02.11.2019 Beograd

Medijska strategija: Novi nacrt za novu nadu

Medijska strategija: Novi nacrt za novu nadu Ilustracija / Foto: Pixabay.com
Novi Nacrt medijske strategije posle usaglašavanja u Radnoj grupi predat je premijerki, čeka ga novi put u Brisel na evropsku “proveru”, pa usvajanje u parlamentu posle usaglašavanja u ministarstvima. Potom sledi akcioni plan, pa novo zakonodavstvo, sve u svemu, još je dug put do novog medijskog ustava i njegovog eventualnog povoljnog učinka

Piše: Jelka Jovanović
 

 

Nacrt Medijske strategije pisali smo sa pretpostavkom da živimo u pravno i demokratski uređenoj državi koja želi da se pridruži evropskoj porodici i u kojoj je upravo država ta koja treba da se stara o izvršenju svojih sopstvenih planskih i zakonskih akata. Međutim, u stvarnosti živimo u državi koja zakone primenjuje selektivno i kojoj ne pada na pamet da kazni onoga ko medijske zakone krši, a to je najčešće sama država.

Ovako novinar i član Radne grupe za izradu Medijske strategije Stojan Marković (Lokal Pres) sumira već višegodišnji rad na izradi novog medijskog “ustava”, strategije za naredno petogodište, kojom bi se uredila medijska scena, uz poštovanje svih zakona profesije, slobode izražavanja, ali i uvažavanje tržišnih okolnosti i razvoja novih tehnologija koji sve presudnije utiču na novinarstvo i medijsku industriju, ali i društvo u celini. Strategija je, kako ime kaže, temeljni dokument koji postavlja osnove ove delatnosti, na osnovu kojih se sačinjava redosled (kroz dvogodišnje akcione planove), a kroz zakonske izmene ili nove zakone reguliše rad medija i novinara, kao i svih drugih aktera na medijskoj sceni.

Novi Nacrt predat je premijerki Ani Brnabić, čeka ga novi put u Brisel na evropsku “proveru”, pa usvajanje u parlamentu posle usaglašavanja u ministarstvima. Potom sledi akcioni plan, pa novo zakonodavstvo, sve u svemu, još je dug put do novog medijskog ustava i njegovog eventualnog povoljnog učinka.

 

VOLŠEBNA GREŠKA: Nova medijska strategija trebalo je da bude sačinjena pre nekoliko godina, pošto je poslednjoj rok istekao 2016, no posao je prvo kasnio, pa se ispostavilo da je u Ministarstvu za kulturu i informisanje traljavo vođen i počet je iznova, pa se opet “otegao”.

“Izrada Nacrta trajala je znatno duže nego što je trebalo i pošto je, usled pogrešne metodologije, prvobitna verzija u Ministarstvu blokirana, cela priča je, posle pritiska OEBS-a, preseljena u kabinet premijerke. Članovi nove Radne grupe uspeli su da kontrolišu ponovljeni proces i vrate ga u format kompetencija i stručnosti predstavnika novinarskih, medijskih udruženja i predstavnika države. Usledila je zbrzana javna rasprava, a onda je Nacrt u Vladi neovlašćeno izmenjen i tobože greškom poslat u Brisel na ekspertizu”, objašnjava izvršna direktorka Asocijacije medija i članica Radne grupe Izabela Branković za Novi magazin: “Pošto je, zbog toga, cela stvar ponovo bila dovedena u pitanje, premijerka je Radnoj grupi produžila mandat ne bi li se Nacrt vratio na prvobitnu verziju. U tom zaustavnom vremenu usvojene su primedbe i sugestije članova Radne grupe, Nacrt je predat premijerki, tako da sada ostaje da sačekamo novo mišljenje Evropske komisije i OEBS-a, a potom i usvajanje konačne verzije.”

“Greška” koju naša sagovornica pominje je promena Nacrta u nekim ključnim rešenjima, kao što je status i ingerencije REM-a, na šta su udruženja burno reagovala. O tom tekstu izjasnio se i Frančesko Šakitan, evropski ekspert za komunikacije: “Radi se o stručnom mišljenju i preporukama u vrlo sadržajnom i obimnom izveštaju na 65 strana. Nema sumnje da je reč o iskusnom stručnjaku, koji od 2005. prati razvoj medijskog sektora u zemljama Balkana, odlično je upoznat sa svim prilikama i neprilikama turbulentne medijske scene Srbije i regiona. Posebno smo ponosni što su se stavovi doktora Šakitana poklapali s prvobitnom verzijom Nacrta, koju je Radna grupa usvojila krajem 2018, a koja je na neki volšeban način deformisana. Nažalost, izgubili smo još godinu dana na izradi Strategije.”


Ilustracija / Foto: Pixabay.com

 

MERE POPRAVLJENE: Važno je napomenuti da u inoviranom tekstu Nacrta prvi deo, analiza trenutnog stanja, nije menjan već samo mere za njegovo poboljšanje u svim oblastima koje Medijska strategija kroz pet poglavlja razmatra, o čemu će Novi magazin u narednom periodu kroz prezentaciju projekta “Šta posle nove Medijske strategije?“ Fondacije Biznis plus – Novi magazin (FBPNM), koji se sprovodi uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, sa NM kao medijskim partnerom.

Ključno pitanje pre daljih koraka jeste hoće li novi dokument i zakonski okvir doprineti medijskom pluralizmu i razvoju medijskog tržišta, uz punu zaštitu medija i medijskih profesionalaca.

