak 700 evra i time ulaže u prevenciju od poplava, a pitanje je za poljoprivrednike zašto se ne osiguravaju. To bi trebalo njih da pitate”.

I zaista, trebalo bi.

“Ja ne radim, žena ne radi, sin mi ne radi. Odakle da plaćamo osiguranje. Ovde se kod nas niko ne osigurava. Gore po brdima znam da ljudi kupuju osiguranje od grada, ali ko se nadao da će nas Moravica podaviti”, priča Novom magazinu domaćin iz okoline Ivanjice (ime poznato redakciji), kome je ista Moravica odnela 15 ari malina i kupina. Prevedeno u brojeve oko 5.000 evra, budući da je ove godine “dobro rodilo”, kako će nam kazati ovaj čovek, koji je ostao i bez bašte. Kuća i okućnica su mu na svega 300 metara od ribnjaka. A Moravica je u poslednjim poplavama u Ivanjici nosila mostove, betonske stubove, rušila puteve ostavljajući ceo ovaj kraj deset dana bez vode. Danas, oni imaju samo tehničku vodu, još uvek nezdravu za piće, a vojska je još uvek na terenu prokopavajući zatrpane puteve.

“Kuću smo branili, poslali su nam iz opštine 100 džakova peska i uspeli smo, ali malinjak i kupine nismo mogli sačuvati. Išli smo u opštinu i napisali, ali nisu nam rekli da ćemo dobiti neku nadoknadu nego da će videti i da to sad ide u Beograd, pa će oni da odluče”, kaže nam M. P., vidno uplašen “da ne bude još kakvog jada”.

Pitanje je, međutim, da li je država učinila sve što je mogla i trebalo, pa da se ovi ljudi uzdaju u Boga i milost prirode ili možda u sisteme odbrane koji će im osigurati bezbednost?

Naročito i pre svega na poljoprivrednim dobrima koja se, po pravilu, poslednja osiguravaju kada je u pitanju zaštita od poplava. Evo objašnjenja:

“Kad se prave projekti zaštite i prevencije od poplava, prvo se sanira ili gradi sve što bi moglo ugroziti stambena naselja, dok se poljoprivredna zemljišta ostavljaju nebranjena”, kaže Novom magazinu Miloš Tomić iz opštine Paraćin, inače koordinator projekta “Zaštita Paraćina od velikih voda”.

O ovome nam detaljnije govori i Blagojević, insistirajući na tome da je u pitanju međunarodni standard:

“Potpuno je normalno da ne možete da imate preventivnu infrastrukturu na celoj dužini toka svih reka i u tom slučaju se prave prioriteti koji su uvek isti – prvo se brane domaćinstva. Uostalom, kada smo dobijali novac iz Fonda solidarnosti EU za projekte obnove i sanacije posle poplava 2014. bilo je jasno određeno da je novac moguće koristiti isključivo za projekte koji su javni i koje nije bilo moguće osigurati. Mi apsolutno ništa tu nismo izmislili, samo smo primenili međunarodni standard”, reći će Blagojević govoreći o činjenici da ne postoji program pomoći za poljoprivredu, koja se u isto vreme vrlo često ostavlja kao “nebranjena zona”.
On će još jednom podvući da sva imovina ili dobra koja su bila osigurana obezbeđuju njihovim vlasnicima pravo na državnu pomoć.

U ovom trenutku, desetak dana posle kiša, to je pravo koje će ostvariti 1.200 domaćinstava kojima su kuće stradale, mada nijedna nije u takozvanoj šestoj kategoriji, odnosno potpuno uništena. Prema Blagojevićevim rečima, nema nijedne ni u petoj kategoriji, što je znatno manja šteta nego 2014. Uostalom, pre šest godina šteta je procenjena na 1,7 milijardi evra, uključujući i štetu na energetskom sistemu Srbije zbog tada poplavljenog basena Kolubara, a sada će je ministarka energetike proceniti na oko tri milijarde dinara (25 miliona evra).

PREVENCIJA: “Daćemo sve od sebe da se popravi svako klizište, most, put”, kazaće Zorana Mihajlović obilazeći užički kraj posle poplava. Zapadna Srbija je upravo onaj deo zemlje koji su poslednje poplave ponajviše pogodile, uključujući pomenutu Ivanjicu, Arilje, Kosjerić, Valjevo, a sve zajedno 27 opština u kojima je proglašeno stanje elementarne nepogode. Da li se za proteklih šest godina otkako je “Srbija naučila lekciju sa poplavama, kako će nam tada govoriti aktuelna vlast, moglo više uraditi na odbrani i prevenciji, pitamo Blagojevića?

“Uvek može i više i bolje, ali morate da znate da nema nijednog projekta prevencije koji je napravljen, a za koji nije obezbeđeno finansiranje. Koliko je prevencija važna govori i podatak da svaki dinar ulaganja u prevenciju sprečava štetu vrednu šest dinara. To je analiza koju su uradile Ujedinjene nacije i mi smo u proteklih šest godina ozbiljno radili i na obnovi, ali i na prevenciji. Problem je što svaki takav projekat prevencije zahteva vreme da bude pripremljen. U Lučanima je, na primer, priprema i realizacija projekta nadvišenja napisa i delom izgradnje nasipa trajala tri i po godine”, reći će Blagojević podsećajući da je samo na republičkim vodotocima u šest godina izvedeno 105 intervencija na 600 lokacija.

Između ostalog, i čišćenje korita reke Kolubare, koje nije rađeno 40 godina, a onda i čišćenje kanala za odvodnjavanje, prvi put nakon izgradnje.

