Milena Dragićević Šešić: Zašto Evropa i šta ona nama znači!
03.01.2020 Beograd

VideoMilena Dragićević Šešić: Zašto Evropa i šta ona nama znači!

Milena Dragićević Šešić: Zašto Evropa i šta ona nama znači! Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Sve naše potpuno isključujuće paradigme istovremeno su evropske: od populističke javnosti do kritičke kontrajavnosti, od hegemonih do participativnih političkih struktura, od kosmopolitskih do nacionalnih vrednosti, od kulture sećanja do kulture poricanja

Odrastali smo u sredini u kojoj nam je bilo jasno da Evropa i evropsko nije isto što i jugoslovensko, a to opet nije isto što i balkansko i drugačije je od srednjoevropskog… Bili smo nekako svoji i specifični, a gledali smo kosmopolitski – ceo svet je bio tu, oko nas! Fest, Bitef, Bemus – da, to su bili “svetski” festivali, ali je ipak naš horizont bio evropski, a pozicija – nekako “svetska”.

Osećanje tog našeg mesta u svetu bilo je evropsko – to je, uprkos svemu (uprkos svim “specifičnostima” jugoslovenskog samoupravnog socijalističkog sistema) bio naš identitet – “pusto tursko” odnosilo se uglavnom na sve loše osobine naših ipak pluralnih društava, a zemlje centralne Evrope, gurnute iza gvozdene zavese, bile su kulturološki poštovane, ali nisu bile deo “sna o odlasku”, pa ni sna o slovenskom ili nekom drugom istorijsko-kulturološkom zajedništvu.

Kako, dakle, Evropa danas može biti pitanje, ako je nacionalni kulturni identitet (ne samo u 21. veku već i ranije) uvek bivao oblikovan međusobnim dodirima – prožimanjima, pre svega, evropskih kultura? Naravno da ovo doba vrednosne krize, društvenih strahova i paranoidnih populističkih izjava, te stalne spremnosti na osporavanje osporavanja radi – pojačava tenzije svih vrsta – a Evropa lako dođe kao “dežurni krivac”. Njeni unutrašnji konflikti, sukobi oko koncepta i vrednosnog sistema, utkani u njenu osnovnu bit, vide se kao slabost i jad, a ne kao snaga da, uprkos različitim viđenjima, istraje oko zajedničke crvene niti – a ta nit jeste vrednosna kulturna matrica iskazana umetničkim delima i stvaralaštvom kritičkog angažmana.

No, na prvi pogled čini se da Evropa danas ne znači mnogo ni onima koji su i “oficijelno” Evropljani. Ona mora da naručuje projekte kojima bi se istraživalo “evropejstvo”, podržavala tolerancija i interkulturalni dijalog, inače pažnja naučnika i umetnika, usmerena nacionalnim programima, odlazi u drugom smeru – u pravcu jačanja država-nacija, glorifikacije specifičnosti, “samobitnosti” i “autentičnosti” većinskih stanovnika svake od njih. Od “istinskih Finaca” do Orbanovih mađarskih nacionalista, od lepenovske negrađanske Francuske do antisemitskih ispada Istočne Nemačke, Evropa kao da je ponovo ušla u polje međusobnog, doduše samo verbalnog sukobljavanja. Strah od migranata, islamofobija, strah od “moćne Rusije”, od Kineskog “pojasa i puta” postaje vladajuća paradigma koju iskazuju političke elite.

No, uprkos tome – ni stanovnici Evrope ni mi, stanovnici Srbije, ne možemo imati drugu perspektivu jer je Evropa i dalje “naša” Evropa; Evropa bunta, kritičkog poimanja stvarnosti, postavljanja novih zahteva. Bregzit je samo pokazao, sasvim ogoljeno, do koje mere stari mitovi i snovi (imperijalistički, s jedne, a ostrvsko-izolaciono, sa druge) lako mogu odneti prevagu nad racionalnim poimanjem stvarnosti. Ali i to je Evropa, Evropa sukobljenosti različitih principa: kapitalizma, u kojem je novac mera svega, i društvene pravde, u kojoj su čovek i njegove potrebe na prvom mestu... Tako samo Evropa traži da mašta postane deo glavnog toka kulture – građanska mašta... iako se to danas preuzima u diskursu “kreativnih industrija”.

