Intervju Vuk Velebit: U Srbiji se vodi rat protiv realnosti
07.06.2019 Beograd

VideoIntervju Vuk Velebit: U Srbiji se vodi rat protiv realnosti

Intervju Vuk Velebit: U Srbiji se vodi rat protiv realnosti Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Ono što je meni bilo iznenađujuće u razgovoru sa urednicima i novinarima jeste otvorenost s kojom su pričali o pritiscima koje trpe od predstavnika izvršne vlasti. Saznao sam i da se naslovne strane tabloida svakodnevno pregledaju po raznim kabinetima

Piše: Jelena Aleksić

 

Iz centra grada do Lipovog lada, gde ćemo obaviti razgovor, dolazi na električnom trotinetu. Kaže, otkako su raskopali Beograd, za prevoz koristi ovo, očito vrlo korisno sredstvo. Ali nije stvar u trotinetu na kojem zaista retko srećemo odrasle ljude. Biti proaktivan, uključiti se, smisliti rešenje deo je karaktera ovog mladića koji u nekoliko navrata privlači pažnju ovdašnjih političara – sa obe strane vlasti. Vuk Velebit, jedan od studenata koji su ustali protiv svojih profesora koji daju podršku Aleksandru Vučiću na izborima 2017, aktivan učesnik aktuelnih protesta, diplomac koji “masterira” istražujući izveštavanje dnevne štampe o Rusiji i srpsko-ruskim odnosima. Vuk pored stola “parkira” trotinet, prelazimo na “ti” i razgovor sa budućim političarom može da počne.

 

Zašto si se u svom master radu bavio temom izveštavanja medija o Rusiji i ruskim uticajem na ovdašnju štampu?

Još na osnovnim studijama uočio sam da postoji iracionalan odnos naše štampe prema Rusiji. Zainteresovao sam se da istražim zašto se toliko i na tako sentimentalan način piše o Rusiji u trenutku kada mi idemo ka Evropskoj uniji. Naprosto, mnogi i u Srbiji i u EU pričaju o ruskom uticaju na ovim prostorima, ali se niko nije pozabavio time postoji li on zaista u štampi ili se u slučaju Srbije radi o nečem drugom. U prevodu, zanimalo me je da li proruski narativ dolazi pod uticajem Moskve ili to iz nekog razloga rade domaći urednici i novinari.

 

Rezultati pokazuju da je, kako si jednom kazao, ovdašnja štampa senzacionalnija od Sputnjika kada je u pitanju izveštavanje o Rusiji?

Prvo da kažem da sam upoređivao naše dnevne novine i njihove tekstove sa sajtom Sputnjik. Posmatrao sam nekoliko događaja tokom 2018, uglavnom zvanične posete delegacija Moskvi i ruskih delegacija Beogradu. Glavni zaključak je bio da je srpska dnevna štampa pristrasnija i emocionalnija u izveštavanju od Sputnjika.

Analizirano je preko 200 tekstova u kojima se ni u jednom ne piše kritički o Rusiji.

 

Šta to znači, da si analizirao samo takve tekstove ili da od svih ponuđenih nije bilo nijednog koji je kritički pisao o srpsko-ruskim odnosima?

Ovo drugo. Dakle, nema kritičkog promišljanja srpsko-ruskih odnosa. Posmatrao sam tekstove u Informeru, Politici, Večernjim novostima, Blicu i Kuriru.

Ni u jednom od tih tekstova mi ne saznajemo ništa o ruskoj politici, načinu života u Rusiji, ekonomiji ili kulturi. U pitanju je isključivo prenošenje saopštenja državnih zvaničnika, uz dodavanje raznih atributa sa senzacionalnim nabojem.

 

Na primer?

Srpska dnevna štampa mnogo više koristi atribute poput bratstva, prijateljstva, tradicije i bliskosti nego što to radi Sputnjik.

 

Razgovarao si s novinarima i urednicima. Kakva su njihova objašnjenja? Jesu li plaćeni da pišu pozitivne vesti o Rusiji, jesu li neupućeni ili su pak upućeni isključivo na državnu politiku?

Ono što je meni bilo iznenađujuće u razgovoru sa urednicima i novinarima jeste otvorenost s kojom su pričali o pritiscima koje trpe od predstavnika izvršne vlasti. Saznao sam i da se naslovne strane tabloida svakodnevno pregledaju po raznim kabinetima.

 

Čijim?

Niko nije rekao čijim tačno, ali se naslućuje da je u pitanju Vučić.

 

I šta su novinari tačno rekli?

Prvo da naglasim da su svi bili anonimni, pa su imali slobodu da kažu ono što misle, a što inače ne bi rekli. Nijedan novinar nije rekao da dobija bilo kakav novac da piše pozitivno o Rusiji već da je takvo izveštavanje u skladu sa interesima državne politike. Vučić je glavna osoba po čijem se nalogu kreira takav proruski narativ u dnevnoj štampi.

 

Zašto?

U pitanju su unutarpolitičke potrebe i održanje popularnosti samog Vučića, koji ovako održava podršku nacionalnog i proruskog dela biračkog tela. Ali to nije sve. Ovakav imidž odgovara mu i u Briselu, gde će reći da trpi veliki pritisak domaće javnosti koja je, navodno, okrenuta Rusiji.

 

I šta će mu to doneti?

