Miloš Janković, advokat, o privođenjima demonstranata: Anatomija jednog slučaja
19.07.2020 Beograd

VideoMiloš Janković, advokat, o privođenjima demonstranata: Anatomija jednog slučaja

Miloš Janković, advokat, o privođenjima demonstranata: Anatomija jednog slučaja Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Bivši zamenik zaštitnika građana, sada (kao i ranije) advokat Miloš Janković, ovih dana je angažovan, kao i mnogo njegovih kolega/koleginica na obrani demonstranata koji su hapšeni, mada među privedenima i osuđenima, kako je javnost obaveštena, ima i onih koji su se slučajno zatekli na putu kojim je policija jurišala, dobrih studenata i naučnika, a većini je zajednička karakteristika da su – mladi.

Janković je zasad uspeo svog branjenika da zaštiti od pritvora, pa i kazne, pri čemu ovo poslednje ne mora tako ostati, ali pre anatomije tog slučaja jedno zapažanje.

 “Na osnovu iskustva moje kancelarije s privođenima mogu zaključiti da je došlo do višestrukih povreda prava na odbranu i ne mogu ih smatrati izolovanom pojavom, pošto iz upliva koji imam u druge slučajeve možemo zaključiti da postoji određeno pravilo u postupanju”, kaže Janković, koji ima višegodišnje iskustvo u istraživanju i sprečavanju torture nad zatvorenicima, koja uključuje i uskraćivanje odbrane.

Janković još naglašava da policija ima pravo i obavezu da štiti javni red i mir, ali sila koju primenjuje mora da bude opravdana i svrsishodna: “I mora da prestane onog momenta kada je lice prema kojem je sila primenjena sputano. Prethodnih dana nije bilo prekomerne upotrebe sile nego nezakonitog korišćenja palice i sile prema licima koja mirno sede na klupi, leže na pločniku ili su okrenuta leđima. Video sam i snimak ‘sputavanja’ kad dvojica policajaca sitnog mladića ‘sputavaju’ udarcima palice po glavi. I napokon, nije prema standardima stavljanje kolena za vrat, gde su to naučili? Nije, dakle, prekomerna sila, koja jeste ogromna, nego nezakonita. Nedopustivo je nasrtati na policiju, ali policija mora da reaguje u skladu sa zakonom. Najveći problem je što je nezakonito postupanje ohrabreno s najvišeg nivoa vlasti.”

*Podnete su, koliko znamo, krivične prijave protiv policije.

Podnete su, ali ko će utvrditi ko je od policajaca nezakonito postupao kad nisu imali identifikaciona obeležja i bili su potpuno pokriveni opremom. Nije reagovalo tužilaštvo, a što je pođednako važno, ni Unutrašnja kontrola, koja je zadužena za nezakonito i neprofesionalno postupanje policije.

*Šta ste vi konkretno zapazili u slučaju koji vodite?

Mene su angažovali roditelji mog branjenika. Otišao sam u policijsku stanicu i tražio da da vidim, pošto sam saznao da je tu. Dobijem odgovor: “Ne može!” Bio sam uporan, uz povišen glas. I menja se stav dežurnog: “Dobro, daću vam.” Dakle, osnovno pravo građanina pretvorilo se u diskreciono pravo službenika, pa ako si uljudan i fin nećeš uspeti iako je to što sam tražio standard po našem zakonu i po međunarodnom pravu. Iz prostorije za zadržavanje izvode mladića koji je u krvavoj odeći, sa čalmom na glavi, koji je celu noć proveo u pritvoru bez hrane, a ispred sudnice, dok je čekao suđenje i bez vode, što je takođe suprotno standardima, pa i Pravilniku o radu policije. Morao sam da isposlujem razgovor nasamo sa branjenikom, pristali su tek posle nekoliko pitanja. Prvo je po kom je osnovu zadržan, sledeće gde su njegove stvari, da li ga je lekar pregledao, da li mu je omogućen poziv roditeljima i kontakt sa advokatom? I da li je poučen pravu koje ima?

