Medijska strategija do 2025.:Okvir za bolju medijsku scenu
19.03.2020 Beograd

Medijska strategija do 2025.:Okvir za bolju medijsku scenu

Medijska strategija do 2025.:Okvir za bolju medijsku scenu Foto: pixabay.com
Realni dometi ovog dokumenta tek treba da se vide, ali zasad ovaj obiman dokument daje sveobuhvatan pregled i analizu stanja medijske scene Srbije i predlaže set mera i rešenja kojima bi se unapredilo postojeće stanje u sektoru

Piše: Jelka Jovanović




Pre tri sedmice premijerka Ana Brnabić obnarodovala je na svom tviter nalogu: “Vlada (Srbije) je danas usvojila Medijsku strategiju do 2025. god. Ista Radna grupa nastaviće da radi na Akcionom planu za implementaciju. Hvala članovima Radne grupe i partnerima iz EU, OEBS, ambasade Norveške i Fondacije Konrad Adenauer. Ovo je prvi korak. Ostaćemo posvećeni ovom poslu.”

Posao kojem tek sledi “nova posvećenost” traje nekoliko godina i izazivao je povremeno pažnju i šire javnosti, ne samo stručne, zbog kontroverzi i traljavosti koje su ga odlikovale, počev od povlačenja prvog nacrta, koji je rađen pod nadzorom resornog Ministarstva kulture i informisanja, pa do slanja modifikovanog nacrta u Brisel na proveru.

Napokon, i u poslednjoj fazi, pre usvajanja Medijske strategije (https://www.srbija.gov.rs/dokument/441801/medijska-strategija.php) bilo je disonantnih tonova jer su neka od ministarstava želela da se štošta u Nacrtu menja, a sa stanovišta dela medijske zajednice najrigoroznije je bilo Ministarstvo rada, koje se praktično založilo za derogiranje Saveta za štampu i osnivanje drugih sličnih tela, pošto, kako je navedeno u njihovom dopisu Vladi, većina štampanih medija nije u članstvu Saveta i ne prihvata nadležnost tog tela koje ih diskriminiše na konkursima za projektno sufinansiranje!

U konačnom tekstu ostali su nadležnost Saveta i poštovanje Kodeksa, no veliko je pitanje na koji će način to u okviru mera (4.4.) biti sprovedeno, ako se zna da već godinama u većini jedinica lokalne samouprave mediji koji prednjače u kršenju profesionalnih pravila dobijaju velike svote na konkursima. Napokon, i aktuelno osporavanje sastava komisija koje je za onogodišnje konkurse odredilo resorno ministarstvo svedoči o dvostrukim aršinima u ovoj oblasti, kako je, uostalom, to i navedeno u vrlo dobroj analizi stanja u medijskoj sferi koja je podugi uvod u Strategiju.

DOBRA OSNOVA: Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić za Novi magazin kaže da je Medijska strategija usvojena nakon mnogo muke i uz packe koje je Vlada Srbije dobila iz Brisela, ali naglašava da se u NUNS-u smatra kako je ona dobra osnova za unapređenje medijske scene i promovisanje i zaštitu slobode izražavanja.

“Naročito je važno što su usvojeni predlozi novinarskih i medijskih udruženja za bolji i nezavisniji rad REM-a i javnih servisa i veći značaj Saveta za štampu. Sada je na redu akcioni plan i promene i izmene medijskih zakona, ali to će verovatno doći na red nakon prolećnih izbora”, kaže Bodrožić.

Prema njegovom mišljenju, “ono što sreću kvari jeste dosadašnje zanemarivanje zakona, pravilnika i strategija od vlasti, što se pre svega ogleda u skandaloznom radu REM-a i kriminalnoj raspodeli javnog novca na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata, a poseban problem je bezobziran odnos državnih funkcionera prema profesionalnim i nezavisnim novinarima i medijima”: “Tako da nisam optimista da će sve ono dobro iz Medijske strategije zaživeti, a nadam se da se varam i da će se naprednjačka vlast upristojiti i početi da poštuje integritet i slobodu novinara.”

