08.12.2019 Beograd

VideoIntervju Vladimir Međak: Vladavina prava u fokusu

Intervju Vladimir Međak: Vladavina prava u fokusu Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Evropska unija dobila je nove čelnike pred kojima su veliki izazovi i zadatak da vrate neke pomalo zaboravljene vrednosti i prioritete.

Čini se da su proširenje Evropske unije i Zapadni Balkan ponovo visoko na agendi EU. Sagovornik Novog magazina, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak primećuje da je vladavina prava visoko kotirana na listi prioriteta nove Evropske komisije i njene predsednice Ursule fon der Lejen. To će svakako imati uticaja i na na Srbiju koja, podseća Međak, nazaduje u toj oblasti.

“Vladavina prava će biti ključni momenat u priči oko proširenja i tu će se zapravo lomiti stvari. Ako nema vladavine prava, sve ostalo pada u vodu. Ako nemate nezavisno pravosuđe, ako se zakoni poštuju samo ako neko nije blizak režimu, To nije vladavina prava”, kaže Međak i objašnjava:

“Prema godišnjem izveštaju Evropske komisije iz prošle godine, Srbija je na skali od jedan do pet, za ukupnu spremnost za članstvo dobila ocenu 3,03. U delu vladavine prava mi smo na 2,5, to je ispod proseka. Srbija je izgubila status slobodne +države po parametrima Fridom house, mi smo sada delimično slobodni. Na toj skali imamo 67 od 100 poena, a preko 70 poena se smatra slobodnom državom. Mi smo pregovore 2014. počeli da vodimo kao slobodna država, više nismo. Prvi uslov za ulazak u članstvo je postojanje i stabilnost institucija koje garantuju vladavinu prava, demokratiju i vladavinu ljudskih i manjinskih prava. Suočena sa izazovima koje ima u sopstvenim redovima, s nekim državama članicama, EU će na ovo stavljati veliki akcenat. To je ta reverzibilnost procesa o kojoj pričaju Francuzi, jednom kada dostigneš jedan nivo, pa onda počneš da ideš unazad, da te i u procesu vrate unazad.”

 

*Čemu može da se nada Zapadni Balkan, kakve nam poruke i signali stižu?

Poruke su na prvi pogled vrlo strašno delovale posle odbijanja da se otvore pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Ipak, posledica toga je da je proširenje došlo visoko na agendu. Proširenje je ranije bilo veoma nisko na agendi Evropske unije, ali sada je izazvan problem. To što Albanija i Makedonija nisu otvorile pregovore, to je problem za Makedoniju i Albaniju. Problem za Evropsku uniju je to što je ona obećala da će se to dogoditi ako ove države obave svoj deo posla. One su obavile svoj deo posla, a EU nije ispunila svoj deo dogovora. Samim tim kredibilitet EU doveden je u pitanje.

Evropska unija je sama proglasila da želi da bude evropski igrač. Evropska komisija je sama za sebe rekla da želi da bude geostrateška komisija, da vodi računa o geopolitici i geostrategiji. To nije moguće ako vi ne možete da ispunite ono što ste rekli. A postavlja se i pitanje kako će EU svoj uticaj da projektuje i da ga donese, ako to ne može da učini na Zapadnom Balkanu, koji želi da bude njen sastavni deo?

 

*Najavljene su i promene u samom procesu pristupanja Evropskoj uniji, kojim tempom i kako će se te promene odvijati?

Priča se i diskutuje o proširenju, sada je samo pitanje kad i kako. Moje je mišljenje da do kraja mandata ove komisije, do 2024, nije moguće da ijedna zemlja uđe u EU jer nijedna za to nije spremna. Ipak, mislim da proces proširenja Evropske unije treba da ide paralelno sa procesom reformi. Proširenje je EU učinilo velikom, bez proširenja EU bi bila samo jaka ekonomska integracija regionalnog tipa.

Zapadni Balkan može da postane problem za EU ako ostane u međuprostoru jer će tu ući treći igrači i samim tim će koncept EU kao globalnog igrača pasti u vodu. Zato vidim da će proces pridruživanja morati da se nastavi, ali i da se reformiše.

Već pre nekoliko godina bilo je jasno da ovakav način vođenja tog procesa ne daje rezultate. Posledica je da na Zapadnom Balkanu imate regresiju i pad nivoa demokratije i demokratskih institucija, i to u toku pristupnih pregovora. Mora da se promeni način izveštavanja, način napredovanja i način praćenja šta države rade. Predlog administracije francuskog predsednika Makrona u nekim tačkama pogađa suštinu. Postoje i neke kontradiktorne stvari, poput samog redosleda koraka u tom procesu, o tome trenutno države EU razgovaraju i pregovaraju. Mislim da će se to do početka naredne godine iskristalisati i videti kako će izgledati taj proces pregovora. Ono što je za Srbiju dobra stvar jeste to što se prestaje sa dosadašnjim načinom, neće više moći da se rade stvari proforme, neće moći da se rade stvari samo da bi se reklo da su se uradile, a da nikakav efekat na terenu ne daju ili da čak daju suprotan efekat.

 

*Kakve su promene majski izbori za Evropski parlament i nova Evropska komisija doneli za samu Evropsku uniju i njene građane?

Izbori koji su održani u maju po mnogo čemu su jedinstveni i posebni. Izbori za Evropski parlament postoje već 40 godina, ali su ovo prvi izbori posle duže vremena na kojima je primećen pojačan izlazak građana. Na izbore je izašlo 51 odsto građana, što je za skoro sedam procentnih poena više nego 2014. U nekim zemljama, naročito velikim, kao što su Nemačka i Španija, više od 60 odsto građana izašlo je na birališta. Sve to znači da su građani počeli da ih posmatraju kao bitne.

Dosad su to bili sekundarni izbori, a glavni su bili oni za nacionalni parlament, a izbori za Evropski parlament posmatrani su ili kao drugi rang takmičenja ili kao provera za izbore u nacionalnim parlamentima. Ovo je prvi put da su evropski izbori bili izbori za sebe jer su kandidovane teme koje su bile važne građanima, poput zaštite evropskog načina života, ali i očuvanja životne sredine.

Građani su shvatili da je Evropska unija pod naletom populista i desničara i da je došla u neku vrstu krize. Građani su to prepoznali. Slutnje su bile da će desničari i anti-EU stranke preuzeti oko 30 odsto Evropskog parlamenta, to se nije desilo. Važan igrač u Evropskom parlamentu postali su i zeleni, stranke koje visoko na agendi imaju očuvanje životne sredine. To je signal koji je prepoznala i čula Evropska komisija, ona sluša poruke građana i tome je prilagodila neke od glavnih ciljeva svoje političke agende u narednih pet godina.

 

 

Pogledajte razgovor:

autor: BM izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side