10.02.2020 Beograd

Parlamentarni, pokrajinski i lokalni Izbori: Metla za bojkot

Parlamentarni, pokrajinski i lokalni Izbori: Metla za bojkot Foto: Beta / Milan Obradović
Osim o predlogu SNS-a da se smanji cenzus na tri odsto i uvede kontrola lista nacionalnih manjina, parlament će krajem nedelje raspravljati i o predlogu Gordane Čomić (DS) da se na listama i u skupštinama 40 odsto mesta obezbedi za manje zastupljeni pol. Teško da je uvođenje nespornog opozicionog predloga u dnevni red vođeno altruizmom vladajuće većine, koja dozvoljava šikaniranje sopstvene ministarke

Piše: Jelka Jovanović

 

 Hoće li novi izborni cenzus kao metlom “pomesti” bojkot, tako temeljno da odzvoni politički kraj njegovim zagovornicima? Ovako bi se mogle, istina pomalo nategnuto, izvući metafore iz najave novih ad hoc koalicija koje će 26. aprila izaći na megdan vladajućim savezima okupljenim oko SNS-a i SPS-a.

Da se neke od njih provuku kroz izborne iglene uši, u pomoć je prizvano smanjenje izbornog praga, tzv. cenzusa sa pet na tri odsto glasova izašlih građana na nacionalnom i na lokalnom nivou.

Ove izmene, iako mogu umnogome uticati na konačni rezultat, moguće su pošto cenzus nije deo ustavnih odredaba o izbornom postupku i pravilima, ali sve drugo je, u najmanju ruku, sumnjivo što se procedure tiče. Naime, iako je reč o sistemskim zakonima, javne rasprave nije bilo, što će se, verovatno, braniti tvrdnjom da se menja manje od trećine zakona, pa debata nije ni potrebna.

Izmene se, pri tome, donose u predvečerje raspisivanja izbora, što je suprotno demokratskoj praksi, na šta su upozoravali i domaći i strani eksperti, kao i evropski parlamentarci koji su posredovali u drugoj pregovaračkoj sesiji vlasti i (dela, ne bojkot) opozicije, koji je vođen u parlamentu. Bez pominjanja cenzusa.

 

OKOLNOSTI I PRAVILA: U vreme kada ovaj broj Novog magazina bude pred čitaocima 6. februara, parlament će na 6. vanrednoj sednici, zakazanoj dva dana ranije, početi raspravu o novim pravilima koja predlaže 103 poslanika Srpske napredne stranke. Po njihovom usvajanju – u koje ne treba sumnjati jer vladajuća koalicija ima nadmoćnu većinu, a pridružiće joj se i većina opozicionih poslanika koji ne bojkotuju parlament – predsednik Srbije imaće odrešene ruke da u zakonskom roku raspiše redovne parlamentarne izbore, a predsednica parlamenta redovne pokrajinske i lokalne izbore u gradovima i opštinama gde su održani pre četiri godine.

No, da bi predsednik države i predsednica Skupštine mogli da se usklade i istog dana raspuste postojeće sazive i ozvaniče izbore za 26. april, promenjen je i Zakon o lokalnim izborima u delu koji određuje dužinu kampanje i time rok usaglašen sa zakonom o izboru narodnih poslanika, a da ne bude bilo kakvog terminološkog nesaglasja za punovažnost izmena lokalnih paragrafa, neće se čekati uobičajenih osam dana od objavljivanja u Službenom glasniku.

Pride, po oba zakona na snazi će biti i rešeto za stranke nacionalnih manjina, a o etničkoj kakvoći njihovih lista ubuduće će odlučivati Republička izborna komisija (RIK), odnosno gradske i opštinske komisije, čiji je zadatak da utvrde ima li na teritoriji na kojoj se podnosi lista pripadnika manjine koju navodno zastupaju. Glavni garanti tim strankama biće nacionalni saveti nacionalnih manjina, koji su, uzgred, matičnim zakonom depolitizovani.

