30.05.2019 Beograd

VideoIntervju Tatjana Macura: Bojkot parlamenta je propao

Intervju Tatjana Macura: Bojkot parlamenta je propao Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Bojkot su obesmislili oni koji su na isti pozvali, a nisu poslanici. Poziv je stigao preko Tvitera, trebalo ga je u startu odbiti, uz ozbiljno planiranje opozicionara koji su u ovom trenutku u parlamentu, a koji bi bez takve vrste pritiska ponudili plan aktivnog bojkota. Ovako, opozicija se bavila upadima na RTS, neke su kolege izgubile poslaničke grupe, tako da se postavlja pitanje koji je smisao njihovog povratka kad vremena za raspravu više nemaju

Razgovarala: Jelena Aleksić

 

 “Ni Kurta ni Murta”, poručivali su građani mesecima sa protesta koji su izgubili na snazi onda kada su se u prvim redovima našli političari. Bez obzira na to što pripadaju opoziciji, koja se kao i građani na ulicama protivi vladavini Aleksandra Vučića, to nisu bili lideri iza kojih su isti ovi građani želeli da stanu. Zašto? Šta društvenom i političkom životu Srbije donosi sve češće ujedinjavanje opozicionih partija, a šta bojkot parlamenta? Da li su nova lica ona koja građani žele na čelu kolone i imaju li novi ljudi prostora da se izbore za sebe? Da se izbore za poverenje glasača? Stranka moderne Srbije (SMS), jedna od najmlađih u Srbiji, nastaje izdvajanjem iz pokreta Dosta je bilo. Ovih dana odlučuje da se mimo ostatka opozicije vrati se u skupštinske klupe. Ujedinjuje se sa Građanskim demokratskim forumom i Tolerancijom Srbije. Zašto, prvo je što pitamo Tatjanu Macuru, članicu Predsedništva SMS? Šta se želi postići i jednim i drugim, ali najpre vraćanjem u parlament?

Da se razumemo odmah na početku, opozicija je u nepotpunom bojkotu gotovo pola godine. Nepotpun je zbog toga što postoje poslanici koji učestvuju u radu odbora i parlamentarnih delegacija. Ono važnije je da osim nekoliko konferencija za medije koje imaju veze s radom parlamenta, opozicija nije ponudila ništa više, a obećala je. Obećala je paralelni parlament u kojem bismo raspravljali o zakonima koji dolaze na dnevni red Skupštine. Cilj paralelnog parlamenta bio je informisanje građana, a mi to nismo radili jer, da jesmo, ne bismo došli u situaciju da građani saznaju za, recimo, legalizovanu korupciju u zdravstvu tek nakon što je zakon usvojen. Ili bi saznali pre pet meseci da je Skupština Grada Beograda usvojila odluku da se ime jedne ulice u opštini Grocka nazove po braći Simonović, na inicijativu Dragoljuba Simonovića, koji je naredio da se napadne novinar Milan Jovanović, koji je pisao o njegovim malverzacijama kao predsednika opštine.

 

Pa da, ali i vi ste učestvovali u tome nekoliko meseci…

Tačno. Treba li da vas podsećam da smo na početku bili ili za potpuni bojkot, što uključuje i neuzimanje naknada, ili za ostajanje u parlamentu? Konačno smo u znak solidarnosti sa opozicijom pristali na ovu vrstu borbe, ali se ispostavilo da to ne valja.

Osim informisanja, važno je bilo pokazati kako izgleda kulturan i pristojan dijalog neistomišljenika jer u opoziciji svakako ne mislimo svi isto. Trebalo je da pokažemo kako će izgledati parlament kada dođemo u poziciju da budemo skupštinska većina.

Međutim, ništa od toga nije urađeno i mi više nećemo da učestvujemo u nečemu čime nanosimo štetu građanima. Smatramo da smo dali dovoljno vremena parlamentarnom delu opozicije da sve navedeno zaživi kako bi bojkot konačno postao aktivan, ali to se nažalost nije dogodilo i žao mi je što ću ovo reći – bojkot su obesmislili oni koji su na njega pozvali, a nisu poslanici. Poziv je stigao preko Tvitera, trebalo ga je u startu odbiti, uz ozbiljno planiranje opozicionara koji su u ovom trenutku u parlamentu, a koji bi bez takve vrste pritiska ponudili plan aktivnog bojkota. Ovako, opozicija se bavila upadima na RTS, neke su kolege izgubile poslaničke grupe, tako da se postavlja pitanje koji je smisao njihovog povratka kad vremena za raspravu više nemaju.

 

Šta ćete vi kao stranka sa svega nekoliko poslanika uraditi više iz Skupštine nego van nje?

Mi ćemo aktivno pratiti rad parlamenta, kritički analizirati zakone i na dnevnom nivou nuditi rešenja za predloge koji po našem mišljenju nisu dobri. Ni u svetu nema previše primera da opoziciji prolazi ono što predlaže, ali opozicija to vreme koristi za predstavljanje nove vizije budućnosti po svim pitanjima na dnevnom redu i na taj način nudi alternativu građanima za sledeći izborni ciklus.