Osim što sebe predstavlja kao žrtvu i u Briselu, on kreiranjem takvog diskursa u Srbiji šalje i poruku Briselu koliki je njegov uticaj u zemlji. Istovremeno, on im pokazuje da uvek može da se sastane s Putinom i da ne sedi na jednoj stolici. Ovim povećava svoju pregovaračku moć. Mislim da je takva spoljna politika pogubna na duže staze za sve građane Srbije jer ono što ova vlast radi jeste da konstantno drži javnost dezorijentisanu, pa građani više ne znaju da li je ova vlast za EU ili ima neku alternativu. Čak sam u razgovoru sa urednicom jednog ruskog portala saznao da su i sami Rusi ponekad iznenađeni koliko se pozitivno u Srbiji piše o Rusiji i srpsko-ruskim odnosima. Kod nas je više predstavljena želja kako bismo mi želeli da izgleda ovaj odnos nego kakav on stvarno jeste.

 

Kakav je to stvarno odnos?

Kao i svaki drugi u međunarodnim odnosima – zasnovan na interesu, a ne na emocijama. Toliko se govori o vojnoj saradnji dve zemlje, dok Srbija ima mnogo bolju saradnju sa NATO. Time vlast pokušava da maskira svoj odnos sa zapadnim partnerima. Zbog svega navedenog, mislim da se u Srbiji vodi rat protiv realnosti.

 

Odakle dolazi ta iracionalna ljubav prema Rusiji?

Rusija nas nije bombardovala i podržava nas po pitanju Kosova. Međutim, vođena isključivo sopstvenim interesima, Moskva pokušava da se predstavi kao alternativa briselskoj administraciji iako nema jasnu strategiju delovanja, kako u Srbiji tako i na Zapadnom Balkanu. Naprosto, postoje ograničenja ruskog uticaja ovde zbog geografske i ekonomske vezanosti Srbije za EU.

 

Može se zaključiti da ljudi u Srbiji zaista vole Rusiju i Putina. Međutim, na mitingu kada je dolazio Putin bilo je mnogo onih koji su tu morali da dođu, ljudi su morali da se upišu da su tu?

To je tačno, ali su mnogi došli da vide Putina. Ovde postoji afektivan odnos prema ličnosti Putina, mnogo više nego prema Rusiji ili Rusima u načelu. Istraživanja pokazuju da građani Srbije mnogo više vole čvrstu ruku lidera i zemlje koje imaju jako naoružanje, a tu se Putin idealno uklapa.

Da se osvrnemo na vaš politički aktivizam koji mnogi dovode u pitanje zbog toga što ste svojevremeno podržavali Sašu Radulovića, a onda Sašu Jankovića...

Ja nikada nisam bio član partije, ali jesam 2014. na poziv Radulovića bio u ekipi mladih ljudi koja je iznela njegovu izbornu kampanju za tada raspisane izbore nakon što je podneo ostavku. Ja sam poverovao da je on čovek koji može da unese neku svežinu na političku scenu, ali nakon tih izbora više s njim nisam imao nikakvu saradnju.

 

Zašto?

Zato što sam smatrao da je prerano da na osnovnim studijama direktno ulazim u politiku. Što se Saše Jankovića tiče, na njegov poziv govorio sam na završnom mitingu u Beogradu pred predsedničke izbore jer sam bio jedan od inicijatora proglasa studenata koji su ustali protiv podrške profesora Aleksandru Vučiću. Ja sam Jankoviću zaista poverovao, a zamislite kakav bih cinik bio da sa 20 godina nikome ne verujem.

 

U šta si poverovao?

Poverovao sam u to da Janković može da unese političku promenu u Srbiji. Ja ću podržati bilo koju osobu koja zastupa sisteme ideja i vrednosti koje su meni bliske i valjda ćemo svi. Ono zbog čega smo došli u situaciju da me ti ovo pitaš jeste što u Srbiji nemamo stabilne političke partije niti pojedince koji njih vode kako se naša podrška ne bi menjala od izbora do izbora. Pa zar je trebalo da na tim izborima kao student FPN-a podržim Aleksandra Vučića, Ivicu Dačića i Aleksandra Vulina?

 

Jedan si od aktivnih učesnika protesta #1od5miliona. Proteste je sada preuzela opozicija. Znači li to da sad podržavaš SzS?

Ne. Ja šetam od prvog dana, ali ne zbog političara već iz najobičnije građanske potrebe za životom u pravnoj državi, u kojoj će se pre svega poštovati princip vladavine prava, za koji smatram da je preduslov svih daljih promena u Srbiji.

Od politike nikada nisam bežao i smatram da je velika odgovornost na mojoj generaciji da sutra bude nosilac političkih promena u Srbiji.

 

Koliko je realno to što govoriš? Koliko je mladih tvoje generacije u politici?

Mislim da, uprkos tome što sve veći broj mladih napušta Srbiju, protesti 2017, ali i ovi danas pokazali su da mlade i te kako zanima u kakvoj će zemlji živeti. Razlog zbog kojeg mnogi kredibilni ljudi, uključujući i mlade, beže od politike jeste to što se politika u Srbiji svela na dobijanje privilegija. Kao nijedna druga, ova vlast je građane bacila u zaostalost kako bi političke elite u takvom ambijentu zapuštenosti imale šansu da dalje zloupotrebljavaju svoj narod zarad ličnog opstanka na vlasti i bogaćenja.

 

Šta je tvoj plan, šta je predlog? Hoćeš li se uključiti u politički život Srbije?

Ono zbog čega se dosad nisam direktno uključivao u politiku jeste što smatram da svako ko to planira mora prethodno ili istovremeno da radi na svojoj ličnoj karijeri, koja ni na koji način neće zavisiti od same politike.

 

Dakle, Vuče, za koju godinu možemo te očekivati kao…

Još jednom ću ponoviti da smatram da je velika odgovornost i na meni i na ostatku generacije koja treba da bude nosilac političkih promena. Kroz neko vreme ćemo videti gde nas je put odveo.

 

Pogledajte intervju:

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side