“Analiza je pokazala da je za sanaciju i apsolutno sređivanje sliva Kolubare potrebno 200 miliona evra za sve intervencije, ali i 20 godina za realizaciju jer to uključuje i pošumljavanje i izgradnju akumulacionih jezera i još mnogo toga. Poenta je i da sada imamo 200 miliona evra u ovom trenutku, mi ne bismo imali završen posao da kažemo da je idealno”, kaže Blagojević, dodajući da je priprema za tri jezera na Kolubari (Ub, Vladimirci i Koceljeva) već počela.

“Na primer, u Šapcu i Bogatiću, gde je bilo kritično 2014. i gde se narod skupio noseći džakove da zaustavi nabujalu reku, urađen je nasip dužine 24 kilometra. Međutim, samo priprema tog projekta trajala je četiri godine, a izvođenje radova godinu i po. Ne postoji nijedan infrastrukturni projekat koji može da se uradi preko noći. Projektna dokumentacija, prethodne analize, pravno-imovinski odnosi, za sve je potrebno vreme”, naglasiće još Blagojević.

PARAĆIN: Kakvi su to, zapravo, radovi, koliko traju, a ne samo koliko koštaju, što će se ispostaviti ključno, svedoči primer opštine Paraćin, koja je u poslednjim poplavama ostala netaknuta. U poplavama 2014. reka Crnica je plavila 3.800 domaćinstava, a 1.200 kuća je danima bilo pod vodom.

Stručnjaci iz Srbijavoda tada su objasnili da Crnica sa svim sistemima zaštite nije projektovana za tadašnju količinu padavina.

“Paraćin je tada imao izgrađene objekte zaštite na osnovu procene stogodišnjih voda, odnosno protoka vode od 180 kubnih metara u sekundi. Mi smo 2010. radili izmuljavanje i seču stabala, ali je 2014. protok vode tokom poplava bio 260 metara u sekundi. Dakle, nije bilo moguće zaštititi grad i mi zato ne možemo reći da ljudi iz Srbijavoda nisu radili svoj posao. Činjenica je da apsolutna zaštita ne postoji, ali je isto tako jasno da smo mi zasad uspeli da sačuvamo grad. I nastavljamo dalje”, kaže nam Tomić, objašnjavajući da je posle poplava Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi” u saradnji sa Srbijavodama uradio ekspertizu na osnovu kojih se pristupa projektu hitnih radova za izgradnju objekata za zaštitu.

“Po današnjoj odluci Vlade mogli smo da krenemo u izgradnju i pre dobijanja dozvola i mi smo, zahvaljujući Kancelariji za obnovu, konkurisali kod Evropske unije i dobili sredstva od četiri miliona evra za rešavanje tog pitanja. Napravili smo 10.870 metara zaštite na reci tako što smo išli u rekonstrukciju postojećih sistema i izgradnju novih. Radili smo zemljane radove na obalama, betonske zidove na obali jer je velika visina poplavnog talasa. Pri tom smo, da zidovi ne bi bili dva metra, produbljivali korito i smanjili visinu zida na obali na metar. U samoj reci stavljali smo kamen i beton i time dobili veću protočnu moć reke i ubrzan tok u poplavnom talasu jer što brže reku izvedete iz grada, to je grad sigurniji. Međutim, moram da naglasim da su to ozbiljni infrastrukturni radovi i da to traje. Radili smo sve vreme korone i imali sreće da završimo pre poplava, ali je činjenica da posao od projekta pa do izgradnje traje, evo, već godinama. Radove smo započeli avgusta 2017, a sve pre toga bila je priprema dokumentacije, što uključuje i eksproprijaciju, između ostalog”, priča naš sagovornik, dodajući da je Paraćin u međuvremenu imao i proširenje projekta kroz nabavku mobilne opreme, odnosno plastičnih PVC panela koji se postavljaju kao zaštita za mostove tamo gde je nemoguće izgraditi betonski zid.

“Iskoristili smo svaki evro od donacije EU i opet u saradnji sa Srbijavodama odobreno nam je dodatnih pola miliona evra za izgradnju bujičnih pregrada u gornjem toku reke Crnice”, kaže koordinator svih pomenutih projekata, koji insistira na tome da bez “odlične saradnje i koordinacije lokalnih vlasti, Srbijavoda i Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima svega pomenutog ne bi bilo”.

“Ljudi moraju da shvate da su to dugoročni poslovi i da se jednom investicijom ne završava sve. Mi radimo sada bujične pregrade jer voda dolazi i iz potoka koju deluju suvi, ali u trenutku poplave voda se sjuri, donese mulj, drveće i nanose i napuni dno, smanjujući proticajnu moć reke, i eto poplave”, objasniće još Tomić.
Slično kazuje i Blagojević, koji ističe da je od poplava 2014. do danas država uložila oko 120 miliona evra u obnovu i unapređenje preventivne infrastrukture za zaštitu od poplava i u izgradnju nove. Pa ipak, od 2014. do danas samo 2015. država nije isplaćivala pomoć za poplavljena područja, što znači da je to bila jedina godina u poslednjih šest da ovu zemlju nisu plavile reke. Zašto?

“Činjenica je da mi možemo da računamo na to da ćemo i u budućnosti imati intenzivnije padavine. Suočavamo se s potpuno novim rizicima zbog klimatskih promena. Najbolji primer vam je Ljubovija. U Ljuboviji je sada palo 210 litara kiše. U jednom danu padne za pola godine u proseku. Sada ćemo da gledamo računajući ove nove okolnosti šta može i treba da se uradi”, kaže Blagojević Novom magazinu.

Inače, prosečan isplaćen iznos državne pomoći za štete na stambenim objektima 2014. je 240.000 dinara. Tada je država na ime pomoći isplatila 21.000 porodica oko pet milijardi dinara.

Prošle godine prosečna isplaćena pomoć bila je 160.000 dinara, što znači da su i oštećenja bila manja.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side