Politika u doba koronavirusa: Guliver i nešto Liliputanaca
04.05.2020 Beograd

Politika u doba koronavirusa: Guliver i nešto Liliputanaca

Politika u doba koronavirusa: Guliver i nešto Liliputanaca Foto: Beta/Vlada Srbije/Slobodan Miljević
Naizgled šarena scena sa mnogo aktera opstala je i tokom vanrednog stanja, ali samo naizgled jer je raspored političkih moći nesrazmerno veliki u korist vladajućih, što se može svesti i na pitanje jednog od sagovornika Novog magazina “kakvo je to tržište gde je na ponudi samo jedna roba?”, koji aludira na apsolutnu medijsku dominaciju stranaka vladajuće koalicije. I pre vanrednog stanja, a tokom njega gotovo isključivo.

Piše: Jelka Jovanović
 



Mogu da kažem da ćemo po organizaciji ove sednice biti primer dobre prakse za buduća vanredna stanja!

Ovako je, između ostalog, pomalo apokaliptično predsednica Narodne skupštine Srbije Maja Gojković najavila sednicu parlamenta za 28. april, prvu održanu tokom više od sedam sedmica dugog vanrednog stanja, uvedenog zbog zaštite stanovništva od epidemije koronavirusom. Vanredno stanje nije uvela Skupština, kojom Gojković predsedava, već je to urađeno sa tri potpisa na Odluci donetoj 15. marta, po redosledu: predsednika Srbije, njenog i premijerke Srbije.

Što je, shodno Ustavu, moguće samo kad poslanici ne mogu da se sastanu, prevashodno tokom ratnih dejstava.

Da li je vanredno stanje uvedeno protivustavno ili ne, odlučiće na koncu Ustavni sud Srbije, a kako je narodna poslanica Nataša Vučković objasnila u tekstu “Parlament i pandemija – Šta da se radi?” (http://www.novimagazin.rs/vesti/natasa-vuckovic-parlament-i-pandemija--sta-da-se-radi), argumenata da je Skupština mogla, odnosno nije mogla da se sastane sredinom marta imaće i kritičari i branitelji. Mada, ruku na srce, više je dokaza “za” zasedanje nego protiv. Pri čemu nije sporno da bi Skupština sa ovakvom političkom nadmoći kakvu ima izglasala bilo šta što joj predsednik Srbije i predsednik vladajuće stranke Aleksandar Vučić predloži. U ovom slučaju vanredno stanje, što je, vrlo verovatno, bio i ključni motiv za “ubrzavanje” procedure koja je predsedniku i Vladi Srbije omogućila potpunu kontrolu nad svim procesima u zemlji.

Bilo kako bilo, činjenica da je izvršna vlast praktično zbacila parlament iz odlučivanja o ključnim državnim i nacionalnim pitanjima jeste i ostaće gorka politička pilula. Da bi se ta stvar nekako progutala i dovela u pravno stanje, Vlada i Skupština pribegle su jednom retkom leku – osim potvrđivanja Odluke o uvođenju vanrednog stanja, parlamentu je za 28. april ponuđen Predlog zakona o potvrđivanju više desetina u međuvremenu donetih uredbi. Koje bi ovaj skupštinski saziv mogao i aklamacijom proglasiti, no on (saziv) je praktično prošlost, uprkos vanrednim znacima života, a ključna politička tema, prekinuta vanrednim stanjem, biće ponovo aktuelna njegovim ukidanjem: nastavak izborne kampanje. Pravno i politički korektnije bi bilo reći izbornih radnji jer je kampanja samo njihov deo, ali izbori u Srbiji svedeni su na jednu dimenziju – neprekidnu političku kampanju.

Valja još reći da za naredno vreme ostaju kao teška enigma – naizgled ili bar u ovom momentu pravnička, ali suštinski politička jer je reč o ljudskim pravima – suđenja Skajpom kojima se krši pravo na odbranu, a još više preke presude za kršenje privremenih odredbi donetih pod uslovima koji nisu u skladu sa Ustavom i krivičnim zakonodavstvom. Njihov nastavak su pritvaranja po merama vanrednog stanja, a nije zgoreg podsetiti da su mnogi pritvoreni i uhapšeni u prethodnom vanrednom stanju 2003. – uvedenom zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, ali po Ustavu – naplatili svaki zatvorski sat i još štošta pod stavkama duševne boli i blaćenja ličnosti.

A sve to i te kako ima veze sa Skupštinom Srbije. Ako je verovati upućenim pravnicima, ona će aminovati mogući leks specijalis o amnestiji osuđenih tokom vanrednog stanja. Ili će, što je uvek učinkovit politički potez, uslediti abolicije i pomilovanja, za koja je nadležan predsednik. Što će ispostaviti novo logično pitanje – zašto su ostali građani morali da se pridržavaju mera koje su uvedene na sporan politički način?

Posebna koska može biti u ponedeljak uveče započeti protest grupe građana “Komšije sa Dorćola”, koji se protive gradnji trolejbuske trase u tom delu grada. Radovi se izvode tokom policijskog časa, pa je protest u to vreme. Prvo okupljanje prošlo je bez privođenja učesnika koji krše odredbe zabrane kretanja, ali policija ih je snimala, pa je moguće da će im naknadno stići sudski pozivi i kazne, što može biti nezgodna varnica.

Zbog ovih i onih pitanja koja se u ne tako dalekoj budućnosti mogu ispostaviti kao vruć krompir, s jedne strane, a sa druge zbog tantijema koje svaka vlast naprosto kao glavnokomandujuća stiče u vanrednom vremenu, ne samo ova i ne samo u Srbiji, izbori će biti održani što je moguće pre.
 

*Ceo tekst pročitajte besplatno OVDE

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side