Kraljevo u epidemiji: Virus u naletu
25.07.2020 Beograd

VideoKraljevo u epidemiji: Virus u naletu

Kraljevo u epidemiji: Virus u naletu Foto: Novi magazin
Kraljevo sa stotinjak dnevno novoinficiranih, delom iz Raške i Vrnjačke banje, sa isto toliko mesta u covid-bolnici, nije najugroženije u Srbiji, ali jeste njen presek i prosek, s tim što je, po svemu sudeći, tamo epidemija više “uvozni” nego lokalni proizvod. A ceh plaćaju

Zabeležila: Jelka Jovanović
 

 


Nekoliko upozoravajućih naslova dočekalo nas je u subotu u Kraljevu, a još više ispratilo iz centra Raškog okruga; poenta je da ovom gradu kraljevskog imena koronavirus preti novopazarskim scenarijem. Nimalo prijatno, čak i kada zbog pljuska koji je mnogo više od provale oblaka i traje od petka posle podne do subote jutra, pa posle podne opet počne, na ulicama ima vrlo malo ljudi, a razmak među njima je i više od propisanih metar i po, dva. Uglavnom imaju maske i u tim uslovima, kao i u radnjama; kafane su, istina, kao i svuda sporne, pošto još niko nije smislio efikasan način za jesti i piti s maskom.
No, uprkos pošalicama, broj novozaraženih raste, pa se sa stotinjak registrovanih, Kraljevo u ponedeljak popelo na četvrto mesto u Srbiji. Zvuči zastrašujuće, ali zapravo situacija realno nije mnogo nepovoljnija nego prethodnih dana, samo su rezultati testova počeli brže da pristižu, pa su i brojevi srazmerno tome veći. Ipak, raste i broj onih koji traže bolničku brigu, što je opet logično – ako su u samoizolaciji čekali više dana, stanje je moglo i rapidno da se pogorša.

STANJE: Prema informaciji od ponedeljka koju nam daje v.d. Opšte bolnice “Studenica” dr Zoran Mrvić, u Internističkom odeljenju koje je pretvoreno u covid smeštena su 92 pacijenta, a mesta ima za stotinjak, pa je u planu slanje nekih u Beograd, kao što je i ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio tog dana na konferenciji za novinare Kriznog štaba. U planu je, istina, pretvaranje još jednog odeljenja “Studenice”, najverovatnije psihijatrije, u covid, kreveti su nabavljeni, što je još dvadesetak mesta.

Za Kraljevčane, svako će vam ovde reći, više nego dovoljno, ali Opšta bolnica zbrinjava i obolele iz osamdesetak kilometara udaljene Raške, a sve više i iz obližnje Vrnjačke Banje. To potvrđuje i raport dr Mrvića od ponedeljka: “Puni smo, jutros je 92 pacijenta na odeljenju, što je kritično za smeštaj. Mogućnost proširenja je još dvadesetak mesta. Unapred razmišljamo, očekujemo porast pacijenata iz Vrnjačke Banje, preventivno ćemo prebaciti nekoliko pacijenata u Beograd, gde broj hospitalizovanih i novoobolelih pada. Ova nedelja je odlučujuća.”

Među inficiranima u Kraljevu u ponedeljak je bilo sedam lekara, 30 sestara i dvoje nemedicinskih radnika “Studenice”, ali infekcija je u većini slučajeva doneta spolja iako je, kako kaže dr Mrvić, manji procenat inficiran u samoj bolnici od pacijenata, uprkos poštovanju preventivnih mera.

Među lekarima su i visokopozicionirani rukovodioci u “Studenici”, čiji identitet čuvamo zbog zaštite podataka o ličnosti; veći problem od samih rukovodilaca je obavezna izolacija “sumnjivih” lekara i sestara pre nego što se posle dva negativna testa vrate na posao. Ili odu u izolaciju ili u bolesnički krevet. U razgovoru koji preventivno vodimo na prostoru ispred Internističkog odeljenja i laboratorije-kontejnera smeštenog preko puta, a nedaleko od ulaza u bolnicu, gde je u subotu pre podne dvadesetak pacijenata čekalo na kontrolu, dr Mrvić nas uverava da je najveći problem rešen – bezbedni koridori, putevi unutar bolnice, kojima se sprečava bilo koje susretanje i medicinskog osoblja iz “crvene zone”, ali i pacijenata, čime se mogućnost inficiranja u samoj bolnici svodi na minimum. Što je, naravno, važno za pacijente, ali još više za lekare, sestre i nemedicinsko osoblje, bez kojih lečenje nije moguće.

