31.03.2019 Beograd

Militarizacija muzejskih aktivnosti: Sunovrat Muzeja vazduhoplovstva

Militarizacija muzejskih aktivnosti: Sunovrat Muzeja vazduhoplovstva Foto: prtscr ytb
Odluka Vlade Srbije da Muzej vazduhoplovstva pređe u nadležnost Ministarstva odbrane imaće nesagledive posledice po očuvanje izuzetno vrednog kulturno-tehničkog nasleđa

Piše: Čedomir Krunić,

vazduhoplovni inženjer

 

Vlada Republike Srbije donela je Odluku da se ukida Muzej vazduhoplovstva “jer potrebe za delatnošću ustanove mogu da se zadovolje na racionalniji i efikasniji način”, “da prava, obaveze, imovinu i arhivsku građu Muzeja, kao i zaposlene u Muzeju, preuzima Ministarstvo odbrane” i da je ovo ministarstvo “u obavezi da čuva muzejsku namenu Muzeja vazduhoplovstva Beograd kao spomenika kulture”.

Za donošenje ovakve odluke nije dato nikakvo obrazloženje, što i ne čudi jer nekog valjanog obrazloženja za prenošenje kompletne muzejske građe celokupnog civilnog vazduhoplovstva u nadležnost Ministarstva odbrane i potpunu militarizaciju Muzeja i nema. Postavlja se pitanje zašto je ministarstvu vojnom toliko stalo da se duže od dve godine energično zalaže da mu se dodeli nešto što, objektivno, nije njegovo i što ne utiče na njegovu bojevu gotovost.

Ne čudi ni to da mnogobrojni argumenti o besmislenosti militarizacije Muzeja vazduhoplovstva, koje su mnogi vazduhoplovci podastirali Vladi Republike Srbije, Ministarstvu kulture, Ministarstvu odbrane i medijima, nisu nailazili na razumevanje.

 

PROFESIONALAC: Za velelepno zdanje Muzeja i bogatstvo Muzejske građe najviše je zaslužan istoričar Čedomir Janić, osnivač i višegodišnji upravnik ove institucije, koji je čitav svoj radni vek posvetio pribavljanju eksponata i druge muzejske građe i izgradnji namenske građevine u kojoj će se sve to čuvati i biti izloženo. Sa izuzetnim osećajem za muzejske vrednosti i strašću pasioniranog kolekcionara, Janić je obilazio ustanove, preduzeća, aero-klubove, uspostavljao kontakte s renomiranim vazduhoplovcima, posećivao porodice vazduhoplovaca i tako dolazio do originalnih dokumenata, fotografija, letačkih knjižica i drugih vrednih podataka. Uspeo je da pribavi i nekoliko unikatnih primeraka aviona velike muzejske vrednosti, za koje su bili zainteresovani ne samo neki strani muzeji nego i neki strani državnici, i da bi sprečio njihovo otuđenje, potrudio se da dobiju status neotuđivog državnog dobra.

Zahvaljujući Janiću, njegovim saradnicima i razumevanju organizacija civilnog vazduhoplovstva, Muzej raspolaže bogatom građom o civilnom vazduhoplovstvu obe Jugoslavije – i Kraljevine i socijalističke. Ova se građa odnosi na dokumentaciju preduzeća i ustanova vazdušnog saobraćaja, sportskog vazduhoplovstva, privredne i poslovne avijacije, školskih centara, aerodroma i raznih vazduhoplovnih službi i servisa. Pored vrednih dokumenata, obuhvata i skoro sve tipove sportskih aviona i jedrilica, neke tipove putničkih aviona i veliki broj avionskih motora, elisa i razne vazduhoplovne opreme. Sadrži i manji broj aviona i delova neprijateljskih aviona nastradalih tokom Drugog svetskog rata i bombardovanja Srbije 1999, koje je muzejsko osoblje sakupljalo po čitavoj bivšoj Jugoslaviji.

Na osnovu ove građe može se pratiti istorijski razvoj Jugoslovenskog i Srpskog civilnog vazduhoplovstva. Na osnovu nje može se zaključiti da je civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije bilo na zavidnoj visini. U vreme njenog postojanja izvršeno je “vazduhoplovno prosvećivanje zemlje”, osnovane su četiri civilne i jedna vojna fabrika aviona, dve civilne fabrike avionskih motora, civilna fabrika vazduhoplovnih jedrilica i više fabrika vazduhoplovnog materijala i opreme. Osnovano je domaće akcionarsko Društvo za vazdušni saobraćaj, uspostavljena katedra za vazduhoplovstvo na tadašnjem Elektroehničkom fakultetu u Beogradu i, u celini gledano, stimulisani su domaći stručnjaci i privrednici da konstruišu i grade vazduhoplovne proizvode.

Mogu se, naravno, pratiti i svi vidovi civilnog vazduhoplovstva SFRJ, naročito ustanova i preduzeća koja su svoje kompletne arhive poveravale Muzeju, pre svega JAT-a. U Muzeju se nalaze i avioni, jedrilice, zmajevi i razna vazduhoplovna oprema sportskih organizacija Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije, privrednih organizacija i domaćih fabrika lakih aviona i jedrilica koje nisu bile u sastavu namenske vazduhoplovne industrije.

