21.07.2019 Beograd

VideoIntervju Tanja Maksić: Kontrola medija u Srbiji je velika

Intervju Tanja Maksić: Kontrola medija u Srbiji je velika Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Prošle sedmice BIRN je u Beogradu predstavio novi Monitoring medijskog vlasništva u Srbiji urađen u saradnji s nemačkim ogrankom Reportera bez granica, sa bazom podataka koja, uprkos svemu, iznenađuje i poznavaoce medijskih ne/prilika.

U bazi je moguće naći odgovore na pitanja ko su vlasnici medija u Srbiji, u kojim sve sektorima posluju i na koji način su povezani sa vlašću. I zaključak se nameće sam – kontrola medija u Srbiji je velika.

“Po metodologiji Reportera, vlasništvo koje imaju četiri vlasnika u sektoru TV-a, radija, štampe i online medija, ako je njihov udeo u gledanosti, slušanosti ili čitanosti veći od 50 odsto, smatra se velikom koncentracijom i nekom vrstom rizika za medijski pluralizam. Dodatno, ukoliko postoje kompanije koje rade u sva četiri medijska sektora, prelaze prag od 70 odsto udela u publici, takođe je velika koncentracija”, kaže voditeljka projekta Tanja Maksić za Novi magazin i naglašava da je za oba indikatora utvrđena vrednost – visoka”: “Zanimljivo je da je država, kroz medijski javni servis RTS i štampanim izdanjima Politika i Novosti, jedini medijski vlasnik aktivan u sva četiri sektora.”


*Osim ovih indikatora, i politička kontrola medija ima visoku vrednost. Šta utiče na tako visoku koncentraciju?

Ako saberemo Pink, Hepi, O2, Prvu i RTS, njihov udeo u gledanosti prelazi 60 odsto, a kad na taj podatak dodamo činjenicu da postoje jasne političke veze između vlasnika tih medija i garnitura na vlasti, jasno je zašto je rizik za koncentraciju veliki i zašto smo ove indikatore stavili u “crveno”. Ti podaci reflektuju stanje na našoj medijskoj sceni.

 

*Što će reći da te televizije oblikuju javno mnjenje?

Ako one dopiru do više od 60 odsto publike jasno vam je koliki je njihov uticaj na oblikovanje javnog mnjenja, kulturu političke komunikacije, otvaranje debate o određenim pitanjima, na prezentaciju određenih političkih ili bilo kojih drugih društvenih grupa. Jasno je da ovako velika koncentracija presudno utiče na kvalitet programa, odnosno na kvalitet informacija koje dolaze do većine ljudi koji se oslanjaju na TV kao osnovni izvor informacija.

 

*Imate i indikator bez podataka – o koncentraciji medijskog tržišta. Šta to, zapravo, znači?

Nažalost, ovaj indikator nismo mogli da izračunamo; metodologija je tražila udeo svakog od medija koji smo pratili na medijskom tržištu, a pošto kod nas mediji nisu pravna lica već njihovi izdavači, takav podatak ne postoji, ne skuplja se.

 

*U odnosu na prethodni monitoring, tržište oglašivača se nešto povećalo i vredi 198 miliona evra. Da li je to dovoljno?

Svakako da nije, ali dobra je vest da tržište oglašavanja raste posle pet godina stagnacije, kada se držalo na nivou 175 miliona evra. Sada se prvi put približavamo broju od 200 miliona evra, kolika je bila vrednost tog tržišta pre krize, ali moramo biti svesni da je zvanično u APR registrovano više od 2.000 medija i jasno je toliki broj medija ne može da izdrži ni mnogo bogatije tržište od našeg, tako da tržište oglašivača nije pokretačka sila medija već država i neki drugi načini finansiranja koji idu mimo tržišta.

 

*Na koji način se raspoređuje prihod sa tržišta oglašivača, ko raste? I ima li procena koliko kome ide?

Tržište televizijskog oglašavanja je stabilno, raste onlajn, to je globalni trend, štampa gubi u ovoj trci. Radijsko tržište je stabilno, ali prilično malo. Preciznih podataka o raspodeli nema, ali grube sume pokazuju da 70 odsto ode na televizijsko oglašavanje i pretpostavljam da veći deo ode nacionalnim emiterima, mali deo se salje regionalnim i lokalnim emiterima.

 

*Četiri milijarde dinara iz budžeta ide javnim servisima, a 2,5 milijardi na projektno sufinansiranje medija. Kako se raspoređuje taj novac?