Tanja Maksić iz Birna, članica Radne grupe, podseća da je nakon četiri godine od isteka prethodne Strategije, 20 meseci rada i usaglašavanja, četiri verzije teksta nacrta, krajem januara ove godine usvojena medijska strategija, odnosno Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji 2020 – 2025)
“Realni dometi ovog dokumenta tek treba da se vide, ali zasad ovaj obiman dokument daje sveobuhvatan pregled i analizu stanja medijske scene Srbije i predlaže set mera i rešenja kojima bi se postojeće stanje u sektoru unapredilo.
Sam dokument podeljen je na pet tematskih celina, i to: socio-ekonomski položaj novinara i medijskih radnika i njihova bezbednost; razvoj medijskog tržišta; efikasnost i rad relevantnih institucija; pluralizam i kvalitet sadržaja; tehnološka osnova za razvoj medija”, kaže za Novi magazin Tanja Maksić.

Kako podseća, u izradi dokumenta učestvovalo je 18 članova radne grupe, devet iz redova novinarskih i medijskih udruženja i devet imenovanih na predlog Vlade: “Sastav Radne grupe rezultat je pregovora udruženja sa Vladom Srbije, koja je pristala da proširi broj članova i proces ‘prenese’ iz Ministarstva kulture i informisanja direktno na kabinet premijerke Brnabić.”

Kao što smo na početku već objasnili, Ministarstvo kulture i informisanja je još početkom 2018. formiralo radnu grupu za izradu strateškog dokumenta, ali je rad te radne grupe bio opterećen raznim kontroverzama koje su kulminirale time da je četiri člana napustilo radnu grupu, a ceo proces definitivno zaustavljen aprila 2018.

“Aktuelna radna grupa počela je da radi juna te godine i do kraja decembra završila prvu verziju nacrta strategije. Radna grupa se sastajala još nekoliko puta tokom 2019. Najpre zbog komentara pristiglih nakon javne rasprave, komentara Evropske unije i komentara ministarstava i drugih institucija, ali i da ispravi greške na izmenjenom nacrtu dokumenta koji je ‘greškom’ poslat u Brisel iz kabineta premijerke, a koji je sadržao bitno izmenjene mere od onih koje je usaglasila radna grupa”, podseća Tanja Maksić.

Mere su se, pre svega, odnosile na rad Regulatornog tela za elektronske medije, javnih servisa i rad manjinskih medija.

Osim navedenih, na sam proces izrade strategije uticale su još dve bitne okolnosti – strategija dobija na značaju kao jedan od načina da se obnove razgovori o problemima u medijima nakon što su novinarska i medijska udruženja prekinula razgovore sa Vladom kroz format Koordinacionog tela i Tima za dijalog, ali i nakon što su iz EU i drugih međunarodnih institucija stigle oštre ocene postojećeg stanja medijskih sloboda u Srbiji.

TEŠKI USLOVI: Iz analize stanja može se, naglašava Maksić, između ostalog pročitati da novinari i medijski radnici rade u teškim uslovima, često bez adekvatnog ugovora o radu.

“Mešavina niskih primanja koja se kasno isplaćuju, nedovoljna sigurnost posla, rad bez ugovora ili sa lako raskidivim ugovorom predstavlja oblik pritiska koji podstiče širenje autocenzure, otežava nezavisnost, kvalitetno novinarstvo i favorizuje ‘tabloidizaciju’. Osim toga, kada je u pitanju sloboda izražavanja i bezbednost novinara, u Strategiji se ističe da iz godine u godinu raste broj slučajeva pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, dok su istrage i pravosnažne presude i dalje retke, kao i da izostaje javna osuda govora mržnje i pretnji novinarima.”

Medijsko tržište je malo, siromašno, zasićeno prevelikim brojem medija i koncentrisano oko najvećih marketinških agencija ili pak operatora za kablovsku distribuciju sadržaja, naglašava naša sagovornica: “Poremećaje na medijskom tržištu, odnosno funkcionisanje tržišnih mehanizama, uslovljavaju i različiti vidovi dodele javnih sredstava, kao što su javne nabavke, diskreciona dodela ugovora za javno oglašavanje ili poreske i druge olakšice koje nisu dostupne svim medijima pod jednakim uslovima.”

Rad, efikasnost i domet kontrolnih institucija takođe je doveden u pitanje: “Rad REM-a, pre svega, treba urediti tako da osigura nezavisnost ovog tela od političkih pritisaka – kroz izbor članova Saveta REM-a – i ujedno poveća njegovu odgovornost i transparentnost.”

