14.08.2018 Beograd

Intervju Tatjana Lazarević: Beogradski pašaluk biće drugo ime za podelu

Intervju Tatjana Lazarević: Beogradski pašaluk biće drugo ime za podelu
Urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević važi za jednog od najobjektivnijih novinara i najboljih poznavaoca prilika na Kosovu. Zbog toga je valjda, kao i cela redakcija koja radi na severu Kosova, izložena svakodnevnim pritiscima koji su, nažalost, posledica delovanja srpskih organa vlasti.

Portal KoSSev nastoji, a mnogi misle da u tome i uspeva, da bude profesionalan i objektivan. Koliko je to moguće na Kosovu i s kakvim se sve problemima i pritiscima suočavate?

Veoma je teško, koliko god da pokušavamo da sistematizujemo i standardizujemo redakcijski rad. Zapravo mi suviše liči na gerilsko novinarstvo. Iskreno, smatram da se radi o fenomenu na globalnom nivou, samo su kod nas teškoće bavljenja savremenim novinarstvom na lokalu u “koncentrisanijoj gustini”. Glavni pritisci od spolja su izopštenje našeg portala sa svih događaja, od svih informacija vladajuće stranke kosovskih Srba – Srpske liste i institucija koje ona kontroliše – od, recimo, opštinskih odeljenja za sport, kulturu i obrazovanje preko kosovske policije na Severu, medija, kabineta gradonačelnika kosovske opštine, opštinskog privremenog organa u sistemu Srbije, do kosovskog ministarstva koje je pod njihovom kontrolom. Tu ima pojedinačnih svetlih izuzetaka, ali je opšta atmosfera da je KoSSev na “crnoj listi” Srpske liste, da se kreira atmosfera pritisaka i samocenzure, u kojoj nas u mraku potapšu prijatelji, a u javnosti obore pogled pred nama. Treba li da podsećam da se na takvoj listi nalazio i Oliver Ivanović?!

Svakako se na naše prostorije pucalo rafalnom paljbom, iz heklera najverovatnije, zapaljen nam je auto, prećeno je mojoj porodici, itd., i to sve vreme dok smo bili isključivo mala ženska redakcija. Lično sam videla delove izveštaja koji su sa lokala slati u Beograd o nama kao “državnim neprijateljima” i “dežurnim pljuvačima”. Podizane su tužbe, prijavljivani smo čak i u pojedinim uticajnim ambasadama, i sad da ne nabrajam dalje kakvoj smo sve prismotri ili operativno-obaveštajnom radu izloženi. Sa druge strane, mi smo jedan od najreferentnijih i najkredibilnijih medija, kojima javnost veruje upravo zbog objektivnog, tačnog i slobodnog izveštavanja.

 

Da li je bezbednost novinara ugrožena više ili manje od ostalih građana koji žive na Severu Kosova?

Ne jer ne rade svi novinari svoj posao. Bezbednost je ugrožena svakom građaninu, pojedincu, grupi, instituciji koja ima lični, odnosno institucionalni kredibilitet, svest o opštem dobru i želju da radi za zajednicu, a ne isključivo za svoju privilegiju, ili koja dozvoljava da njome upravljaju isključivo strah i podobnost. Tako će bezbednost biti ugrožena nastavniku u osnovnoj školi koji nije ništa drugo do slobodni intelektualac kojem je rad sa decom svetinja, a nije samo glasački listić ili klimoglavac, ili policajcu koji bi hteo da privede kriminalca. Ovih dana svedoci smo stravičnog napada i pokušaja diskreditacije Raško-prizrenske eparhije – jedne institucije, čak rekla bih jedine, koja uživa kredibilitet ne samo kod kosovskometohijskih Srba već i kod dobrog dela međunarodnih predstavnika upravo zbog svoje principijelnosti, umerenosti i brige za zajednicu i opšte dobro. To je institucija koja je još od devedesetih godina jasno dokazala svoju brigu za pojedinca, istinsku brigu za ljude i zajednicu, na korist opštem dobru.

 

Stiče se utisak da obični građani u centralnoj Srbiji nemaju tačne informacije o tome šta se dešava na Kosovu. Kakva je slika o događajima na Kosovu koju servira većina beogradskih medija?

Tačno je da nemaju. To što su mediji s nacionalnom frekvencijom cenzurisani, autocenzurisani i često propagandistički orijentisani prema onome što se na Kosovu dešava, nije potpuno opravdanje za nedovoljnu informisanost koja vlada u Srbiji. Ne kritikujem pojedinca, ali kritiku upućujem stručnoj i političkoj javnosti. U eri interneta, sa jedne strane, i ovakvog drastičnog urušavanja medijske scene u Srbiji, sa druge, ne može se takva javnost oslanjati na poluinformacije – ad hok vesti i informacije predstavljene bez kontekstualnog tumačenja. Nije vest kada ubiju Olivera Ivanovića već kada mu se godinama pre smrti prvo onemogući da radi i politički deluje, i kako su preko noći nestali autentični lideri sa Severa, a potom mu se nacrta meta na čelu.

