08.01.2019 Beograd

Mitić: Kvalitet vazduha u Srbiji mnogo lošiji nego u zemljama okruženja

Mitić: Kvalitet vazduha u Srbiji mnogo lošiji nego u zemljama okruženja Foto: Pixabay
Predsednik Odbora Narodne stranke za zaštitu životne sredine Bojan Mitić upozorio je da u Srbiji približno 2,5 miliona građana udiše prekomerno zagađen vazduh.

U pisanoj izjavi Mitić je naveo da je situacija najalarmantnija u Beogradu, Kragujevcu, Pančevu, Boru, Valjevu, Užicu, Smederevu, Subotici i Sremskoj Mitrovici, koje je nazvao "dobro poznatim crnim tačkama na mapi Srbije".

"Za razliku od uporedivih zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE), koje su od početka ovog veka gotovo prepolovile emisiju zagađujućih materija u vazduh, kod nas je ona ili ostala nepromenjena ili je čak povećana. Emisija sumpor-dioksida po stanovniku je u Srbiji čak za 350 odsto veća od proseka u zemljama CIE, suspendovanih čestica za oko 70 odsto, a oksida azota, ugljen-monoksida i organskih materija za oko 30 odsto", rekao je Mitić.

On je ocenio da je zagađenje vazduha jedan od najvećih zdravstvenih rizika koji potiče iz životne sredine, kao i da se u Srbiji tom problemu ne pridaje dovoljno značaja.

"Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da su samo suspendovane čestice manje od 10 mikrona (PM10), koje prilikom udisanja napadaju respiratorni sistem čoveka, svake godine odgovorne za preuranjenu smrt više od 5.400 ljudi u Srbiji. Posebno su ugrožena deca, trudnice, stari i bolesni", kazao je Mitić.

Prema njegovim rečima, najveći zagađivači vazduha u Srbiji su termoelektrane i gradske toplane, a u lokalnim sredinama to su javne ustanove i domaćinstva sa kotlarnicama i ložištima.

"Zaštita životne sredine očigledno nije prioritet vlade Srbije, koja u ove svrhe godišnje izdvaja manje od 0,5 odsto BDP-a, dok se u zemljama EU za iste namene u proseku troši oko 2 odsto BDP-a. Poglavlje 27 u pregovorima sa EU je finansijski najzahtevnije poglavlje i troškovi usklađivanja te oblasti sa tekovinama EU do 2030. godine su procenjeni na oko 15 milijardi evra", dodao je Mitić.

Mitić je takođe naveo da je Zeleni fond, koji je osnovan 2016. godine, "budžetska linija sa ograničenim efektom", s obzirom da će od prikupljenih 12 milijardi dinara Ministarstvu zaštite životne sredine na raspolaganju biti manje od polovine tog novca.

autor: VV izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side