U strategiji se konstatuje i nizak kvalitet sadržaja koji se plasira u medijima. U programu većine radio i TV stanica dominiraju isključivo zabavni sadržaji (uključujući tu i rijaliti programe), izuzev donekle informativnog programa koji ima relativno fiksirano mesto i utvrđen obim. Dodatno se naglašava potreba za kvalitetnijim izveštavanjem o osetljivim društvenim grupama, kao potreba za unapređenjem kvaliteta izveštavanja na jezicima manjina, dijaspore, osoba sa invaliditetom i sl.

Peta glava strategije posvećena je modernizaciji, tj. tehnološkoj osnovi za dalji razvoj medija, posebno imajući u vidu uticaj interneta i društvenih mreža na rad medija.

“Mapa puta za dalji razvoj medijskog sistema čita se kroz predložene mere. One su u najvećoj upućene na unapređenje i izmenu zakonskog okvira, na uređenje sistema državnog finansiranja, jačanje institucija i modernizaciju medija.

Civilno društvo nadalje ima obavezu da prati i nadzire sprovođenje ove strategije, ali i da podstiče javne debate i upozorava javnost na sve slučajeve kršenja medijskih sloboda”. kaže Tanja Maksić.

U tom smislu je i vlasnik Radija Ozon i Čačanskih Stojan Marković iz Lokal pressa, takođe član Radne grupe, pre nekoliko meseci za Novi magazin podsetio i na okolnosti koje valja imati na umu i kada se pravi Akcioni plan i prati medijsko zakonodavstvo koje će uslediti na temelju nove strategije: “Nacrt Medijske strategije pisali smo s pretpostavkom da živimo u pravno i demokratski uređenoj državi, koja želi da se pridruži evropskoj porodici i u kojoj je upravo država ta koja treba da se stara o izvršenju svojih sopstvenih planskih i zakonskih akata.

Međutim, u stvarnosti živimo u državi koja zakone primenjuje selektivno i kojoj ne pada na pamet da kazni onoga ko krši medijske zakone, a to je najčešće sama država.”

MERE: U inoviranom tekstu Strategije, koji je nastao posle prave pobune medijskih udruženja nakon što je otkriveno da u Brisel nije otišao usaglašeni tekst Nacrta, analiza stanja je ostala ista, a menjane su mere za njegovo poboljšanje u svim oblastima koje Medijska strategija kroz pet poglavlja razmatra.
Ključno pitanje pre daljih koraka jeste hoće li novi dokument i zakonski okvir doprineti medijskom pluralizmu i razvoju medijskog tržišta, uz punu zaštitu medija i medijskih profesionalaca. Marković nije optimista jer “nema dobre volje ni kod aktuelne vlasti ni kod velikog broja uticajnih prorežimskih medija da se bilo šta u praksi menja”.

Uprkos proklamovanom izlasku iz vlasništva medija, na delu je deetatizacija medijske scene posredstvom sufinansiranja kojima se upumpava budžetski novac u podobne i poslušne medije.

MEDIJSKA PISMENOST: Sem finansija sa stanovišta i samih medija i društva u celini, od ključne važnosti biće medijska pismenost, odnosno primena mera broj 5, naslovljenih kao “Unapređena profesionalna znanja i razvijene digitalne kompetencije građana, institucija, medija, novinara i medijskih radnika u medijskom okruženju”, za koje će biti nadležno Ministarstvo kulture i informisanja, a partneri Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo omladine i sporta, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i REM.

Podsećanja radi, prethodna strategija je samo uzgred pominjala medijsku pismenost, ali nagli razvoj tehnologija i sve veća orijentacija posebno mlađe publike na elektronske medije – i to nove, poput portala i društvenih mreža – uticala je na ozbiljno planiranje ove oblasti.

Prema tekstu Strategije, mere podrazumevaju: 1) analizu nivoa medijske pismenosti u Republici Srbiji po ciljnim grupama; 2) plan aktivnosti usmeren na podizanje nivoa medijske pismenosti po ciljnim grupama na osnovu analize koja uključuje i rodno osetljivo medijsko obrazovanje; 3) institucije i zainteresovane strane za nosioce i implementatore aktivnosti koje će biti usmerene na podizanje nivoa medijske pismenosti u Republici Srbiji; 4) izmene zakona iz oblasti elektronskih medija kojima će se postići usklađenost s novom Direktivom o audio-vizuelnim medijskim uslugama.

