Mala matura – veliki problem: Ko je kriv?
24.06.2020 Beograd

Mala matura – veliki problem: Ko je kriv?

Mala matura – veliki problem: Ko je kriv? Foto: pixabay.com
Završni ispit osnovaca kao preduslov za upis u srednju školu stresan je sam po sebi, ali ove godine posle “epidemiološke” nastave na daljinu dodatno je opteretio decu, roditelje i nastavnike. U posebnom problemu je nekoliko procenata od 68.000 malomaturanata koji nisu imali uslova za praćenje nastave tokom vanrednog stanja.

Piše: Ivana Pejčić
 


I ovogodišnje polaganje završnog ispita na kraju obaveznog osmogodišnjeg obrazovanja, mala matura, koja je i deo uslova za upis u srednju školu, nije prošlo bez skandala. U vreme korone, što je još teže, pošto su mere opreza bile intenzivnije nego inače.

Naime, tokom polaganja tzv. kombinovanog testa rešenje se pojavilo na društvenim mrežama. Činjenica da je rešenje postavljeno nakon što su učenici ušli u klupe, i to bez elektronskih naprava, “provalu” realno čini minimalnim rizikom za ne/uspešnost ispitivanja. Ali velika je opomena da se i u poludigitalizovanoj maloj maturi, s policijskom zaštitom, može dogoditi incident koji narušava princip jednakosti učenika i validnosti ispita.

CURENJE BEZ KAZNE: Zbog sličnog problema, “curenja” testa iz matematike prošle godine je ponovljeno polaganje, mada je ministar prosvete Mladen Šarčević tvrdio da “provale” nije bilo. No, nakon pojavljivanja rešenja koje je fotografisao i prosledio društvenim mrežama radnik u ovlašćenoj štampariji, inače otac jednog malomaturanta, “za svaki slučaj” svi su polagali rezervni test.
U burnim ovogodišnjim korona i izbornim danima Srbije, sa dve neuspešne maturske probe u kratkom roku, već je zaboravljeno da je 2019. posle ministrove naredbe usledio protest osmaka ispred Ministarstva prosvete koji su zahtevali poništavanje završnog ispita i njegovo smenjivanje. Zbog protesta je bilo i provođenja učenika, pa i političkog šikaniranja usred parlamenta – pošto je jedan od učenika sin opozicionog političara. A povrh svega, suđenje vinovniku je još u toku.

Curenje testova u okviru male mature dogodilo se i 2013, a ispostavilo se da ih je iz štamparije Službenog glasnika iznela jedna službenica, na krajnje delikatan način – u grudnjaku! Policijskom istragom utvrđeno je da su testovi iz srpskog i matematike ukradeni i dospeli u javnost pre nego što su osmaci polagali mature, pa je odlučeno da se mala matura poništi, a đaci za upis u srednje škole rangiraju na osnovu uspeha iz osnovne, bez završne provere koja obezbeđuje važan deo poena.

Greške, bar one kardinalne, koje dođu do javnosti, ponavljaju se s vremena na vreme, ali kao da nema rešenja iako se preduzimaju rigorozne kontrole i sam proces sve više digitalizuje. Najnoviji slučaj vezuje se za jednu osnovnu školu u Novom Pazaru, pa će istražni organi ispitati i profesore i učenike za koje se sumnja da su u tome učestvovali.

“Obavestili smo policiju, koja već radi proveru. Prema saznanjima koja imamo, fotografisani test, odnosno rešenja, bio je dostupan nekolicini učenika, a ostali su već bili raspoređeni po učionicama i bez mobilnih telefona”, rekao je ministar Šarčević i izrazio sumnju da je u pitanju “smišljena sabotaža”, u kojoj je verovatno učestvovalo više osoba: “Ne želim da prejudiciram, ali ovo nije bilo moguće izvesti bez nečije pomoći. I nastavnici i učenici će imati priliku da sve potanko objasne policiji.”

Ustaljenost ovog problema nameće pitanje odgovornosti, ali čini se da se osim lične odgovornosti nikada ne pokreće i pitanje službene i političke odgovornosti. Tokom curenja rešenja testova 2013. ministar prosvete je bio Žarko Obradović, tada potpredsednik jedne od vladajućih stranaka SPS, ali nije odmah podneo ostavku već tek posle višenedeljnih zahteva. Objašnjavajući potom zašto je, iako se ne oseća ni krivim ni odgovornim, odstupio s ministarske pozicije, Obradović je problem male mature nazvao “iskonstruisanom laži”, ali još važnije, rekao je kako nije dobio – političku zaštitu!

SKANDALI: Pitanje odgovornosti ministra Mladena Šarčevića praktično se ne postavlja – mada je zbog izbora on trenutno “bivši”, kao što se nije ozbiljnije postavljalo ni prilikom prethodnog propusta.