To je podatak koji vidimo iz budžeta; veći deo ide javnim servisima, 2,5 milijardi dinara na konkurse i jedan manji deo na javne nabavke. Jasno je, međutim, da su konkursi potpuno zloupotrebljeni kao mehanizam državne pomoći medijima; relevantna udruženja koja sistematski prate taj proces kažu da je novac podeljen mimo procedure, da u komisijama sede ljudi za koje ne znamo ko su i kakve su garancije da su radili u javnom interesu i, treće, većina novca ode lojalnim medijima. Zapravo, to je samo jedan mehanizam finansiranja medija koji su na liniji s vladajućom strukturom.

 

*I dovode do onog indikatora o političkoj kontroli?

Zanimljiv indikator političke kontrole jeste kako se raspodeljuje novac iz budžeta za državno oglašavanje. Označili smo ga crvenim, kao indikator visokog rizika. Poslednje istraživanje o tome radio je 2015. Savet za borbu protiv korupcije.

 

*Govorimo o javnim preduzećima i ustanovama?

Tako je, novac koji se daje mimo konkursa i javnih nabavki, po ugovorima o poslovno-tehničkoj saradnji u kojima može da piše svašta ili da ništa ne piše. Mi od 2015. ne znamo koliko novca ide, kuda ide, za koje usluge se daje, građani nemaju povratnu informaciju iako pune budžet.

 

*To nije obuhvaćeno za ovih 198 miliona oglašivačkog tržišta i dvadeset miliona po konkursima?

Ne, nemamo podatak koliko državne institucije i javna preduzeća tako potroše novca, a nećemo ni znati ukoliko od Telekoma, Koridora, EPS-a, Srbijagasa dobijamo odgovor da posluju na tržištu i da su te informacije poslovna tajna.

 

*Država još nije izašla iz vlasništva u nekim medijima, u mnogima ima neupitan uticaj. Mora li to da se promeni, kako kaže i Evropska komisija?

Od prethodne medijske strategije zagovaramo tezu da država treba da se povuče iz direktnog vlasništva u medijima i da se ne zloupotrebljava taj mehanizam državne pomoći kroz konkurse. Nešto je zapisano u novoj medijskoj strategiji, videćemo šta će biti usvojeno i kakvi zakoni doneti, ali mi ćemo nastaviti to da zagovaramo jer se iz istraživanja poput ovoga vidi koliko je štetan uticaj i po pluralizam medijskog sadržaja i na medijsko tržište.

 

*Najavljen je dolazak Juronjuza u Srbiju. Hoće li to nešto promeniti u odnosu snaga i političkoj kontroli?

Da sačekamo; za mene je interesantniji fenomen da je kablovski operater SBB uveo novu televiziju na tržište, kao što sada Telekom uvodi Juronjuz. Ne sumnjam da će Juronjuz biti pandan, konkurencija N1, a suštinski će sve zavisiti od sadržaja koji ponude, da li će imati diversifikovanu agendu da možemo kroz taj kanal da razgovaramo o važnim pitanjima za društvo.
 

 

Pogledajte intervju:

autor: JJ izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 21.07.2019, 14:58h Данко Б. Марин

    YES&ДА али најстрашније у свему је ГЛАСНО ћутање НВО: зар их је режим све поткупио?

Pročitajte i...
  • Intervju Miroslav Milićević: Pod naprednjacima Srbija nazaduje Intervju Miroslav Milićević: Pod naprednjacima Srbija nazaduje

    Proteklih nekoliko godina na konferencijama za štampu dolazilo je do agresivnog i neprimerenog ponašanja pojedinih novinara koji su, pokušajima da promene temu sastanka i napadima na članove Saveta, ometali održavanje prezentacije - kaže potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije u razgovoru za Novi magazin

  • Đilas: Svaka stranka će pojedinačno odlučivati o bojkotu Đilas: Svaka stranka će pojedinačno odlučivati o bojkotu

    Zajednički stav Saveza za Srbiju je identičan - nema smisla učestvovati na izborima pod ovakvim uslovima odnosno ako nisu fer i pošteni, ali svaka stranka pojedinačno će u narednih nekoliko dana doneti konačnu odluku o bojkotu, izjavio je danas predsedenik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas.