Dodajmo još da je u subotu na “provetravanju pluća” bilo pet pacijenata, ali i uznemirujući podatak da su prvi deo ovog talasa koronavirusa u Kraljevu prošli prilično lagano, sa manje od dvadeset obolelih i dvoje preminulih, od sredine juna do danas reč je o stotinama koje već sutra mogu probiti hiljadu, što je za Kraljevo stanje van kontrole. Prema zvaničnom podacima Zavoda za javno zdravlje, u koje ovde malo ko sumnja zahvaljujući najviše dr Macanu, zaključno sa subotom bilo je 18 preminulih.

NEDOUMICE: Dan pre naše posete vanredne mere su delimično popuštene, pa je restoranima zatvorenog tipa dozvoljen rad do 21, a onima sa baštom do 23. Što se, možete verovati reporterki, uprkos pljusku, i te kako osetilo kroz posetu i malo olakšanje ugostitelja, koji su praktično bili bez posla. Šta će značiti ta relaksacija za epidemiološku situaciju, znaće se za petnaestak dana, ali valja reći da se ljudi i u restoranima, čak i u bašti, štite maskama, pa i razmakom. Privreda koja je radila onih meseci i dalje radi, deo smanjenim kapacitetima, neko bez restrikcija, ali u kraju poznatom po voćarstvu i povrtarstvu već se ubire ceh ograničenog života.

Kao i svuda u Srbiji, strah i inat idu ruku podruku. Brine ih što im se nadležni u vlasti retko obraćaju, mada to deo građana smatra blagoslovom; bolje pouzdani lekari nego nepouzdani političari. Ipak, nedoumica, pa i otvorenih sumnji ima i u samoj Opštoj bolnici; primerice, posle malo dužeg “muvanja” reći će vam svi, uključujući i samog direktora, da nema dovoljno alkohola, ali da se dobavlja, a tu je pomoć privrednika i nevladinih organizacija ključna.

Zapravo, taj dnevno potrošni materijal uvek nedostaje, čak i kad ga ima “na stanju”. Primerice, “Studenica” je, prema rečima dr Mrvića, januara nabavila 30.000 maski, i to po tadašnjoj sada nezamislivoj nabavnoj ceni od 2,7 dinara. No, dokumenta pokazuju da ih je već u martu nedostajalo, što je više nego logično ako se zna da tu radi više oko 1.200 ljudi. I nekontaktni toplomeri su potrošna roba, pacijent-monitori – koji omogućavaju stalni uvid u stanje bolesnika... Testova sada ima, a još važnija od broja jeste činjenica da je u testiranje uključen i Veterinarski zavod, pa se umesto doskorašnjih pet, šest dana, na rezultat čeka manje.

PROBLEMI SVUDA: Ipak, ono što je najveći problem jeste opterećenje zdravstvenih radnika, a o tome više od drugih zna anesteziolog dr Rade Panić, poznatiji kao predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. S njim smo razgovarali posle njegove petnaestodnevne izolacije zbog sumnje na inficiranje, a veče pre 24-satne smene, što je samo po sebi zabrinjavajuće. Dužina smene. Plus, u vreme kada je dobio vest da je inficirana i draga koleginica koja se javila na ispomoć Kragujevcu (za koju je on, uzgred, odbijen). Nezaobilazno u svim razgovorima je angažovanje anesteziološkinje Tanje Petrović, koja je, prema mnogim informacijama, najzaslužnija za dobru organizaciju u Novom Pazaru, gde je na ispomoći. Ali, nema je za to vreme u “Studenici”.

Za Panića je nekoliko pitanja ključno, a nadasve organizacija posla, ne smo u “Studenici” već u svim zdravstvenim ustanovama u doba ove epidemije. Pri čemu priznaje da su direktori u pat-poziciji, pošto ih je većina, kao i dr Mrvić, godinama u nelegalnom v.d. statusu, koji im onemogućava ne samo donošenje već i potpisivanje ključnih odluka.