Poslanici će istovremeno raspravljati i o zakonskim predlozima poslanice DS Gordane Čomić da se učešće manje zastupljenog pola na izbornim listama podigne sa sadašnjih 30 na 40 odsto, ali ne i o predlogu poslanika Stranke moderne Srbije o uvođenju stepenastog cenzusa od tri do 25 odsto, zavisno od toga da li stranka ili grupa građana nastupa samostalno ili koaliciju čine dve (šest odsto), tri (10), četiri (15), pet (20), šest ili više članica (25 odsto).

O kakvoj je predizbornoj manipulaciji reč podseća i Raša Nedeljkov iz Crte, koji je prisustvovao svim raspravama o izbornim uslovima i čija je organizacija imala niz praktičnih predloga za unapređenje izbornih uslova. Nedeljkov precizno citira Preporuke za unapređenje izbornih uslova koje su usaglašene unutar fondacije i SNS-a, a koje čitalac u celini može naći u Novom magazinu broj 441, strane 56-61: “Veliki broj preporuka smatramo (nevladinog sektora, prim J. J.) prihvatljivim, ali iste podrazumevaju promenu izbornih zakona u izbornoj godini, što nigde u svetu nije prihvaćeno kao demokratski princip, te predlažemo da se pristupi izmeni nakon formiranja nove parlamentarne većine, a nakon okončanja izbora.

U Preporukama nema cenzusa pošto se na okruglim stolovima u organizaciji Fondacije za otvoreno društvo i Fakulteta političkih nauka o izbornom pragu nije raspravljalo, ali simptomatično je da se samo nekoliko redova ispod gornje konstatacije odbacuje preporuka za pooštravanje utvrđivanja “identiteta” stranaka nacionalnih manjina upravo na način na koji sada SNS predlaže. Uz obećanje “promene posle izbora”.

Nedeljkov je saglasan sa ostalim kritičarima promena odredaba izbornog zakonodavstva uoči izbora i bez rasprave svih zainteresovanih da je reč o omogućavanju ulaska u parlament opozicionim listama koje će učestvovati na izborima, ali naglašava i ključnu zamenu teza – uoči izbora govori se o pravilima igre koja za većinu nisu sporna, a ne o izbornim uslovima, koji to jesu. “Zbog priče o novom cenzusu izostaje debata o izbornim uslovima.” Cilj je, očito, da se umanji mogući efekat bojkota dela opozicije.

Podsećanja radi, priča o cenzusu ubačena je tokom januara u etar kao ideja NVO Transparentna Srbija Marija Spasića, za koga se veruje da je blizak SNS-u, a onda ju je pohvalio predsednik lično, pa ih je SNS krajem januara formulisao kao zakonske predloge. U ovom podugom uvodu valja još reći da naprednjaci nisu izmislili toplu vodu jer je to svojevremeno i vladajuća koalicija u drugoj vladi Vojislava Koštunice prekršila demokratska pravila povećavajući uoči beogradskih izbora cenzus sa tri na pet odsto.

Napokon, simptomatično je i uvođenje u dnevni red zakonskog predloga Gordane Čomić (DS) da se kvota za manje zastupljen pol na listama i u klupama poveća sa 30 na 40 odsto. No, nije sporan kvaliteta predložene odredbe već činjenica da je i taj predlog uklopljen u prvotno kršenje demokratske procedure menjanja važnih izbornih pravila u predizbornim danima. Teško da je uvođenje jednog opozicionog predloga u dnevni red vođeno altruizmom vladajuće većine, koja dozvoljava šikaniranje sopstvene ministarke usred Skupštine – pre će biti da je još jedan kamičak u razaranju opozicije.