Jer, ne samo od 68. i zahteva da mašta “stupi na vlast”, da se pod pločnicima otkriju plaže već čitavim tokom evropske istorije, san o slobodi je bio ključni san i stoga su literatura i umetnost ovih prostora evropski. Evropa je prostor socijalnog dijaloga i u vremenu država blagostanja i danas. Taj socijalni dijalog izostaje čak i u uspešnim ekonomijama drugih kontinenata – i upravo se u tome prepoznaje evropska kultura rada. I bez idealizacije jer ovo vreme jeste vreme eksploatacije, vreme u kojem se pravo na osam sati rada dovodi u pitanje tzv. “slobodnom voljom” (kompetitivni kapitalizam svakom pojedincu nameće potrebu da stalno mora da se “bori” za svoje radno mesto).

Sve naše potpuno isključujuće paradigme istovremeno su evropske paradigme: od populističke javnosti do kritičke kontrajavnosti – od hegemonih do participativnih političkih struktura, od kosmopolitskih do nacionalnih vrednosti, od kulture sećanja do kulture poricanja. Tako i nacionalizam jeste deo evropske tradicije, kao i stalna borba protiv nacionalnih megalomanija i ksenofobije. Ali zna se šta pobeđuje i dominira u evropskom javnom mnjenju, a šta ostaje na njenim marginama.

Tabloidne kampanje i govor mržnje jesu deo i evropskog iskustva, ali NISU deo evropske političke kulture. One postoje, ali ih institucije sistema i nosioci javnih funkcija ne ohrabruju. Kulturna pripadnost evropskim kulturnim tokovima ove sredine svakako nije upitna jer čak i oni koji je osporavaju, okrećući se ruskoj kulturi, previđaju da je ona svojim najboljim izrazom upravo evropska. Niko ne može isključiti Čehova, Dostojevskog ili Tolstoja iz evropske tradicije, Tarkovskog, Ejzenštajna, Efrosa ili Ljubimova, pa i najnoviju generaciju stvaralaca u traganju za novim putevima, od Ljudmile Ulicke do Peljevina, pa na kraju i ruskih repera – pesnika najnovije generacije Oksimirona (Oxxxymiron).

Stoga je za mene Evropa – Evropa kritičkog, vrcavog duha, koja iako pritisnuta zahtevima novog javnog menadžmenta, tržišnih uspeha, kompetitivnosti, nastoji da se bori za građanina, ljudska prava, slobodu iskaza i stvaralaštva, ali i za pravo na sopstvenu unutrašnju raznolikost, transkulturnu Evropu koja ima snage i da se suočava sa duhovima prošlosti, bez obzira na to da li je reč o kolonijalizmu, međusobnim ratovima, Holokaustu, i da traži rešenja za zajedničku svetsku budućnost.

 

Pogledajte razgovor:

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Intervju Aleksandar Kavčić: Ljudi u Srbiji su izgubili volju da se bore Intervju Aleksandar Kavčić: Ljudi u Srbiji su izgubili volju da se bore

    Jasno je da su nam birači poručili da ne treba samo da rušimo vlast već i da treba da znamo šta ćemo sa državom i društvom dan posle.

  • Tri pacijenta umrla u Novom Pazaru, troje na respiratorima Tri pacijenta umrla u Novom Pazaru, troje na respiratorima

    Tokom prethodna 24 sata od posledica infekcije koronavirusom u Novom Pazaru umrle su tri osobe, a još troje se trenutno nalazi na respiratorima, izjavio je danas koordinator Opšte bolnice u tom gradu Mirsad Đerlek.