Jedna do njih je, upozorava Panić, atest najvažnijih aparata, poput respiratora, jer možete imati koliko hoćete uređaja, ako oni nemaju “dozvolu” za rad, isto je kao da ih i nemate, čak i gore – imate ih na stanju, a kad postanu neophodni, možete samo da gledate u njih.

“Prvi deo ove krize Kraljevo je dobro prošlo, ali ovaj smo dočekali nespremni iako je bilo dovoljno vremena da se organizujemo. Na brzinu se odlučivalo i o otvaranju covid-bolnice. Naše infektivno odeljenje prihvatilo je najveći teret od početka iako ih ima malo i radili su u nemogućim uslovima”, kaže dr Panić.

Problem atestiranja aparata nije lokalni, pošto u Srbiji praktično nema firmi koje mogu da atestiraju i održavaju respiratore, na primer, a čak i kada neko ima formalno pravo da zastupa i servisira proizvode velikih svetskih firmi, to ne radi. Kao anesteziolog, Panić kaže da ima i problema s nabavkom reagensa bez kojih su aparati samo mašine za pokazivanje. Tih problema ima i u “Studenici”, ali kao neko kome se slivaju podaci s terena, zna da je širom Srbije često mnogo gore.

Upozorava na još jednu veliku opasnost – pacijenti koji nisu covid praktično su na “slobodnom režimu”, prepušteni sami sebi i eventualnim urgencijama, i skupom, a neefikasnom privatnom zdravstvu. I sudbini. U “Studenci” se, potvrđuje to i dr Mrvić, rade samo hitni slučajevi, što hirurški, što kroz terapije, ali najveći broj hroničnih bolesnika daleko je od bolnice, delom da budu zaštićeni od virusa, ali više zato što nema ko s njima da radi. Panić misli da će jednog dana, kad se bude svodio broj žrtava epidemije, među necovid pacijentima biti mnoštvo, više nego žrtve korone, a to je ceh nedovoljne koordinacije s vrha države i organizacije unutar gradova i samih bolnica.

Upozorava na manjak protokola, ali i da se ne poštuju ni oni kojih ima. Uz to, više nije pitanje ima li dovoljno izvršilaca za posao već i za akreditaciju zdravstvenih ustanova. Tu navodi da urgentno odeljenje “Studenice” umesto osam doktora urgentne medicine ima dva, “krpi se sve” zbog manjka specijalizacija. Plus, zbog držanja direktora u v.d. stanju i praktično zabrane doktorima da govore o tome kako je u zdravstvenim ustanovama, uobičajeno je nelegalno raspoređivanje lekara u druge bolnice, gradove...

“Elitne jedinice zdravstva pretrpele su nenadoknadive gubitke i ne znam kako ćemo preživeti jesen”, kaže Panić, uz sumnju da ima dovoljno zaštitne opreme, pošto nema ni dovoljno uniformi za presvlačenje ispod skafandera.

Kao predsednik SLFS, Panić upozorava da zaposleni koji su bili inficirani nisu dobili obećane zarade, ali veruje da će na preporuku ministra u saradnji sa direktorima to biti ispravljeno. Mada je sumnjičav, pošto je manipulacija mnogo, pa se na spisku onih koji rade sa covidom – na mnogim mestima – nalaze ljudi iz “zavetrine”. I, naravno, koristi mogućnost da kaže kako bi platnim razredima u velikoj meri bili rešeni problemi zarada u zdravstvu, ali da se to prolongira pošto država očito nema novca za normalne plate lekarima, sestrama, nemedicinskom osoblju... A prekovremeni rad, kao osnov za sada navodno velike plate lekara, posebna je priča koja prevazilazi okvire Kraljeva.

LOKALNI FRONT: Priča o Kraljevu već godinama nije dobra bez Lokalnog fronta, pokreta građana i doskorašnje odborničke grupe u kraljevačkoj Skupštini; kao i svih prethodnih godina, oni prikupljaju novac za pomoć svojoj zajednici, u ovom slučaju “Studenici”. Da bi se izbegle profiterske varijante i često neverovatne marže, Marko Oljača iz “Protekte” je, zahvaljujući Miri Marković Cvetković iz Beograda, po nabavnoj ceni obezbedio i dostavio traženu opremu bez dodatnih troškova.