 

Zbog čega se u poslednje vreme forsira priča o podeli Kosova i šta bi ona značila za Srbe severno i južno od Ibra?

Prvi poplavni talas je već prošao. Kada se o tome najverovatnije već razgovaralo na političkom nivou, da ne upotrebim reč – dogovaralo, takva tema u medijima nije postojala upravo zbog onoga što sam prethodno rekla. Mediji se nisu pravovremeno bavili analizom, odnosno nisu pokazali dovoljno interesovanja za istraživanje o čemu se tačno razgovaralo između srpskih i kosovskih predstavnika proteklih meseci, da ne kažem godina. Nažalost, medijsku agendu određuju, odnosno kontrolišu donosioci odluka. Kamičak zvani “podela”, “razgraničenje”, “razmena teritorija”, “mala korekcija granica”, trebalo je da se pokrene onako kako su to dozirali političari i u čemu jesu uspevali donekle. Za to su u Srbiji bili prvi zaduženi ministri vojni i spoljnih poslova, potom pojedini tzv. eksperti, a kao kruna sa nešto drugačijom narativnom terminologijom, potom, i predsednik države, sve to uz određeni razvoj situacije na terenu. Mediji to nisu sistematizovali na kontekstualno ispravan način već su se ponašali upravo onako kako se i očekivalo – sa ad hok, agencijskim izveštavanjem, kao puki prenosioci prethodno formulisane političke poruke.

Ono što, procenjujem, nije dosad proteklo kao što je planirano, jeste tzv. tajming, odnosno, to što su odgovorni pojedinci i grupe sa druge strane prepoznali da se o tako važnom pitanju kao što je podela – zapravo razgovara van očiju javnosti. Da budem slikovita, umesto da se bave raspakivanjem agende pregovora od 2013, mediji mesecima najavljuju “zauzimanje” i “okupaciju” Severa, najavljuju rat i krvoproliće. Da se razumemo, ja to ne isključujem kao jedan od scenarija konačnog raspleta, posebno uz ovako diktiranu medijsku agendu, ali postavljam pitanje upravo kolegama: Čak i da ne znate o čemu se pregovara, čak i da ne pokazujete interesovanje za to, s obzirom na visoku netransparentnost pregovora u Briselu, kako je moguće da se makar niste pozabavili značenjem takvih poruka, makar kroz alarm semantike reči, ako ne tumačenja konteksta. Šta znači kada posle 20 godina boravka NATO vojnika na Severu, i to po sporazumu sa Jugoslavijom, odnosno Srbijom kao potpisnicom, i srpskom vojskom kao partnerom Kfora i NATO, mediji s nacionalnom frekvencijom ili ugledni srpski dnevnik u svom tekstu i naslovu kaže da Oliver Ivanović “dogovara okupaciju” Severa sa “generalom Kfora”?

Što se podele tiče, ona 2018. ne može da uspe, ne zato što je nije moguće dogovoriti, već zato što, niti na terenu, niti u geopolitičkoj konstelaciji snaga i interesa, ona ne može da opstane, a da srpski narod i njegovo kulturno-istorijsko blago ne stradaju i Srbija postane još manja država. Ne mislim samo na teritoriju Kosova. Odmah sledeći je Novi Pazar, istočna Srbija i Vojvodina, da ne pominjem BiH i Crnu Goru. Beogradski pašaluk biće drugo ime za podelu.

 

Da li je briselski dijalog u finalnoj fazi ili u ćorsokaku?

Ovakav, u avgustu 2018. – i jedno i drugo. Nema tu nikakve razlike. Imali smo tri faze. Prvo su se ekspresno postigli sporazumi u nekoj sobi – bez javnosti, bez suštinske legitimizacije na terenu, štaviše, kao antipod realnosti od koje se krenulo, ali koja je istovremeno nasilno promenjena, uključujući ekspresno uklanjanje tadašnjih autentičnih lidera sa Severa, potom su se u toj sobi slavili mir, pozitivan duh, pomirenje i napredak regiona, lideri koji postižu regionalni mir, ali bez suštinskog ekspertskog rada i stvarnog rada na terenu da se pomogne ljudima i zajednica pridobije konsenzusom. Konačno, tu je treća faza u kojoj su nedostatak transparentnosti i simulacija normalizacije odnosa zapravo već uzeli danak. U toj trećoj fazi, u tajmingu koje pregovaračke strane nisu uspele do kraja da iskontrolišu, neko je isterao zeca iz grma, a to je tema – “podela”, “razgraničenje”, “minorna korekcija granica”, “razmena teritorija”.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
Belex2018
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side