Ljajić: Zemlje regiona moraju da se opredele između nacionalizma i pragmatizma

Foto: Beta / Milan Obradović

"Nacionalizam smo izabrali devedesetih godina i vidi se gde smo stigli", rekao je Ljajić u Beogradu na završnom panelu Samita 100 biznis lidera regiona.

Dodao je da bez podrške Evrope region neće moći da unapredi i ojača saradnju, ali da je je loš trenutak jer je Evropa okrenuta sebi i bavi se svojim problemima.

Glavna tema Samita je digitalizacija i 4. industrijska revolucija, a Ljajić je ocenio da zemlje regiona mogu da se uključe u taj proces "ako ima pameti".

On je kazao da je region "u debelom zaostatku jer dok su drugi napredovali mi smo ratovali i taj zaostatak ne može da se dostigne".

"To nekim procenama Zapadni Balkan 30 godina zaostaje za razvijenim svetom", rekao je Ljajić i upozorio da je posebno veliki zaostatak u razvoju infrastrukture. 

Istakao je da je slika još gora ako se posmatra nivo razvijenosti po stukturi izvoza regiona jer 35 odsto čine poluproizvodi i sirovine u niskoj fazi obrade. 

Ljajić je kazao da sudeći po nekim razgovorima u regionu teče med i mleko, ali je realnost drugačija i države se medjusobno doživljavaju kao konkurenti a ne kao partneri.

"Biznis krči put ali smo na političkom nivou konkurenti", rekao je ministar i naveo primer da isto brašno u Prištini košta 30 odsto skuplje nego u Srbiji zbog carina.

Ukazao je da proizvod neke zemlje iz regiona pet odsto skuplji ako se izveze u region nego u zemlje EU.

"Robe na granici zemalja regiona čekaju 11 sati a to košta 97 evra", kazao je Ljajić i ocenio da carinska unija zemalja Zapadnog Balkana nije rešenje već zajednički ekonomski prostor, slobodan protok roba i mobilnost radne snage, što je pragmatičan pristup.

On se založio da forimiranje grupe za pritisak ili stalni dijalog izmedju vlada i poslovnih ljudi regiona.

"Govorimo o digitalizaciji i modernizaciji obrazovanja a u nauku i istraživanje se u regionu godišnje izdavaja 0,4 odsto bruto domaćeg proizvoda a u Evropi dva odsto, ili 42 evra po stanovniku u regionu a u Evropi oko 533 evra", rekao je Ljajić.

Naveo je da iz regiona odlazi šest puta više obrazovanih ljudi nego iz bilo kog drugog dela sveta.

Ljajić je kazao da zemlje regiona treba da otvore razgovore o medjusobnom priznanju diploma lekara, arhitekata, inženjera, ali da očekuje da se biti "strašnih lobiji" koji će pokušati to da speče.

Potpredsednik Vlade Makedeonije Kočo Andjušev rekao je da region nema druge alternative osim priključnja Evropskoj uniji, uprkos tome što ta zajednica trenutno ima probleme.

"Od istorije se ne živi, evropske države su ratovale, ali danas ne postavljaju to pitanje i mi to treba da naučimo od njih", Andjušev.

On je ocenio da su u vladama država Zpadnog Balkana "previše priča, a premalo radi".

"Kada se eventualno postignuti dogovori svedu na lokalni nivo, te ekonomije traže zaštitu, a ona je samo kratkoročno dobra", rekao je on.

Prema njegovim rečima, zemaljama Zapadnog Balkana treba 20 godina i rast bruto društvenog proizvoda od šest, sedam odsto godišnje da bi dostigli sadašnji nivo ravoja zemalja centralne Evrope - Češke, Poljske i Slovačke.

"Nemo vremena za čekanje, hajde da saradjujemo i zajednički proizvodimo robu kako bi bila konkurentniji na svatskom tržištu, jer svaka zemlja pojedinačno ne može da proizvede takvu robu", rekao je on.

Andjušev je predložio da se formira zajedničko tržište radne snage i omogući slobodan protok ljudi bez komplikovanih procedura.

Inicijativu Samit 100 biznis lidera su pokrenuli Srpska asocijacija menadžera (SAM), Udruženje menadžera Slovenije (ZM) i Hrvatska udruga poslodavaca (HUP), a kasnije su se pridružili i ostali biznis partneri iz regiona. 

Prvi Samit 100 održan je oktobra 2011. u Arandjelovcu, a prethodni, šesti skup u Skoplju u oktobru 2017.