A to nas posredno i neposredno uvodi u priču o – bojkotu, ali pre nje informacija da se već zna bar deset KOALICIONIH učesnika na izborima, od u prvoj rečenici pomenute Metle, čiji je stožer DSS, i “Zvonca”, koje vodi Čedomir Jovanović, preko Mosta iz dijaspore i manjinskih stranaka, do SNS i SPS sa dosadašnjim partnerima, ali u slučaju SNS sa znatno manjim kolačem strančica koje su uz predsednika.

 

PRAVEDNICI I TROJANCI: Kao što smo izvestili u prošlom broju, najjača predizborna bomba pukla je prošle nedelje, kada su dve aktivne članice Udruženja studenata #1od5miliona Valentina Reković i Tea Vukadin saopštile da će učestvovati na izborima. Neke od opozicionih stranaka potpisnica Sporazuma s narodom spremaju se da izađu na izbore, uključujući i one koje su zvanično najavile bojkot i u pojedinim opštinama i gradovima rade sa grupama građana, ponegde i lokalnim udruženjima registrovanim upravo kao #1od5miliona, tvrde one. Valentina Reković apostrofira Demokratsku stranku, koja, navodno, po beogradskim opštinama formira takva (fantomska?) udruženja, a kasnije se dodatno spekulisalo sa opštinom Stari grad, što je demantovao njen predsednik Marko Bastać i potpredsednik jedne od stožernih stranaka Saveza za Srbiju – Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa.

“Sprečićemo prevarante i trojance da opet prevare narod i pojedu nam četiri godine, održavajući Aleksandra Vučića na vlasti. Ovo je obračun sa svima koji su od Srbije napravili poligon za politikantske igre”, kazala je Reković, usput demantujući da je razlog za prekid bojkota – spuštanje cenzusa na tri odsto i mogućnost da se zaista uđe u parlament sa “zaštićenim” imenom.

Bez zadiranja u građansko pravo svakog “da bira i bude biran”, više od same odluke “protiv trojanaca” iznenađuje objašnjenje – uvođenje parlamenta u bojkot. Studenti su, kaže se, nezadovoljni što bojkot parlamenta nije potpun, odnosno što nisu vraćeni mandati (čitaj: plate), pa će oni, ako i kad uđu u parlament, to demonstrirati vraćanjem mandata. Što bukvalno znači da će, ako uopšte uđu u parlament, svoje mandate brzo prepustiti drugim strankama. Naime, prema zakonu (član 83), kad se ostavkama ili na drugi način iscrpi cela jedna kandidatska lista, članom 83. “mandat se dodeljuje izbornoj listi koja ima sledeći najveći količnik”, odnosno primenjuje se Dontov princip i kandidati se dele ostalim listama prema snazi – od SNS-a preko SPS-a i SRS-a do možda – Vacićeve Desnice... Suština je da se mandati ne gube već preraspodeljuju, pa totalni bojkot zapravo znači direktno poklanjanje glasova koje je vaša opcija osvojila nekoj drugoj stranci, u ovom slučaju sa potpuno drugim ambicijama i predznakom.

No, to je priča o delu studentskog pokreta koji je bukvalno shvatio poruku ’68 “Budimo realni, tražimo nemoguće”, ali veliko je pitanje hoće li uopšte biti u prilici da bilo šta demonstriraju, prvo zbog podeljenosti, jer dobar deo organizacija ne prihvata beogradski scenario, a drugo zbog faktičke ne/moći. Činjenica da je i već legendarni Beli Preletačević rešio da bojkotuje izbore govori da je karta sa iznenađenjima ovde odigrana – pogrešno i bez posledica po najmoćnije.

Naime, slične novoj studentskoj ili priči sa Belim su i frakcije proizašle iz Pokreta slobodnih građana (PSG); posle teškog postizbornog razočarenja u prvog lidera Sašu Jankovića i potom prilično teškog utemeljenje Sergeja Trifunovića, PSG je poslednja iole ozbiljna opoziciona snaga koja se odlučila na bojkot. No, do odluke je stvoreno nekoliko strančica koje će se uhvatiti ukoštac sa tri odsto.

