Miloš Tomić: Zakon nalaže odbranu od stogodišnjih voda
31.01.2020 Paraćin

VideoMiloš Tomić: Zakon nalaže odbranu od stogodišnjih voda

Miloš Tomić: Zakon nalaže odbranu od stogodišnjih voda Foto: Novi magazin
Mi stari Paraćinci volimo ovaj most, odrasli smo pored njega, ali neminovno je podizanje svih sedam mostova na toku Crnice kroz Paraćin, kazao je za Novi magazin vođa projekta zaštite Paraćina od poplava Miloš Tomić.

*Iza vas je, što i čitaoci i gledaoci vide, glavni most na Crnici, preciznije, most koji je bio izgrađen pre sadašnjeg u centru grada.

Tako je, most koji je na slici iza mene izgrađen je 1920. na mestu gde je nekada bio drveni most. Ovaj most je bio veoma dobar, lep, za ono doba moderan, a i odgovarao je tadašnjim zahtevima odbrane od poplava i služio je dugo, vidite i sami da je i korito bilo uređeno prema tadašnjim standardima jer ovde se uvek vodilo računa o zaštiti grada, okoline i pre svega ljudi. Tih godina i decenija dok je stari most bio na Crnici imali smo i velikih poplava, jedna je bila 1969, slična onoj iz 2014, pa je most osamdesetih godina zamenjen novim, koji je sada u centru grada.

Međutim, prema procenama stogodišnjih voda – na osnovu čega se po zakonu grad štiti – i analize koju je uradio Institut “Jaroslav Černi” posle poplave 2014, propusna moć nije dovoljna jer most je projektovan na visini koja omogućava protok 160 kubnih metara u sekundi, a potrebno je još 80 kubika, koliko je doteklo 2014.

Mi stari Paraćinci volimo ovaj most, odrasli smo pored njega, ali neminovno je podizanje svih sedam mostova na toku Crnice kroz Paraćin. Ukoliko to ne uradimo rizikujemo da grad ponovo bude poplavljen.

 

*Pretpostavljam da će novi mosti, a posebno ovaj, izgledati drugačije, biti lučni?

Da, mora se naći rešenje da ne smetaju saobraćaju, a da istovremeno mogu da obezbede potreban protok vode. Konstrukcija mosta moraće da bude takva da praktično obezbedi dvostruku propusnu moć od sadašnje.

 

*Zar to nije moglo da se reši produbljivanjem korita reke?

Projekat zaštite obuhvata sve poznate modele i jedan od elemenata jeste i produbljivanje i širenje korita. Ali ovo je ravnica, Crnica se uliva u veliku Moravu i ona je reper – ne možete povećavati dubinu korita Crnice koliko vi hoćete jer voda radi po principu spojenih sudova. Od kraja grada samo je nekoliko kilometara do ušća i vezani smo za Veliku Moravu?

 

*Praktično, ako se previše izdubi korito Crnice, voda ne bi išla u Moravu nego bi se iz nje prelivala nazad, promenila tok, ako dobro shvatam?

Mi zavisimo od propusne moći Velike Morave i 2014. smo imali sreću što ona nije previše rasla. Da je i njena voda bila veća, vraćala bi se u Crnicu.

Da bismo se zaštitili, uradili smo novu kinetu u gradu, širu i dublju od ranije. Interesantno je da smo dok smo radili naišli i na drvene stubove koji su držali prvi most i te delove čuvamo u muzeju kao zanimljivost. Sada je kineta spuštena za metar dubine i na deset metara širine i sasvim je dovoljna za predviđenu količinu vode.

S leve i desne strane obale ostaje deo zemljišta do novih nasipa. Prema najnovijim saznanjima, važno je ne betonirati sve, ostaviti zemljište koje upija višak vode i obezbeđuje prehranu biljnom i životinjskom svetu. Ako imate samo betonsko korito manja je propusna moć jer zemlja upije deo viška, gde će biti zeleni pojasevi u redovnom vremenu.

To je bitno i iz estetskih razloga, ali i zbog efekta staklene bašte – kad imate samo beton veliko je zagrevanje.

 

*Šta će biti ako stignu velike vode pre zamene mostova koja će početi u drugoj polovini ove godine?

Mi smo pri kraju realizacije ove faze koja je obuhvatila i mobilnu opremu. Ovaj projekt je već pri kraju u smislu glavnih radova. Obaloutvrde su na 10.800 metara sa obe strane reke. Tamo gde je moglo da se tok uredi zemljanim nasipima, to je urađeno, kroz grad smo radili obalne zidove. Prvi predlog je bio da se podignu ograde, zidovi visoki dva metra.

 

*Kako bi se tu uklopili mostovi?

Nikako, to je bilo nemoguće rešenje. Dorađen je projekat spuštanjem korita i uređenjem kinete, uz dislokaciju obalnih zidova gde je to moguće. Obalni zidovi su sada visoki metar.

 

 

*Mobilna oprema je jedna od najvećih nepoznanica, šta je to? Kako se i kada montira?

Važno je ponoviti da je Crnica bujični tok i da do grada stiže za tri, četiri sata. To znači da imamo najviše toliko vremena da se zaštitimo. Jedan o elemenata zaštite je mobilna oprema koja se mora postaviti za manje od tih nekoliko sati.

Mobilnu opremu čine ploče od posebne specijalne plastike, koje se u slučaju opasnosti ubacuju u žlebove u zidovima i učvršćuju potpornim stubovima.

Bilo je pitanje zašto mobilna oprema nije planirana na čitavom toku koji je uređivan. To je nemoguće na nekim delovima, a na nekim besmisleno. Stubovi su aluminijumski.

 

*Imali ste i pokaznu vežbu za neverne Tome i donatore?

Da, prošle godine u oktobru na delu obale kod hotela imali smo vežbu postavljanja mobilne opreme kojoj su prisustvovali i ljudi iz EU, a u decembru smo imali zatvaranje između dva hotela, na najdužem delu, gde se na taj način štiti obala. Imali smo odlične rezultate; za 33 minuta na toj lokaciji postavljene je oprema plus desetak minuta za dovoženje.

Za odbranu su zadužene Srbijavode, one prave plan, a mi učestvujemo kao Štab za vanredne situacije. Da bismo mogli da reagujemo na vreme, obučili smo ljude iz javnih preduzeća, pre svega Vodovoda i JKP Paraćin. Tokom vežbe pokazali su se spremnim za svaku situaciju.

 

*Opremljeni su kako treba za intervencije?

Naravno, oni imaju posebnu odeću.

 

*Šta još podrazumeva obuka?

Recimo, kako reagovati ako su parkirana vozila dok nailazi poplavni talas. Morate da omogućite dolazak kamiona s mobilnom opremom na mestima gde se ona postavlja, a u krajnjoj liniji i da zaštitite imovinu ljudi, te automobile.

 

*Gde je smeštena mobilna oprema?

Sada je u bivšoj kasarni, ali u dogovoru samo sa Srbijavodama da se urede dve lokacije, sa obe strane reke, prostor gde će biti smeštena mobilna oprema. Važno je da skladišta budu na pristupačnim lokacijama.

Najvažnije je, posle svega, da se po dosadašnjem iskustvu pokazalo da možemo brzo reagovati.

 

Pogledajte intervju:

 

*Prilog je deo projekta “Odbrana od poplava, ulaganje u život i imovinu građana Paraćina”, koji se sufinansira sredstvima Opštine Paraćin. Stavovi izneti u medijskom sadržaju ne održavanju nužno stavove organa koji sufinansira projekat

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side