Mediji i propaganda: Manipulacije u komunikaciji
23.06.2020 Beograd

Mediji i propaganda: Manipulacije u komunikaciji

Mediji i propaganda: Manipulacije u komunikaciji Foto: PrntScr / You Tube
Daleko se odmaklo od najbenignijeg oblika “izostavićemo loše delove vesti, a ostaviti samo dobre”. Što je najgore, najčešće je manipulacija izvršena u startu, od samog sastavljanja poruke. Kao građani, ovome smo najvidljivije izloženi kroz poruke političkih partija, a neretko i visokih zvaničnika. Manipulacije postoje i u tržišnim komunikacijama, i to ne samo u reklamama, kako se obično prvo pomisli

Piše: Srba Jovanović
 


Odnosima s javnošću se profesionalno bavim već 25 godina. Bio sam član strukovnih asocijacija, uključujući i međunarodne (International Public Relations Association, Public Relations Society of America) i jedan od osnivača Društva Srbije za odnose s javnošću.

Tokom godina rada u profesiji, kodeksi profesionalne etike bili su sastavni deo i mog rada. Učestvovao sam u izradi IPRA Kodeksa ponašanja 2010. i Kodeksa profesionalne etike Društva Srbije za odnose s javnošću, prvog takvog dokumenta iz ove oblasti rada u našoj zemlji.

I zato mi je posebno teško kada vidim šta se radi danas, kada se svakodnevno susrećemo sa lažnim vestima, manipulacijama u komunikaciji, neistinitim ili obmanjujućim informacijama koje nam pošiljaoci poruka plasiraju kroz razne kanale – ranije medije, a sada i preko društvenih mreža. Teško mi je kada ono što radi manji broj neprofesionalnih na kraju dovodi do loše slike o celoj profesiji.

LANAC: Čini se da je sada važnije nego ikada ranije podsetiti na kodekse koji postoje u našoj i u novinarskoj profesiji. Etički kodeksi postoje i u našem i u novinarskim udruženjima, kao što postoje i tela koja su ustanovljena da reaguju na kršenja tih kodeksa. I u tim kodeksima (videti antrfile) Istinitost izveštavanja je na prvom mestu.

Kako se danas susrećemo sa manipulacijama u komunikaciji? I zašto? Odakle lažne vesti i kako do nas dolaze neistinite ili obmanjujuće informacije? Zar samo postojanje etičkih kodeksa svih koji učestvuju u lancu kreiranja i prenošenja poruke ne garantuje poštovanje svih dobrih principa informisanja i komunikacije? Ispostavilo se da ne.

Svi u lancu mogu manipulisati, izmeniti i prilagoditi poruku, sadržaj koji se komunicira ili tvrdnju. Od onoga ko komunicira, bilo da je to osoba ili organizacija, preko onoga ko je zadužen da to formuliše u saopštenje ili objavu, do onih koji prenose informaciju – ako imaju mogućnost da intervenišu. I daleko se odmaklo od najbenignijeg oblika “izostavićemo loše delove vesti, a ostaviti samo dobre”.
Što je najgore, najčešće je manipulacija izvršena u startu, od samog sastavljanja poruke. Kao građani, ovome smo najvidljivije izloženi kroz poruke političkih partija, a neretko i visokih zvaničnika. Manipulacije postoje i u tržišnim komunikacijama, i to ne samo u reklamama kako se obično prvo pomisli. I zbog građana, tih finalnih primalaca poruka i informacija, pišem ovaj tekst.

Ovde ću se zadržati samo na svojoj profesiji i ulozi koju sami imamo.
Poverenje u komunikacije, i odnose s javnošću, može se posmatrati sa više nivoa: poverenje u profesiju generalno, poverenje u službe i agencije za komunikacije, i u pojedince komunikatore.

Jedan od najreprezentativnijih uvida u poverenje u profesiju komunikacija u Evropi svake godine daje nam istraživanje “European communication monitor”. Rezultati ovogodišnjeg, sprovedenog u 46 zemalja, pokazuju da:
*poverenje u službe i agencije za komunikacije ima čak 85% rukovodioca najvišeg nivoa, 74 odsto novinara i 68 odsto opšte populacije;
*ovi procenti su još viši kada se radi o pojedincima koji rade u ovoj profesiji.
Ipak, postoje izazovi sa kojima se susrećemo i koji su delom uzrok situacije u kojoj se nalazimo kao primaoci poruka, najčešće iz medija. 