“Kad god se desi nešto nalik skandalu, ministar odmah kaže: sumnjam na nastavnike. To je nešto zbog čega se svi nastavnici osećaju loše, ni krivi ni dužni. Sve to zaista treba da ispituje policija, ali meni je izuzetno indikativno da kad god se nešto desi – nastavnik je kriv. Nikada gospodin ministar neće da kaže – hajde da sačekamo – nego odmah ispaljuje, kao iz topa: nastavnik je kriv, a ko bi drugi”, kaže predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković, inače profesorka srpskog jezika.

Prema njenim rečima, sva dešavanja u vezi s malom maturom liče na neku igru i neverovatnu priču i lošu šalu. Ona pita kada ćemo prestati da dovodimo u takve situacije đake, nastavnike i roditelje.

Na navode ministra da je u pitanju “sabotaža” za koju je odgovoran neki nastavnik, Janković podseća da, računajući univerzitetske, u Srbiji ima 150.000 nastavnika, kao i da nisu svi istog kvaliteta, ali da ipak najviše trpe učenici.
Ova godina je specifična zbog epidemije koronavirusa, nastave na daljinu (putem televizijskih prijemnika i interneta), prve digitalne probne mature, druge “poludigitalizovane”. Pri tome, deo učenika nije bio u prilici da redovno prati nastavu, posebno deca iz siromašnih slojeva i iz romske populacije – zvanično se procenjuje ukupno pet odsto đaka, nezvanično više, pošto mobilni telefon kao “digitalni nastavnik” nije dovoljna zamena za tablet ili kompjuter. Pride su zbog ograničenja kretanja i zatvaranja škola izostale i uobičajene pripreme za malu maturu.

Zbog svega još tokom vanrednog stanja, koje je trajalo od 15. marta do 6. maja, ali redovna nastava nije uspostavljena ni po njegovom ukidanju, Unija sindikata predložila je ministru da ove godine ne bude završnog ispita “jer smo smatrali da su deca pod stresom”, kako kaže Janković.

Ministar ih nije poslušao, a deca su nastavila da pate, a sada je, posle svih stresova, uneta i sumnja u regularnost ispita, bez obzira na to što je problem sa testom “lokalizovan” na Novi Pazar.

Naravno da ministar ne može da kontroliše svakog pojedinca hoće li izneti rešenja testova niti je to njegov posao. Ali jeste da obezbedi jednake uslove i ustale proceduru koje će mogućnost zloupotreba smanjiti na minimum. A ako se problem pojavljuje godinama, to pokazuje da nešto nije u redu sa sistemom.

LOŠA UVERTIRA: Maloj maturi, kao što smo rekli, prethodio je digitalni probni ispit tokom vanrednog stanja, a potom kombinovani po njegovom ukidanju. Svrha probnog završnog ispita je, kako navode stručnjaci, samoprocena znanja učenika u odnosu na očekivane ishode učenja na kraju osnovne škole, odnosno provera znanja pred malu maturu.

Javnost je, međutim, ostala uskraćena za rezultate obe procene. Za prvu zbog toga što je više samoprocena u vanrednim okolnostima i prva provera znanja nakon nastave na daljinu. Za drugu su zakazali i drugi aspekti, pre svega digitalni momenat; naime, testovi su popunjavani ručno, dva u školama, jedan kod kuće, pa su skenirani i trebalo je automatski da se proveravaju u delu gde su ponuđeni odgovori za zaokruživanje.

Prema svedočenjima nastavnika, nastao je haos; čisto fizički, pošto su neki testovi zamenjeni, a onda i tehnološki. Pri čemu su nastavnici imali dvostruko više posla – umesto samo provere, imali su i dodatne radove na selekciji.

No, i posle nekoliko sedmica rezultati nisu saopšteni, a veruje se da su prilično loši. I da je to ceh daljinske nastave i izostanka priprema, što je i očekivano jer se ni deca ni nastavnici, pa ni sam sistem nisu preko noći mogli iz zaprege prebaciti na vasionski brod. Učenje “na daljinu” zahteva posebne pripreme, a posebno radnu disciplinu koja nije svojstvena deci koja odrastaju u sistemu “ekskatedra” nastave.

Inače, završni ispit polagalo je 17. 18. i 19. juna oko 68.000 učenika osmog razreda osnovne škole. Ispit se sastoji iz tri dela, maternjeg jezika, matematike i kombinovanog testa iz više oblasti tehničkih i društvenih nauka. Ukupno se na maloj maturi može osvojiti 40 bodova, a maksimalni broj poena zajedno sa uspehom iz srednje škole je 100.

Utešna činjenica za sve učenike, roditelje i nastavnike je da u srednjim školama ima više mesta nego kandidata, mada to nije dovoljno kada ti izmakne željena škola.


*Tekst je deo projekta “Obrazovanje i ranjive kategorije građana u teškim vremenima”, koji se sprovodi uz podršku BTD i Ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side