“Na ovo pitanje daću najbolji odgovor citirajući upravo doktora Frančeska Šakitana, koji u svojoj ekspertskoj analizi doslovce kaže: ‘Izuzetno je teško proceniti da li će strategija dati efektivne rezultate ili ne, imajući u vidu da to u celosti zavisi od odredbi, koje će zakonodavac i regulatorne institucije date zemlje doneti u budućnosti...’ To je i početak i kraj, to je suština i to je proces u kojem svi akteri treba da preuzmu inicijativu, ali i odgovornost”, odgovara Branković: “Mi sa medijske scene odradili smo posao i stručno i profesionalno. Sada je na državnim organima da Nacrt strategije najpre usvoje, a potom pretoče u valjane zakone i, naravno, da ih striktno sprovedu u delo. Premijerka Brnabić u svakom razgovoru potencira da je najvažnije poverenje, a svi znamo kako se ono stiče, ali znamo i kako se gubi.”

Ona podseća da neuspešan dijalog Koordinacionog tela Vlade Srbije i novinarskih i medijskih udruženja o nepovoljnom političkom, finansijskom i normativnom ambijentu na medijskoj sceni to najbolje dokazuje: “Uostalom, prilikom usvajanja svih strategija i zakona ključnu ulogu mora da ima njihova sadržina, a ne politička volja.”

Za Markovića su upitne dobre namere Vlade, koja bi već usvojila predloženi nacrt da “neko” promenjeni tekst kao kukavičko jaje nije pokušao da podmetne nadležnom telu EU u Briselu: “O koliko naivnom pokušaju je reč, možda najbolje svedoči podatak da je u Brisel iz Beograda otišao dokument odštampan na 78 stranica, a iz Brisela u Beograd stiglo ekspertsko mišljenje na 66 strana.”

Iako sumnja u iskrenost premijerke Brnabić da ne zna ko je prepravljao Nacrt, Marković ceni “njenu želju i odluku da kredibilitet Srbije u ovom slučaju sačuva tako što je dala priliku Radnoj grupi da vrati tekst Medijske strategije u izvorni okvir”. Uz to, zbog krupnih promena u oblasti tokom godine zastoja, “ovo je bila dobra prilika da u dokument unesemo nekoliko novih momenata i da nacrt dopunimo konkretizacijom rešenja ko treba da bude nosilac aktivnosti za realizaciju predviđenih mera za ostvarenje zadatih ciljeva, kao i ko treba da budu partneri nosiocima aktivnosti u tom poslu”.

No, poučen dosadašnjim iskustvima i okolnostima, Marković, kako kaže, realno nije optimista da će Medijska strategija “doneti kvalitativno poboljšanje medijske scene, bolji položaj novinara i zaposlenih u medijima kada je u pitanju njihov ekonomski, socijalni i profesionalni status niti će kvalitativno uticati na bolje javno informisanje u Srbiji”.

“Nema dobre volje ni kod aktuelne vlasti ni kod velikog broja uticajnih prorežimskih medija da se bilo šta u praksi menja. Etatizacija medijske scene je ogromna, vlast je ušla u sve pore funkcionisanja medija kako bi javno informisanje držala pod punom kontrolom. Država je deklarativno izašla iz vlasništva u medijima, a na svim nivoima faktički i dalje gazduje medijima i medijskom scenom, upumpavajući budžetski novac sa različitih nivoa u podobne i poslušne medije”, objašnjava Marković.

On naglašava da su sloboda i ekonomska nezavisnost medija i novinara prvi uslov da se ostvare kvalitativne promene na medijskoj sceni i u javnom informisanju: “Da parafraziram Duška Radovića, koji je rekao ‘Dajte mi dobro dete, pa ćete videti koliko sam dobar roditelj’, tako što ću reći – Dajte mi slobodne i nezavisne medije/novinare i odgovornu državu, pa ćete da vidite koliko smo dobru Medijsku strategiju napisali.”

 

Ciljevi

Opšti cilj Strategije je unapređen sistem javnog informisanja kroz harmonizovan pozitivan pravni okvir koji garantuje slobodu izražavanja, slobodu medija, bezbednost novinara, medijski pluralizam, razvijeno medijsko tržište, osnaženu novinarsku profesiju, edukovano građanstvo i institucije sposobne za primenu regulative.

 

Posebni ciljevi:

*poboljšani bezbednosni, socio-ekonomski i profesionalni uslovi za rad novinara i medijskih radnika;

*uspostavljeno funkcionalno, održivo i fer medijsko tržište zaštićeno od političkog uticaja;

*funkcionalne, kompetentne, profesionalne i otvorene institucije raspolažu mehanizmima zaštite od spoljnih pritisaka i dosledno primenjuju javne politike i propise;

*kvalitetni, pluralni i raznovrsni medijski sadržaji zadovoljavaju potrebe za informisanjem različitih društvenih grupa;

*unapređena profesionalna znanja i razvijene digitalne kompetencije građana, institucija, medija, novinara i medijskih radnika

Za svaki od ciljeva ponuđene su mere s konkretnim nosiocima aktivnosti.

 

 

Tekst je deo projekta “Šta posle nove Medijske strategije?“, koji sprovodi Fondacija Biznis plus – Novi magazin, u partnerstvu s Novim magazinom i uz podršku Fondacije za otvoreno društvo

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
Belex eng
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side