 

Šta je vizija budućnosti SMS-a, ali konkretno u odnosu na najvažnija nacionalna i ekonomska pitanja?

Što se tiče odnosa Srbije i Kosova, smatramo da je puna i dosledna implementacija Briselskog sporazuma neophodna, a to podrazumeva obezbeđivanje autonomije za Srbe unutar Kosova usmerene na zaštitu njihovog identiteta, nepovredivost vlasničkih prava, najviši stepen zaštite kulturno-istorijske baštine Srba i Srbije na Kosovu, apsolutni pristup tržištu Kosova firmama i pojedincima iz Srbije i obrnuto. Zatim, postizanje kompromisa sa obe strane u cilju obezbeđivanja dugoročnog mira i stabilnosti i pomirenja Srba i Albanaca. Odnosno, obezbeđivanje prava posebnog prijateljstva između Srbije i Kosova.

 

Šta znači puna implementacija? Da li biste, konkretno, podržali Vučićev predlog o razgraničenju?

Mi ne znamo šta to podrazumeva, ali reći ću vam. Podržali bismo svako rešenje koje trajno rešava odnose Srba i Albanaca na Kosovu, pa i razgraničenje ako bi se ispostavilo kao najbolje. Smatramo da odlaganje rešenja ovog problema unazađuje Srbiju, oduzimajući joj budućnost.

 

Kakav je vaš odnos prema EU?

EU integracije vidimo kao jedinstvenu priliku da uredimo sistem uz podršku država koje su ovo već uspešno završile. Trideset i pet poglavlja obuhvata apsolutno sve oblasti koje je potrebno urediti, a integrisanje svih poglavlja predstavlja najbolji i najsistematičniji pristup uređenju naše države. Vladajuću većinu na vlasti održava starija populacija, koja po pravilu glasa za “poziciju”, ali i veliki broj zaposlenih u javnom sektoru. Oni su najčešće zaposleni po partijskoj ili rodbinskoj liniji, ucenjeni su poslom i prinuđeni da prikupljaju kapilarne glasove. U međuvremenu, isti ti ljudi ne pokazuju da imaju želje, volje i kapaciteta da tu ogromnu administraciju učine efikasnijom. Nama treba mala i funkcionalna država, maksimalno digitalizovana i pojednostavljena, pravi servis građana, a ne servis vladajuće strukture.

 

Kako se do ovakve države stiže? Ima li trenutna opozicija snagu za promene?

Opoziciona scena je u ozbiljnom problemu već nekoliko godina i s tom se istinom svi moramo suočiti. Opozicioni birači, poučeni iskustvom koje nose unazad 20 godina, danas su mnogo oprezniji i nisu spremni da se drugi put sapletu na istu “koru od banane”. Ukoliko obezbedimo fer izborne i medijske uslove, rešenje ne vidim isključivo u jednoj opozicionoj listi već u dve ili tri programski i ideološki bliske. I to je, čini mi se, najbolji recept da se “ne potroši” nijedan opozicioni glas. Ima mnogo birača koji ni pod kojim okolnostima neće glasati za listu na kojoj sam, recimo, ja ili ni pod kojim okolnostima neće glasati za listu na kojoj je, recimo, neko drugi. Ovakvim pre svega poštovanjem birača koji teže promeni sistema i ne pristaju na trule kompromise možemo ponuditi motiv više da od glasanja ne odustanu i da se programski odrede u odnosu na buduću promenu koju žele da vide u Srbiji. Time je i glasanje kvalitetnije od onoga što može ponuditi jedinstvena lista, a što jednostavno možemo nazvati politika “Ua, Vučić!”.

 

Kakva je to politika “Ua Vučić”?

Politika bez programa, a to znači nikakva. Politika “Ua, Vučić!” ne donosi nikakvu promenu i ne motiviše građane da biraju drugačije nego dosad ili da uopšte biraju. Moramo prestati da jurimo sopstveni rep, da izađemo iz političke kolotečine i hrabro napravimo korak unapred. Za to nam je pre svega potrebna kičma i hrabrost da odbijemo populizam, kao što je to učinila i EU na upravo završenim izborima za EP. To podrazumeva buđenje nade izgubljene pre 20 godina da Srbija može i mora ići napred, a ova je u ponudi realnih politika, bez koketiranja s populizmom. Potrebna su nova lica i najvažnije – nova politička kultura koja sve ovo suštinski objedinjuje.

 

Kakva je to politička kultura koja vam zabranjuje da govorite na protestima građana? Blokadu stavlja Savez za Srbiju, s kojim zajedno potpisujete Sporazum sa narodom. O čemu se tu radi?