Do odlaska Čedomira Janića u penziju Muzej je postao renomirana vazduhoplovna ustanova, s velikim ugledom i u zemlji i u svetu. Bilo je zadovoljstvo pratiti iznenađenja i divljenje lepoti Muzeja i bogatstvu muzejske građe, koje su inostrani gosti neskriveno i iskreno ispoljavali. Uostalom, Muzej je u izvesnim periodima posećivalo 70.000 posetilaca godišnje.

 

70.000 posetilaca godišnje obilazilo je Muzej

 

...I AMATERI: Sve se to promenilo s Janićevim odlaskom. Za nove direktore postavljana su vojna lica koja, objektivno posmatrano, nisu imala potreban senzibilitet da u prilično teškim vremenima i uslovima održe Muzej i spreče njegovo propadanje. Neki njihovi poslovni potezi nisu nailazili na razumevanje zaposlenog civilnog osoblja Muzeja, a i dela javnosti, što je dovelo do poremećaja međuljudskih odnosa. Za saniranje nezdravog stanja, o kojem je bilo mnogo govora i u sredstvima informisanja, Vlada je, na insistiranje i netransparentne poteze Ministarstva odbrane donela vrlo spornu i štetnu Odluku o prenošenju kompletnog Muzeja u nadležnost vojske, bolje rečeno o potpunoj militarizaciji Muzeja.

Militarizacija Muzeja vrlo će se negativno odraziti na njegov budući rad. Kao prvo, nerealno je očekivati da će vojna lica, bez potrebne vokacije i senzibiliteta za čuvanje i negovanje tradicija civilnog vazduhoplovstva, uspeti da čuvaju i neguju te tradicije, što se pokazalo i tokom njihovog višegodišnjeg vođenja ove ustanove. Muzej će kao vojna ustanova daleko teže dolaziti do nove muzejske građe jer će izvesne organizacije civilnog vazduhoplovstva, a naročito privatna lica koja raspolažu vrednim arhivama, radije ustupati svoje arhive drugim muzejima, na primer Arhivu Jugoslavije ili Narodnoj biblioteci, koji i danas raspolažu vrednom dokumentacijom o civilnom vazduhoplovstvu. Može se čak očekivati da će neke organizacije, a naročito privatna lica, koji su svoje arhive ustupili Muzeju, zahtevati da im se, posle militarizacije Muzeja, te arhive vrate. Ovo se odnosi i na razne dotacije i donacije koje je, na primer, JAT davao Muzeju. Takođe, nerealno je očekivati da se u postojećim okolnostima mogu sačuvati izvesni vredni muzejski eksponati.

Posle militarizacije Muzeja biće znatno otežana saradnja i razmena dupliranih vazduhoplovnih proizvoda sa srodnim muzejima u svetu. Realno je očekivati da će biti obustavljena materijalna pomoć koju su razne organizacije davale Muzeju.

I, na kraju, za očuvanje i rekonstrukciju zgrade Muzeja i očuvanje muzejske građe mogla je da se traži i obezbedi izvesna pomoć od međunarodnih fondova i vazduhoplovnih organizacija, što mogu da rade samo civilne, ali ne i vojne organizacije. Muzej sa civilnim statusom i sposobnim menadžmentom mogao je sam da obezbeđuje daleko veće prihode od dosadašnjih.

 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 1.04.2019, 05:41h Dusan

    Tekst je odlican, ako ima imalo pameti u nadleznim organima (u sta na zalost sumnjam), zaustavice ovaj glupavi projekat unistavanja muzeja. Umesto da u rekonstrukciju zgrade i nabavku novih eksponata uloze pare jer taj muzej je jedinstven i poznat u svetu, oni prave fontane, gondole i drze novogodisnje osvetljenje pola godine. To je samo dokaz koliko je ekipa na vlasti neuka i okrenuta kicu i rijalitiju. Ovaj majstor sto je poslao komentar "Srbi nisu izmislili avion...." je vredan zaljenja. Pa nisu izmislili ni zeleznicu, pa ima taj muzej, niti su ismislili vojsku, pa ima i taj,.... Tuzno.

  • 31.03.2019, 15:57h Srbi su izmislili avion, pa im treba muzej aviona!

    Uz sve uvažavanje vazduhoplovnog inženjera, rekao bih (i uvek sam govorio) da je to jedan APSOLUTNO NEPOTREBAN MUZEJ. Jer (a) pripadnici našeg naroda NISU IZUMITELJI AVIONA (pa ni neki poznati proizvođači), (b) i neka je i bio potreban, sagrađen je daleko od grada (gde bi ga deca lakše razgledala), a ne verujem da i JEDAN JEDINI od putnikm hoće da (pred ukrcavanje u avion) razgleda stare, rashodovane avione i (3) iz onoga što je rečeno u (a) jasno je DA ĆE VOJSKA SAMO TROŠITI DRŽAVNE PARE na čuvanje krntija koje u drugim zemljama prerađuju na otpadu!

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side