Sledi odgovor; poučen je svim pravima i potpisao je. I daju mi potpisanu izjavu, što znači, kažem im, da obaveštenje o njegovim pravima stoji kod njih, ne kod njega! I da je svedeno na to parče papira, što je takođe suprotno standardima. Pitam dalje gde su stvari i ima li potvrde o njima? Da, da, kažu, tu je potvrda. Kod njih. Daju mi nepotpisanu potvrdu, a oni kažu: “Pa, nećemo mi da krademo!” Osim toga, jedna je stavka ranac sa ličnim stvarima, bez navođenja stvari. Možda je imao novac u rancu. Pitam onda gde je medicinska dokumentacija, opet isti odgovor – kod njih, na šta ih pitam odakle im pravo da drže privatnu dokumentaciju sa naročito osetljivim podacima o ličnosti? To mora da bude kod okrivljenog.

Poslednja stavka: “Po kom osnovu je ovde?” Kažu mi da je doneto rešenje o zadržavanju. I rešenje je kod njih. Pitam: “Ima li okrivljeni pravo žalbe?” “Ima”, odgovaraju. “Koji je rok?” “Četiri sata”. A kako da se žali ako nema rešenje, olovku i papir? Posle nekog vremena pristaju da mi daju rešenje, uz obaveštenje da uskoro treba da ide kod sudije za prekršaje. Ovo su nam eklatantne povrede ljudskih prava pritvorenika, njih sedam, osam. I moram da napomenem da sam jedan od retkih advokata koji je uspeo da prodre u policijsku stanicu jer tu postoji blokada.

*Šta još kažu vaše kolege?

Da im jednostavno kažu da pritvorenik nije tu ili im prosto kažu: “Ne može!” Ima i onih koji su privedeni tobože na informativni razgovor policijskim kolima i zadržani duže od četiri sata, što je protivpravno lišenje slobode.

*Usledilo je suđenje?

Sporno je primenjivanje skraćenog postupka, koji ne postoji u Zakonu o prekršajima, a i meni je apsurdan i neprihvatljiv. O tome svedoči izjava Prekršajnog suda prema kojoj se za 12 okrivljenih nastavlja postupak, pošto policija nije obezbedila dokaze, a drugih deset je oslobođeno – zbog nedostatka dokaza. Možemo da pretpostavimo, na primer, da je policija priložila lažne dokaze, odnosno pravno nerelevantne, a ljudi su proveli po deset, 12 sati u pritvoru. Šta radi policija?

U slučaju koji sam ja branio predloženi su jedni svedoci, a pred sudom su se pojavili drugi i sudija nije mogao da ih sasluša. I tu postoje dve mogućnosti; neko je nešto tendenciozno radio ili su propusti i greške veliki. U oba slučaja odgovornost mora da postoji. I nije stvar da se nekome skida glava, greške su moguće, ali na njima se mora učiti da ne bi postale praksa. Isto kao i s policijskim postupanjem.

*Znači li to da je vaš branjenik slobodan?

Na slobodi je, ali postupak može da se nastavi ako policija predloži te druge svedoke.

*Da zaokružimo priču; zaštitnik građana je ocenio da nema prekomerne upotrebe sile, samo u nekim slučajevima. Kako to tumačite?

To je isto kao kad bih ja vama rekao da moj komšija ne tuče ženu, samo je nekoliko puta prebio. Ili kad bih vam, objašnjavajući istoriju ratovanja, rekao da Amerikanci ne bacaju atomske bombe, bacili su samo dva puta.
Ponavljam, prekomerna sila nije najbolji izraz, ovde je policija koristila svoja ovlašćenja neadekvatno i nezakonito. Takođe ponavljam, policija mora da se brani ako je napadnuta, to je i rizik njihovog posla, kao i vašeg – pogledajte kakav su posao uradile vaše divne koleginice sa N1 – ali policija nema pravo na odmazdu.
 

autor: J.J. izvor: NM
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side