Ako je verovati jedinom javno publikovanim ispitivanju javnog mnjenja ovih dana – na skok preko cenzusa mogu da računaju SNS, SPS, Aleksandar Šapić, uz SRS i tradicionalni PUPS. Mogla bi i Stranka moderne Srbije (krilo izašlo iz Dosta je bilo, pri čemu je DJB u bojkotu), ali u koaliciji sa PSG (sada takođe u bojkotu), a cenzusu se primiče i Metla. Jovanovićevo Zvonce nije bilo na vidiku kad je istraživanje rađeno, pa će se naći u sledećem izvlačenju.

No, i prema nalazima Faktora plus, Savez za Srbiju bi imao više od deset odsto podrške, što je (logičan) blagi pad posle najave bojkota, ali pre ozvaničenja kampanje. Doduše, kampanja koja je formalno otpočela u subotu 1. februara za većinsku Srbiju je nepoznanica, pošto su svest o opozicionom skupu u beogradskom Domu sindikata (Kombank dvorana) preneli tek pokoji mediji, od televizija samo znatno skraćeni N1, od dnevnika Danas, pretpostavka je da će mu nedeljnici posvetiti pažnju, kao i nešto portala.


Foto: Beta / Milan Obradović

 

MEDIJI I ANTI/KAMPANJA: Za ostatak Srbije, medijski i politički nesumnjivo većinsku, SzS postoji samo kroz satanizaciju njenih lidera, ali ne i kao ozbiljna politička opcija znana kao bojkot. Pa čak i kada se veže za bojkot, to je kroz naprednjačku priču o strahu gubitnika (žutih lopova, mafijaša…) od izbora.

Prevedeno – nekoliko nedelja pre raspisivanja izbora izvesno je da će na izbornim listićima biti tušta i tma pretendenata na mandate. Verovatno će u fingiranju “fer i poštenih izbora” svi oni imati ponešto vremena na nacionalnim frekvencijama, taman toliko da se negde čuju i vide i pre svega ovdašnja, a ponešto i sumnjičava zapadna javnost uvere da je bilo šarolike ponude – koja će zahvaljujući spuštanju cenzusa moći da se preslika bar delom i u budućem parlamentu.

Kao i u prethodnih nekoliko ciklusa, gro vremena, posebno tokom kampanje, imaće oni koji mogu (a ne moraju!) da plate – a to su vladajuće parlamentarne stranke. Oni će, kao i u neizborno vreme, imati i većinu informativnih programa jer kako Nedeljkov kaže, pozivajući se na monitoring koji rade, četiri petine vremena u informativi pet televizija s nacionalnom pokrivenošću posvećen je predstavnicima vlasti.

Bojkot-opoziciji, praktično, preostaju društvene mreže i klasična kampanja od vrata do vrata. Društvenih mreža što se tiče, već su aktivne, ali su ograničenog dometa pošto dosežu samo do istomišljenika, a u putovanje do svakog građanina moraju se uložiti vreme, kojeg je malo, i uglavnom sopstveni novac, koji većina stranaka i pokreta nema.

Pri tome je SzS-u više, ali čini se i donekle PSG-u, najveći problem unutrašnja kohezija. U slučaju PSG-a pukotina se javila u šumadijskom ogranku, ali u Savezu je mnogo veća opasnost od razlaza jer su, uprkos bojkotu – proklamovanom i kao cilj i kao sredstvo za iznudu demokratskih izbora – ideološke razlike među članicama i dalje glavni kamen spoticanja.

Čak i uprkos obećanju lidera Dveri Boška Obradovića da će biti fin i neće više kritikovati druge članice “čak i kada se ne slaže”!

