Milović: O ubistvu Ćuruvije bilo dosta informacija i poluinformacija ali ne i dokaza
16.01.2017 Beograd

Milović: O ubistvu Ćuruvije bilo dosta informacija i poluinformacija ali ne i dokaza

Milović: O ubistvu Ćuruvije bilo dosta informacija i poluinformacija ali ne i dokaza Foto: prtscr ytb
Penzionisani načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović izjavio je danas da je posle petoktobarskih promena 2000. godine bilo "dosta informacija i poluinformacija" o potencijalnim ubicama novinara Slavka Ćuruvije ali ne i dokaza.

Milović, koji je bio član policijske grupe POSKOK je u nastavku suđenja optuženiam za ubistvo Ćuruvije rekao i da su se neke od tih informacije odnosile na Luku Pejovića, Mila Todorovića i Peju Jokića a neke na Miroslava Kuraka i Ratka Romića.

On je u Specijalnom sudu rekao i da je razgovarao s Pejovićem koji je bio uplašen i da je dogovoreno da se ponovo vide, ali je Pejović ubrzo potom ubijen.

Milović je svedočio i da je i Jokić ubijen a da je Todorović napustio zemlju i otišao u Pariz.

"Telefon sam razgovorao s Todorovićem i on je rekao da se plaši da se vrati u Srbiju ali da možemo da dođemo u Pariz a što nam nije odobreno", rekao je Milović koji nije mogao da se seti ko tadašnjim operativcima nije dozvolio odlazak u Pariz.

Milović je rekao i da ne zna ko je tada i na osnovu kojih dokaza odlučio da se protiv Pejovića ne podigne krivična prijava, a da bude podneta protiv Romića i Kuraka.

On je rekao i da su u to vreme "postojale priče" da je postojala i "kontra pratnja" ljudi iz DB koji su pratili Ćuruviju ali da ne zna da li je to tačno ili je "samo pušteno u etar"

Na insistiranje advokata odbrane i sudije Snežane Jovanović, Milović je objasnio da "kontra pratnja" znači da one koji nekoga prate, takođe prate druge osobe kako bi utvrdile šta tačno rade.

Milović je rekao i da je od kolega čuo da je član zemunskog klana Miladin Suvajdžić, posle hapšenja u akciji "Sablja" 2003. godine, pričao o ubistvima tog klana i da je pomenuo i da je član tog klana Mile Luković Kum rekao da ; su ubili i Ćuruviju.

On je rekao i da nije potpisao krivičnu prijavu protiv optuženih za ubistvo Ćuruvije, već samo propratni nalog uz objašnjenje da je tako postupio jer nije bilo dovoljno dokaza.

MIlović je dodao i da nije pročitao celu krivičnu prijavu i da ne zna koji su sve dokazi prikupljeni protiv optuženih.

Pre Milovića , svedočio je Suvajdžić koji je rekao je da je u junu 2002. saznao da je trebalo da pripadnici zemunskog klana ubiju Kuraka i Romića, optužene za ubistvo Ćuruvije.

On je rekao da je to saznao od pripadnika zemunskog klana Miloša Simovića kao i da je potom čuo da se od ubistva Kuraka i Romića odustalo.

Prema njegovim rečima, pripadnik zemunskog klana Mile Luković Kum rekao je da su članovi tog klana izvršili nekoliko ubistava, među kojima i Ćuruvije.

"Rekao je - ubili smo Žiku Petrovića (tadašnjeg direktora JAT-a), Kundaka (generalnog sekretara JUL-a) i još pet-šest osoba i Ćuruviju", rekao je Suvajdžić i dodao da je to čuo od Lukovića u stanu u Ulici vojvode Stepe gde su se krili članovi zemunskog klana posle ubistva premijera Zorana Đinđića.

Suvajdžić, poznat pod nadimkom "Đura Mutavi", nalazi se na nepoznatoj lokaciji pod zaštitom policije a na početku svedočenja je naveo da je promenio ime.

Advokati optuženih i porodice oštećenih Zora Dobričanin Nikodinović i Nikola Barović dijametralno suprotno su ocenili deo svedočenje Suvajdžića vezan za Lukovića.

Dobričanin Nikodinović je u izjavi novinarima ispred Specijalnog suda zapitala zašto niko od nadležnih nije ispitao to što je rekao Suvajdžić u vezi Lukovića, uz ocenu da to pokazuje da su kompletan slučaj radili sa unapred pripremljenim zaključkom - da je DB ubila Ćuruviju.

"Njih je zanima samo DB a ne istina", rekla je Dobričanin Nikodinović, dok je Barović naveo da ; je Suvajdžićevo svedočenje samo potvrdilo optužnicu i da je ponovio ono što je govorio i prilikom ranijih iskaza.

Barović je ocenio i da to što je Suvajdžić pomenuo Lukovića ne može da ugrozi ni optužnicu, a ni ceo proces.

Ćuruvija je ubijen na Uskrs 11. aprila 1999. u Beogradu, a za njegovo ubistvo Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti tadašnjeg načelnika DB Radomira Markovića, načelnika beogradskog centra DB Milana Radonjića i bivšeg glavnog inspektora Druge uprave DB Ratka Romića.

Po optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak koji je u bekstvu, a saučesnik mu je bio Ratko Romić koji je kao i Radonjić uhapšen u januaru 2014.

Optuženi su tokom prethodnih ročišta odbacili svaku povezanost s tim zločinom.

autor: VV izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side