Takođe: 5) kampanje podizanja svesti kod stručne i šire javnosti koje se tiču savladavanja veština iz oblasti medijske pismenosti; 6) međusektorski program razvoja medijske i informacione pismenosti u medijskom okruženju i utvrditi koordinaciju različitih aktera; 7) umrežavanje i projektnim finansiranjem obezbeđivanje višesektorskog pristupa razvoju medijske pismenosti i uključenosti svih zainteresovanih aktera (državne institucije, obrazovni sektor, bibliotečki sektor, mediji, organizacije civilnog društva, istraživači); 8) uvođenje medijske pismenosti u formalni obrazovni sistem, kao i razvijanje kompetencija nastavnika i profesora.

U okviru podizanja medijske i digitalne pismenosti planira se unapređenje digitalne medijske kompetencije novinara, medijskih radnika i zaposlenih u javnoj upravi kroz posebne oblike obuke, treninga i projekata. Slede unapređenje informacione bezbednosti građana u medijskom okruženju, kao i unapređenje kompetencija za istraživanja i kreiranje regulative koja se odnosi na digitalne medijske tehnologije.

Planirana su sveobuhvatna, pouzdana, na naučnim metodama zasnovana istraživanja i analize medija, medijskog tržišta, medijskog sadržaja i publike u svim segmentima koji su od značaja za javne politike


Radna grupa

Radna grupa za izradu Nacrta strateškog dokumenta o razvoju sistema javnog informisanja u Republici Srbiji obrazovana je Odlukom Vlade 21. juna 2018. i objavljena u “Službenom glasniku RS”, br. 48/18 i 56/18. Radnom grupom je predsedavao Dejan Stojanović iz Ministarstva kulture i informisanja, a činili su je u ime medijskih i novinarskih udruženja: Vukašin Obradović, Tanja Maksić, Jelena Kleut, Stojan Marković, Boban Tomić, Dalila Ljubičić, Nino Brajović, Maja Raković i Dragana Čabarkapa.

Predstavnici države su: predstavnici Ministarstva finansija Jelena Tanasković, Ministarstva pravde Radomir Ilić, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Saša Mogić, Komisije za zaštitu konkurencije Marija Kovačević, Republičkog zakonodavstva Ranka Vujović, Uprave za javne nabavke Jelena Marković, Republičkog sekretarijata za javne politike Dejan Raketić, kao i predstavnik Vlade Vojvodine Atila Marton.

Tokom rada, navodi se u tekstu Strategije, na sastancima su, shodno razmatranim temama, učešće uzeli i predstavnici naučnih institucija, organizacija civilnog društva, kao i predstavnici državnih institucija i regulatornih tela koji nisu imali predstavnike u Radnoj grupi. Bili su zastupljeni i predstavnici javnih medijskih servisa, nacionalnih saveta nacionalnih manjina; osnivača medija, regulatornih i samoregulatornog tela, Misije OEBS-a i Delegacije EU u Srbiji.


Šta posle Medijske strategije

Kroz realizaciju projekta “Šta posle nove Medijske strategije?” Fondacije Biznis plus – Novi magazin (FBPNM), koji se sprovodi uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, sa NM kao medijskim partnerom, u narednim mesecima biće razrađene sve ključne teme Strategije. Nosioci projekta organizovaće debate otvorene za javnost, koje će biti prezentovane kroz nedeljnik i portal Novi magazin.


Tekst je deo projekta “Šta posle nove Medijske strategije?”, koji sprovodi Fondacija Biznis plus – Novi magazin, u partnerstvu s Novim magazinom i uz podršku Fondacije za otvoreno društvo
 

 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Intervju Aleksandar Kavčić: Ljudi u Srbiji su izgubili volju da se bore Intervju Aleksandar Kavčić: Ljudi u Srbiji su izgubili volju da se bore

    Jasno je da su nam birači poručili da ne treba samo da rušimo vlast već i da treba da znamo šta ćemo sa državom i društvom dan posle.