Kada sam u januaru popunjavao upitnik navedenog istraživanja, upalo mi je u oči da je kao prvi izazov sa kojim se profesionalci u oblasti komunikacija susreću naveden Etički izazov. Dakle nije samo kod nas, pojava je zahvatila šire područje. Izazovi su nam: neretko nerealna očekivanja nadređenih unutar organizacije ili klijenata ako smo agencija, da se o njima komunicira ulepšanije nego što bi to bilo odgovarajuće; situacija da mediji u sopstvenoj borbi za opstanak na tržištu nude povlašćene uslove onima koji sa njima imaju komercijalne angažmane; realnost da se od strane određenih medija objava uslovljava istovremenim oglašavanjem; napadi bez osnova, koji za cilj imaju da organizaciju ili osobu predstave u negativnom svetlu, ne obazirući se na sve činjenice i istinu, itd.

PLAĆENO MIŠLJENJE: Pojedini mediji otvoreno nude pakete za objavljivanje pozitivne priče u kojem za par hiljada evra možete objaviti nešto lepo o vašoj organizaciji, kako bi auditorijum tog medija stekao pozitivnu sliku o njoj. I što je najstrašnije, u samoj ponudi se navodi da takva objava neće biti istaknuta kao oglas ili sponzorisan tekst, već će imati redakcijsku opremu, kao i ostali tekstovi.
Dakle, auditorijum će im verovati više nego da je vidljivo da je reč o plaćenom oglašavanju.

Postoje i suptilniji vidovi komercijalne “saradnje”, kao što su onlajn panel diskusije sa tek par desetina ljudi koji ih prate i koje se kompanijama prodaju od nazivom “konferencije” za više hiljada evra ili prave konferencije na kojima oni koji plate dobijaju mesta govornika, što inače nigde u najavi ili programu takvih konferencija nije navedeno.

Na žalost, postoje i primeri napada blaćenja organizacije ili kompanije, bez prilike da prozvani odgovore u istom obimu. Tako se nekada uništavaju i ljudski i porodični životi, a koristi imaju samo oni koji su takve napade naložili, verovatno u mnogim slučajevima i platili.

I u samoj našoj profesiji takođe postoji želja za afirmativnim prepoznavanjem onoga što su kompanija, organizacija klijent ili osoba postigli, pa se već nekoliko godina iz pravilnika o dodeli strukovnih priznanja izgubio član koji propisuje da članovi žirija kojima je mandat u toku, za ta priznanja ne mogu predlagati svoje ili projekte svojih organizacija i klijenata. Bili smo svedoci da nagrade dobijaju klijenti članova žirija ili da, čak, član upravnog odbora strukovne asocijacije zahteva da na ceremoniji uruči priznanje predstavniku dobitnika kojeg je inače predložio, iako o uručenju odlučuje nezavisni žiri.

I ako me pitate da li smo se borili da se to promeni i vrati u okvire koji bi povratili poverenje u to priznanje – jesmo. Na skupštini strukovne asocijacije sam zahtevao da se u Pravilnik o dodeli priznanja vrati odredba da članovi žirija ne mogu predlagati svoje ili projekte klijenata ili organizacija za koje rade. Zahtev nije usvojen. Od svih prisutnih na sednici, samo troje ljudi je glasalo ZA. Kasnije sam shvatio da su ostali prisutni bili većinom kandidati za isti taj žiri i Upravni odbor i da jednostavnim rečnikom rečeno – nisu sebi hteli da uskrate priliku

Odgovornost za časno i moralno komuniciranje je na svima nama. Na onima koji komuniciraju, na nama koji se bavimo komunikacijama i ne najmanje važno na medijima. Živim u nadi da će se većina svih nas vratiti onim etičkim postulatima koji bi trebalo da budu temelj svake profesije.

Jer, ovako nije dobro ni za koga, najmanje za građane i društvo u celini.

*Novi magazin realizuje Projekat “Propaganda kao neprijatelj, komunikacija kao saveznik medija”, koji će obuhvatiti analizu stanja kroz autorske tekstove kako eksperata iz oblasti odnosa s javnošću, tako i kroz novinarsko viđenje situacije i studije slučajeva. Projekat Novog magazina finansira Ambasada SAD u Beogradu

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side