Savez za Srbiju je u velikoj meri učestvovao ili još uvek učestvuje u organizaciji protesta, što je u praksi dovelo do toga da građani koji šetaju steknu utisak da su tzv. građanski protesti “preuzeti”. Prvih nekoliko meseci Savez se branio od optužbi da ima ikakve veze sa organizacijom protesta. Međutim, to je postalo toliko očigledno, da se uz indirektno priznanje dogodilo to da danas kolege iz Saveza to i ne kriju. Posledica takvih relacija u samoj organizaciji protesta jeste da je deo opozicije koji nije u Savezu često i očigledno bio diskriminisan, nije bilo ni teoretske šanse da se obrate iz najvećih gradova u Srbiji – Beograda, Niša ili Novog Sada, dok su se neki visoki funkcioneri članica Saveza obraćali i po nekoliko puta, skriveni iza svojih primarnih zanimanja – glumac, pisac, advokat, univerzitetski profesor i slično. Primetićete da oni nikada nisu predstavljani kao funkcioneri stranaka iz kojih dolaze. Kada su ovakva podmetanja postala očigledna, protesti su počeli da se osipaju, što je dovelo do toga da se u nekim gradovima u potpunosti ugase ili značajno desetkuju. Dogodilo se upravo ono što nije smelo da se dogodi potcenjivanjem kolektivne inteligencije građana koji žele promenu sistema, pluralizam mišljenja i ideja, pravo da biraju i da budu birani.

Ja sam odlučila da otvoreno progovorim o takvoj situaciji iz dva razloga. Prvo, nisam bila usamljena u takvom iskustvu, tj. nisam jedina koja je bila nepoželjna govornica na protestima. Podsetiću vas da je o tome otvoreno govorio i Nikola Kojo, kao i Marko Vidojković. Drugo, ne mislim da je dobro dovoditi građane u očiglednu zabludu da postoji jedinstvo, a da se to jedinstvo svodi na pokornost i pristajanje na jednoumlje. Jedinstvo po nekim pitanjima mora postojati, ali isto tako ono mora biti zasnovano na uzajamnom poštovanju neistomišljenika.

 

Protestujete protiv Vučića, ali šta je ono što nudite građanima kao alternativu?

Trenutni sistem je zatvoren, podređen pojedincima spremnim na sve, koji se u ovakvim okolnostima brzo i lako bogate, lažno akademski napreduju, čime se u društvu visoko pozicioniraju i predstavljaju kao nekakva elita. Sistem koji to omogućava mora da se menja ponudom nove političke kulture, novih ljudi, konkretnog programa, spremnošću političkih aktera da povuku važne državničke poteze na koje se čeka preko 20 godina. Nova politička kultura podrazumeva i uvažavanje struke u donošenju novih propisa, ali i istrajavanje na putu ulaska Srbije u EU i integraciju svih 35 poglavlja. Društvu kao što je ovo naše – osiromašeno, opustošeno, razjedinjeno, apatično i raseljeno potrebna je podrška jednog takvog džina, uz implementaciju najboljih rešenja već primenjenih u zemljama članicama EU, prilagođenih našim uslovima i okolnostima.

 

Kako se do toga dolazi?

Jedino legitimno je promena vlasti olovkom, na izborima. Za sve drugo mislim da ste u pravu – velika je apatija u društvu i mislim da je veći izazov baviti se mobilizacijom i ohrabrivanjem građana da učestvuju u građanskoj neposlušnosti nego se posvetiti borbi za medijske slobode i fer izborne uslove na svim poljima – u institucijama i van njih, što i jeste tema u kojoj smo jedinstveni.

 

Na čelu ste inicijative “Mame su zakon”. Šta se desilo sa Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom? Najavljen je kao veliko populaciono čudo, da bi se ispostavilo da radi protiv žena? Ipak, o tome se sve manje govori…

Inicijativu “Mame su zakon” osnovala sam s ciljem da politiku približim ženama i svim zainteresovanim građanima za pitanja podsticanja nataliteta u Srbiji i podršku trudnicama i porodiljama, a da oni nužno ne moraju da se uključe u političku organizaciju ukoliko im to ne prija ili ne žele. Takav način rada upisan je i u Statut Stranke moderne Srbije i mislim da predstavlja primer pozitivne prakse kojom se lako motivišu građani da se bave zakonima koji utiču na kvalitet njihovih života.

Zakon je najavljen pompezno, uz velike i lepe reči, ali uz užasnu primenu u praksi. Imajte u vidu da će bebe koje su rođene u periodu kada je ovaj zakon usvajan uskoro napuniti godinu dana, a da njihove majke u međuvremenu primaju mizerne iznose od nekoliko stotina dinara do nekoliko hiljada dinara, dovodeći na ivicu egzistencije čitave porodice i uz ozbiljnu bojazan da neće moći da se vrate na posao po isteku porodiljskog odsustva, s obzirom na to da veliki broj žena sačeka otkaz ili premeštaj na lošije pozicije, verovatno kao neki vid kazne što su se usudile da rađaju decu u Srbiji.

 

 

Pogledajte intervju:

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side