“Mi se ponašamo kao i uvek; tu smo gde treba pomoći, od ljudi koji su upućeni tražimo spisak potrebnih stvari, sredstvima koja prikupimo kupujemo ih i odmah dostavljamo. Trudimo se da to bude najpovoljnije”, kaže Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta: “Insistiramo da se novac skuplja za konkretne stvari, transparentno objavljujemo sve podatke i tako i donatorima i građanima pokazujemo da ćemo uložiti tamo gde je najpotrebnije.”

Za njega je ključno to što je solidarnost ljudi položila ispit u Kraljevu, mada: “Prvi put smo se suočili sa jednom vrstom ‘odbijanja’, ne same pomoći nego informacija o onome što je zaista potrebno: nezvanično nam je, pa i putem društvenih mreža, pisano šta treba ‘Studenici’, a onda se to gubilo, kao da je sramota u ovim okolnostima reći da ima manjka. Ali prevazišli smo taj problem”, objašnjava Voštinić.

Najvažnije je, dodaje, ima ljudi, ima novca, a ljudi su inspirisani i odgovorni i na poseban način jer je to “moj, “naš” gradski problem. Ipak, da bi donirali, moraju biti sigurni gde će novac otići: “Mi iz Fronta sem volontiranja ulažemo i sopstveni novac, objavljujemo sve i ljudi su sigurni da će uloženo stići gde treba. Dobro je što smo i sa bolnicom konačno uspostavili kontakt, nije to ni nama ni njima lako. Eto, u petak su nam rekli ‘alkohol’, mi smo odmah uspeli 300 boca da nabavimo, čujemo za bele uniforme, vi nam prenosite za pacijent-monitore”, dodaje Voštinić.
Neformalno saznajemo da je jedna velika donacija umesto na njihov račun prosleđena sindikatu “Nezavisnost”, ali nisu tražili preusmeravanje sredstava jer veruju da će biti upotrebljena za dobrobit zaposlenih u “Studenici”, tim pre što je i taj funkcioner sindikata tamo zaposlen.

LOKALNI PROBLEM: Na kraju ove male priče o Kraljevu, koja je praktično presek Srbije, treba naglasiti i ono što svi formalni i neformalni sagovornici kažu – ovaj krug velike zaraze prvo je došao iz Novog Pazara, kad je tamo zabranjen rad restorana i kafana. Uz to su, zbog nedovoljno dobre komunikacije, više nacionalne, ali i sporne lokalne, mlade “pustili s lanca”, pa su, uz ostalo, usledile proslave malih matura, rođendana, svega što može masovno da se slavi. A sada je najveća pretnja iz – Vrnjačke Banje. Ovo poznato turističko mesto stecište je svih koji u junu i julu nisu krenuli put dalekih mora. Bez posebnih protivzaraznih mera ili bar bez kontrole. U neformalnom razgovoru čućete bez pardona da su vlasnici svih turističkih i ugostiteljskih objekata iz SNS-a ili uz njega. Podsetiće vas kako su Vrnjci u prvom piku “oduvali” medicinare, lekare i vojnike koji su smešteni u “Merkur” na oporavak i brzo isposlovali ukidanje specijalnog statusa (za oporavak) te bolnice. Zbog turizma.

Naizgled, lokalpatriotizam nije izazvan odijumom prema nekraljevčanima, naprotiv, prosto činjenicom da se u Kraljevo virus mahom “uvozi”, najviše kroz “Studenicu”, koja je, kao i Zavod za javno zdravlje, nadležna i za Vrnjačku Banju (a tu su i Mataruška i Jošanička, ali bez navalice turista) i za Rašku. Dva žarišta kojih nema u ministarskim izjavama, ali ni izjavama lokalnih političara.

Na kraju ovog raporta za ljude dobre volje treba zabeležiti: do Kraljeva se iz Beograda stiže preko Kragujevca, Knića i Gruže ili pak auto-putem “Miloš Veliki”, pa preko Lađevaca. Razdaljina i putarina su slični, ali prvi živopisniji put jede dvostruko više vremena. Što može biti presudno kad nosite humanitarnu pomoć!


 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side