No, najveći kamen spoticanja u jedinstvu SzS biće bojkot lokalnih zbora tamo gde su neke od članica već dugo i uspešno na vlasti, poput Šapca i Paraćina, ali i Obradovićevog Čačka, gde ima priličnu naklonost – ne zbog toga kako građanima objasniti da je “ne” izborima jednako “ne” Vučiću već što će to “ne” izborima vučićevce instalirati i tamo na vlast. Eventualna odluka da se od bojkota amnestiraju neki gradovi i opštine biće pucanj u sam bojkot. Kao što je, sa druge strane, njihovo prepuštanje SNS-u bez borbe pucanj u sopstveni rejting.

Posebno što će, kako kaže gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, „ako SNS osvoji dovoljno glasova, Šabac će voditi bivši robijaš!”

 

DS, tri decenije, dve struje

Nije Obradović morao javno da vređa jednog od osnivača i prvog predsednika Demokratske stranke Dragoljuba Mićunovića da bi javnost saznala za predizborne dileme unutar DS-a. Doduše, Obradovićeva injekcija dovela je DS-oponente i u fokus pažnje tabloida, ali ključno je što deo rukovodstva i članstva stranke koja je upravo obeležila tri decenije obnove rada u bojkotu ne vidi ništa dobro, nasuprot zvaničnoj politici i većini koju vodi predsednik Zoran Lutovac.

“Sada u parlamentu imamo tiraniju većine – ali šta vi radite u svojoj stranci – dozvoljavate li tamo manjini da iskaže svoje mišljenje? Pitanje je bilo 90-ih godina šta je politička stranka. Ja sam, po nekim starim merilima, demokratskim, govorio da Demokratska stranka treba da bude škola demokratije i da ona svojim delovanjem treba da pokazuje šta znači demokratija. Bila je druga struja, koja je smatrala da stranka treba da bude preduzeće. I na kraju se svede u trgovinsko preduzeće mešovite robe”, kaže Mićunović u intervjuu za European Western Balkans (EBW) i dodaje: “I od svih stranaka, Demokratska stranka se još najviše ‘inficirala’ virusom demokratije – šta da kažemo za druge stranke? Šta da kažemo za Vučićevu stranku, ili Šešeljevu, ili bilo čiju? ‘Ja sam gazda, ja sam predsednik, pare su moje’. Kako vi onda očekujete neki parlament koji se napravi većinom? Demokratija se meri stepenom sloboda i prava manjine, to je vrlo jednostavno.”

Trn u oku ovoj struji DS-a nije samo bojkot već i druge članice SzS koje, kako se smatra, određuju politiku sklanjajući DS u stranu.

Nasuprot Mićunoviću, koji je protiv bojkota, aktuelni predsednik Zoran Lutovac poručuje da je razjedinjena srpska opozicija – “kada je izgledalo da je Srbija potpuno prepuštena na milost i nemilost kleptokratskoj vladavini Aleksandra Vučića” – DS donela tešku, ali jedinu ispravnu odluku da razlike ostavi po strani i sa ostalim opozicionim strankama i pokretima formira Savez za Srbiju”.

“Izašli smo sa građanima na proteste. Potpisali smo Sporazum s narodom. Pojavila se nada da je moguće odupreti se teroru koji režim svakodnevno sprovodi nad svim mislećim i slobodoumnim ljudima. Savez za Srbiju osnovali smo zajedno sa svima koji su u tom trenutku prepoznali potrebu da se borimo za osnovne preduslove za stvaranje normalnog društva. Po agresivnim reakcijama režima jasno je da je potez bio dobar. Savez nije niti će ikada biti koalicija stranaka sličnih ideologija, naprotiv, on je mesto gde su se različiti okupili oko najosnovnijeg: slobodni izbori, slobodni mediji, vladavina prava”, smatra Lutovac.

U predvečerje raspisivanja izbora i na startu zvanične bojkot-kampanje i razrešnica u DS-u značajno će uticati na izbornu validnost i rezultate. I verovatno će morati da se razreši pre izborne kampanje!

 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
online izdanje
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side