  • Tri pacijenta umrla u Novom Pazaru, troje na respiratorima Tri pacijenta umrla u Novom Pazaru, troje na respiratorima

    Tokom prethodna 24 sata od posledica infekcije koronavirusom u Novom Pazaru umrle su tri osobe, a još troje se trenutno nalazi na respiratorima, izjavio je danas koordinator Opšte bolnice u tom gradu Mirsad Đerlek.

  • Novi Pazar: Tri pitanja bez odgovora Novi Pazar: Tri pitanja bez odgovora

    Kako je moguće da je juče u Srbiji od posledica kovida-19 ukupno preminulo četvoro, od koji je troje bilo iz Novog Pazara, zašto je u novopazarskoj bolnici bilo došlo do ukrštanja crvenih i zelenih zona i zašto je prethodni direktor bolnice Meho Mahmutović na lečenju u Beogradu, pitanja su na konferenciji za novinare na koje danas nisu mogli da odgovore koordinator Opšte bolnice u Novom Pazaru Mirsad Đerlek i njegov kolega Slobodan Milisavljević.

  • Jeremić: Da se napravi širi opozicioni front bez onih koji su izašli na izbore Jeremić: Da se napravi širi opozicioni front bez onih koji su izašli na izbore

    Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je danas da je za promenu vlasti neophodan širi opozicioni front od postojećeg, a da bi opozicija trebalo da se "pogleda u ogledalo" i "prizna sebi gde je grešila" i da u "ovoj formi" ne može da dobije dovoljno podrške za promene u zemlji.

  • Vesić: Privreda Beograda ne sme da stane, apeli zasad dovoljni Vesić: Privreda Beograda ne sme da stane, apeli zasad dovoljni

    Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je danas da Beograd znači 40 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) zemlje i da se Grad, u dogovoru sa vlasnicima trgovinskih lanaca, tržnih centara, restorana i kafića, trudi da nađe način da oni nastave da rade, uz poštovanje svih mera.

  • Kraljevčanka na privremenom radu u novopazarskoj Kovid bolnici Kraljevčanka na privremenom radu u novopazarskoj Kovid bolnici

    Ukoliko se građani budu pridržavali mera, a mi, lekari, svoj posao uradimo kako treba, savladaćemo virus i izaći iz ove situacije, ocenila je danas anesteziolog iz Kraljeva Tanja Petrović, koja je sa kolegama došla u pomoć novopazarskim kolegama.

  • NIN: Direktor VBA odobravao ispred banke kredite Krušiku NIN: Direktor VBA odobravao ispred banke kredite Krušiku

    U Tužilaštvu za organizovani kriminal rekli su za nedeljnik NIN da su usmeno komunicirali sa predstavnicima VBA i BIA i da je zbog pandemije došlo do zastoja, a da očekuju da će u narednih desetak dana dobiti izveštaje na njihov zahtev poslat pre sedam meseci da se ispita poslovanje Krušika sa privatnim preuzećima, piše u ovom broju ovog nedeljnika.

  • Infektolog: Proslava izborne pobede primer neodgovornosti Infektolog: Proslava izborne pobede primer neodgovornosti

    Infektolog-hepatolog Dragan Delić izjavio je da su po ukidanju vanrednog stanja, labavu i ranjivu ravnotežu uspostavljenu strogim restriktivnim merama, narušila masovna okupljanja na fudbalskim i teniskim terenima, klubovima, splavovima, svadbama.

  • Ljajić: Dve osobe iz Sjenice preminule zbog nesporazuma Ljajić: Dve osobe iz Sjenice preminule zbog nesporazuma

    Ministar trgovine, turizma i telekomunikacije Rasim Ljajić je o epidemiološkoj situaciji u Novom Pazaru rekao danas da je ohrabrujuće što se sve veći broj ljudi javlja u kovid ambulantu na preglede, što ranije nije bio slučaj.

  • Biber: Pobeda Vučića - uvid u Srbiju kao nedemokratsku zemlju Biber: Pobeda Vučića - uvid u Srbiju kao nedemokratsku zemlju

    Direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber izjavio je da apsolutna pobeda predsednika države i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića na izborima "pružila dobar uvid u Srbiju kao nedemokratsku zemlju".

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side