Odluka Bundestaga je pogrešna
30.06.2013 Brisel, Beograd

Odluka Bundestaga je pogrešna

Odluka Bundestaga je pogrešna
Ne želim da interpretiram stav nemačkog Bundestaga koji su umnogome oblikovali parlamentarci bliski aktuelnoj vladajućoj stranci CDU, koju vodi kancelarka Angela Merkel. Ipak, pretpostavljam da je većina članova Bundestaga bila vođena željom da se izbegne da se Srbija i Kosovo međusobno blokiraju u procesu integracije u Evropsku uniju, kaže Knut Flekenštajn, funkcioner opozicione Socijaldemokratske partije Nemačke i član Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta.

On za Danas navodi da se slaže sa činjenicom da je „i Srbiji i Kosovo budućnost u EU, ali da u ovoj fazi tog procesa ne bi doneo isti zaključak kao aktuelna vlada Nemačke i većina u Bundestagu“.

“Srbija i Kosovo su 19. aprila preduzeli ogroman napor da postignu politički sporazum o severu Kosova. Smatram da je izuzetno pozitivno što su oba premijera nastavila da sarađuju čak i na Planu sprovođenja Sporazuma. Bili bismo naivni kada bismo verovali da se Sporazum može primeniti preko noći. Obe vlade moraju da ispune veoma odgovoran zadatak i detaljno objasne Sporazum i korake u njegovom sprovođenju građanima na koje se postignuti dogovor odnosi. To je naročito važno za Srbiju“, smatra Flekenštajn.

Funkcioner SPD ističe da „Srbiju ne treba ostaviti samo u ovom ključnom trenutku“, zbog čega su „pogrešni pokušaji daljeg odlaganja početka pristupnih pregovora“. On podseća da će Evropska komisija u narednom periodu „redovno ocenjivati napredak Srbije.

Objašnjavajući termin „novi pristup u pregovaračkim poglavljima 23 i 24“, koji je uvršten u zaključke Evropskog saveta, Flekenštajn kaže da će tokom pregovora Srbija morati da „predstavi i objasni svoje zakonske propise u više od 30 sektora, a zatim da pregovara sa Evropskom komisijom o načinu na koji se ti propisi mogu uskladiti sa pravnim tekovinama EU“.

„Pravne tekovine Unije predstavljaju čitav paket zajedničkih propisa koje mora da usvoji i primeni svaka članica EU. Evropska komisija smatra da su dva od više od 30 pregovaračkih poglavlja naročito važna - poglavlje 23 o pravosuđu i osnovnim pravima i poglavlje 24 o pravdi, slobodi i bezbednosti. Budući da se od kandidata za članstvo u EU zahteva da sprovedu značajne reforme u ovim oblastima, razgovorima o navedenim poglavljima obično se otvara pregovarački proces. Takođe, ova poglavlja se ne zatvaraju do samog kraja pregovora kako bi se veoma brižljivo nadgledalo sprovođenje svih nužnih reformskih koraka“, ukazuje on.

Flekenštajn ocenjuje da stav Nemačke da se proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine mora završiti potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma pre nego što Srbija postane članica Unije „u principu znači da taj sporazum treba da potpišu Srbija i Kosova kao dve nezavisne države“.

„I Srbija i Kosovo teže da postanu članice EU, što znači da će u budućnosti od njih biti zahtevano da zajedničkim snagama rade na pitanjima iz pravnih tekovina EU i da će njihovi partneri iz Unije očekivati da se međusobno ne blokiraju kada je reč o potpisivanju evropskih sporazuma. Nemačka ima neuobičajeno istorijsko iskustvo, zbog čega su Nemci svesni s kakvim teškoćama će se suočiti Srbija. Ali, nemačka istorija takođe je pokazala da je moguće postići dogovor o saradnji sa susedom čak iako ne želite da ga priznate kao legitimnu državu. U krajnjoj liniji, normalizacija odnosa manje se odnosi na pitanje priznanja, a više na to kako učiniti život građana lakšim“, smatra naš sagovornik.

Knut Flekenštajn poručuje da „u potpunosti razume razočaranost Srbije odlukom Bundestaga“, ali izražava nadu da će odnosi Berlina i Beograda „ostati bliski“.

izvor: Danas
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side