  • Novi Pazar: Tri pitanja bez odgovora Novi Pazar: Tri pitanja bez odgovora

    Kako je moguće da je juče u Srbiji od posledica kovida-19 ukupno preminulo četvoro, od koji je troje bilo iz Novog Pazara, zašto je u novopazarskoj bolnici bilo došlo do ukrštanja crvenih i zelenih zona i zašto je prethodni direktor bolnice Meho Mahmutović na lečenju u Beogradu, pitanja su na konferenciji za novinare na koje danas nisu mogli da odgovore koordinator Opšte bolnice u Novom Pazaru Mirsad Đerlek i njegov kolega Slobodan Milisavljević.

  • Jeremić: Da se napravi širi opozicioni front bez onih koji su izašli na izbore Jeremić: Da se napravi širi opozicioni front bez onih koji su izašli na izbore

    Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je danas da je za promenu vlasti neophodan širi opozicioni front od postojećeg, a da bi opozicija trebalo da se "pogleda u ogledalo" i "prizna sebi gde je grešila" i da u "ovoj formi" ne može da dobije dovoljno podrške za promene u zemlji.

  • Vesić: Privreda Beograda ne sme da stane, apeli zasad dovoljni Vesić: Privreda Beograda ne sme da stane, apeli zasad dovoljni

    Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je danas da Beograd znači 40 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) zemlje i da se Grad, u dogovoru sa vlasnicima trgovinskih lanaca, tržnih centara, restorana i kafića, trudi da nađe način da oni nastave da rade, uz poštovanje svih mera.

  • Kraljevčanka na privremenom radu u novopazarskoj Kovid bolnici Kraljevčanka na privremenom radu u novopazarskoj Kovid bolnici

    Ukoliko se građani budu pridržavali mera, a mi, lekari, svoj posao uradimo kako treba, savladaćemo virus i izaći iz ove situacije, ocenila je danas anesteziolog iz Kraljeva Tanja Petrović, koja je sa kolegama došla u pomoć novopazarskim kolegama.

  • NIN: Direktor VBA odobravao ispred banke kredite Krušiku NIN: Direktor VBA odobravao ispred banke kredite Krušiku

    U Tužilaštvu za organizovani kriminal rekli su za nedeljnik NIN da su usmeno komunicirali sa predstavnicima VBA i BIA i da je zbog pandemije došlo do zastoja, a da očekuju da će u narednih desetak dana dobiti izveštaje na njihov zahtev poslat pre sedam meseci da se ispita poslovanje Krušika sa privatnim preuzećima, piše u ovom broju ovog nedeljnika.

  • Infektolog: Proslava izborne pobede primer neodgovornosti Infektolog: Proslava izborne pobede primer neodgovornosti

    Infektolog-hepatolog Dragan Delić izjavio je da su po ukidanju vanrednog stanja, labavu i ranjivu ravnotežu uspostavljenu strogim restriktivnim merama, narušila masovna okupljanja na fudbalskim i teniskim terenima, klubovima, splavovima, svadbama.

  • Ljajić: Dve osobe iz Sjenice preminule zbog nesporazuma Ljajić: Dve osobe iz Sjenice preminule zbog nesporazuma

    Ministar trgovine, turizma i telekomunikacije Rasim Ljajić je o epidemiološkoj situaciji u Novom Pazaru rekao danas da je ohrabrujuće što se sve veći broj ljudi javlja u kovid ambulantu na preglede, što ranije nije bio slučaj.

  • Biber: Pobeda Vučića - uvid u Srbiju kao nedemokratsku zemlju Biber: Pobeda Vučića - uvid u Srbiju kao nedemokratsku zemlju

    Direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber izjavio je da apsolutna pobeda predsednika države i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića na izborima "pružila dobar uvid u Srbiju kao nedemokratsku zemlju".

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side