  • Mustafa: Ne odustajemo od funkcije premijera i u slučaju koalicije sa Samoopredeljenjem Mustafa: Ne odustajemo od funkcije premijera i u slučaju koalicije sa Samoopredeljenjem

    Predsednik Demokratskog saveza Kosova (DSK) Isa Mustafa je večeras izjavio da stranka na čijem je čelu neće odustati od mandatara za premijera i u slučaju da postignu sporazum o predizbornoj koaliciji sa Samoopredeljenjem.

  • Kosovo: Kompletirana dokumentacija za međunarodnu poternicu za Radojičićem Kosovo: Kompletirana dokumentacija za međunarodnu poternicu za Radojičićem

    Kosovski ministar pravde u ostavci Abeljard Tahiri je danas saopštio da je kompletirana i poslata dokumentacija za raspisivanje međunarodne poternice za Milanom Radoičićem, osumnjičenim za umešanost u ubistvo lidera SDP Olivera Ivanovića, preneli su danas kosovski mediji.

  • Saobraćajna gužva na putu Beograd-Obrenovac Saobraćajna gužva na putu Beograd-Obrenovac

    Saobraćaj na putu Beograd-Obrenovac je danas više puta bio u kolapsu jer nepregledna kolona vozila pokušavala da se uključi na auto-put "Miloš Veliki" prema Preljini i Čačku.

  • Zaštitnik građana zbog pritužbi zatvorenika posetio zatvore u Nišu i Pirotu Zaštitnik građana zbog pritužbi zatvorenika posetio zatvore u Nišu i Pirotu

    Zaštitnik građana Zoran Pašalić je danas posetio kazneno-popravne zavode u Nišu i Pirotu zbog pritužbi zatvorenika na neadekvatne uslove. Saopšteno je da je Pašalić došao u nenajavljenu posetu jer se velik broj zatvorenika žalio, te želeći da se detaljnije upozna sa stanjem i s mogućnostima za poboljšanje i rešavanje problema i propusta u radu zavoda.

  • Šabac pomogao sedam srpskih porodica na Kosovu da zasade jagode Šabac pomogao sedam srpskih porodica na Kosovu da zasade jagode

    Spremni smo da ovakvu saradnju ostvarimo u svakom srpskom selu na Kosovu. I želimo da delimo svoja znanja sa albanskim porodicama u tim gradovima i opštinama. Ovo što radimo učiniće našu decu srećnijom. I što je najvažnije, otvoriće mogućnost da nam deca pronađu sreću u mestima gde žive i ne odlaze u svet tražeći bolju sreću. I, ako Bog da, da počnu da se vraćaju - poručio je gradonačelnik Šapca svojim domaćinima u Goraždevcu i Brestoviku

  • Uhapšeni zbog falsifikovanja dokumenta radi uzimanja kredita Uhapšeni zbog falsifikovanja dokumenta radi uzimanja kredita

    Policija u Rumi uhapsila je M. M. (42), V. S. (42) i P. S. (24), zbog prevare putem koje su jednu banku oštetili za 3,3 miliona dinara, saopštila je danas Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici.

  • Dačić s ambasadorima Srbije o situaciji na Kosovu Dačić s ambasadorima Srbije o situaciji na Kosovu

    Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić danas je u Beogradu na odvojenim sastancima sa više ambasadora Srbije informisao srpske izaslanike o situaciji na Kosovu, jednostranim aktima Prištine koji su doveli do prekida dijaloga, blokade Briselskog procesa i dolaženja do kompromisnog rešenja.

  • Šarčević: Centar za matične ćelije se gradi kao Skadar na Bojani Šarčević: Centar za matične ćelije se gradi kao Skadar na Bojani

    Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je danas da je gradnja Centra izvrsnosti sa bankom matičnih ćelija u Kragujevcu "kao Skadar na Bojani" zbog problema sa Jedinicom za upravljanje projektima (JUP) i izvođačem radova i najavio novi tender.

  • Intervju Boris Varga: Licemerne su obe strane Intervju Boris Varga: Licemerne su obe strane

    To nisu okrugli stolovi poznati u tranzicionom iskustvu kao oni za demoratizaciju i fer izbore s kraja osamedesetih, već simuliranje demokratije i pokušaj da buduće izbore u Srbiji slaba opozicija a priori predstavi kao falsifikovane, a vlast svoje učešće u pregovorima kao garanciju za slobodne, fer i demokratske izbore - kaže za Novi magazin politikolog i novinar Boris Varga

Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side