22.04.2018 Beograd

Intervju Suzana Mišić: Razumevanje približava generacije

Intervju Suzana Mišić: Razumevanje približava generacije Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Važno je starijim sugrađanima pružiti mogućnost da pokažu šta znaju, da nešto novo nauče i sa svim generacijama budu komplementaran deo društva, kaže direktorka Gerontološkog centra Beograd Suzana Mišić, ističući značaj uloge medija u promovisanju vrednosti i akcija, kakvu sprovode Centar i Novi magazin kroz obuku starijih za rad na računarima.

“Ovo što radimo zajedno važno je, pre svega, za otklanjanje stereotipa o starosti jer kod nas još u društvu važe predrasude da je starijima, posebno kad odu u penziju, ‘rok upotrebe’ istekao, da se od njih ništa ne može očekivati, da je za njih margina i da prostor treba otvoriti za druge, što je zaista pogrešno. Takav stav društva dovodi do marginalizacije starijih ljudi i svaka šansa koja im se pruži važna je. U tom smislu projektom koji zajedno radimo sa kabinetom predsednice Vlade, studentima FON-a i Filozofskog fakulteta, mi kao centar i vi kao medij pružili smo tim ljudima šansu da urade nešto što sami nisu mogli da organizuju – uključivanje u savremene tokove društva. Mnogi od njih kroz radni vek nisu mogli da se upoznaju sa informacionim tehnologijama, a inicijativa je potekla baš od njih samih”, objašnjava Suzana Mišić.

 

*Šta biste izdvojili kao ključno?

Da oni sami odrede šta žele i šta im je potrebno. Sećam se jedne divne dame koja mi je rekla da se oseća sputano jer ne zna da koristi kompjuter, oseća se nedoraslo. “Mnogo mi bi značilo da se opismenim u tom smislu”, rekla mi je i mi smo počeli da razgovaramo o idejama i već u prvoj inicijativi našem pozivu za obuku odazvalo se 120 ljudi.

 

*Reklo bi se da je radost obostrana i kod polaznika domova Bežanijska kosa, i u Kumodraškoj ulici, i studenata. Delite li taj utisak?

Apsolutno, međugeneracijska saradnja koju smo nekada nazivali malo drugačije – vaspitavanje mlađih generacija na iskustvu starijih i prenošenje znanja – to radimo. Sjajni su, polaznici i studenti-učitelji lako nađu zajednički jezik, divno sarađuju, odlična je atmosfera. Nije to samo transfer znanja od mlađih ka starijima već i suprotno.

Važno je da se ljudi susreću na tački koja se zove razumevanje, koja približava generacije. Za starije ljude je važna i njihova socijalna uključenost koju im omogućavaju informacione tehnologije. Nedavno je Crveni krst Srbije objavio podatke o socijalnoj uključenosti ili isključenosti ljudi trećeg doba i vidi se da ima mnogo prostora za dalji rad baš na međugeneracijskoj saradnji i davanju mogućnosti starijim ljudima da se nečim bave. Prema tim podacima, samo 17 odsto starijih od 65 koristi IT, tako da je veliki deo hendikepiran u prenošenju informacija, komunikacijama.

I drugi faktor nije zanemarljiv – 19 odsto njih je radno aktivno, a nepoznavanje informacionih tehnologija ih sputava; dakle, upoznavanje sa savremenim načinima komunikacije može da utiče i na popravljanje materijalnog stanja ulaskom u novi posao, a još je važnije angažovanje kapaciteta. Protokom vremena naši biološki kapaciteti odumiru, opadaju kongitivne mogućnosti i rekla bih da to vodi u socijalnu smrt, izoluju se, postaju usamljeni, prekidaju veze i to vodi i u bolest. Ovako, kroz mogućnost aktivnog starenja, druženja i doživotnog učenja, povezuju se u zajednicu, a i duže ostaju zdravi.

 

*Imate i dnevne boravke, hoćete li ovakvu obuku i tamo organizovati?

Sada ne možemo nazad, moramo samo napred, program se pokazao izuzetno dobrim, poželjan je, korisnici su zainteresovani. Ovo je bio samo početak, potrebno je ipak za svaku osobu obezbediti računar sa pristupom internetu i pomagačem koji ga obučava u osnovnim koracima, a nadam se i naprednijim obukama. Samo da se stvore tehničke mogućnosti.

 

*Imali ste prilike da čujete eho. Kako koriste novo znanje?

Stekli su novo samopouzdanje, svako novo znanje nas oplemenjuje i to je samo po sebi benefit. Naravno, mogućnosti su različite, zavisi od individue, svakog ponaosob, ima onih koji pretražuju vesti, onih koji stiču nova znanja putem interneta, neki su počeli da pišu knjige i pesme na savremenijoj tehnologiji i ponosni su na to, često mi pokazuju radove. Naravno, mnogi su se umrežili i dogovaraju se preko Fejsbuka kad će na pilates, gde će vežbati, kada u bioskop, gde će popiti kafu.

Važan benefit je olakšana komunikacija s prijateljima i porodicom, veliki broj ljudi ima porodicu u inostranstvu i ovo je najbrži i besplatan način da budu u stalnoj vezi s prijateljima i porodicom.

 

*Predstoji vam naporna nedelja – međugeneracijski festivali. Gde će se održavati?

Da, od 23. do 25. aprila biće trodnevni festival na raznim lokacijama u Beogradu. Mi zaista pokušavamo da spojimo najmlađe, mlade i starije kako bi u tim zonama sureta odmerili snage na polju umetnosti, kreativnosti i sporta, da se kroz igru, druženje i kulturu prepoznaju i nastave dalje aktivnosti. Suština je da menjamo svest društva prema starijima.

Svečano otvaranje Festivala je u kripti hrama svetog Save u 11.00 časova, tu ćemo zaslužnim pojedincima dodeliti priznanja za plemenit i human odnos prema starijima. Nadam se da će biti još prijatnih iznenađenja, pregovaramo jer želimo da stimulišemo sve koji prepoznaju značaj međugeneracijske saradnje i na bilo koji način približavaju dva različita pola jedne države.

Imaćemo i sportske aktivnosti, u parku kod Ušća biće košarkaški derbi mešovitih generacija, organizovan je i konkurs za izradu plakata za ovogodišnji festival, to rade učenici Grafičke škole, i imaćemo izložbu njihovih radova u kući Đure Jakšića, najbolji rad će dobiti medalju, naravno. Imaćemo i međugenecijsku pričaonicu, nadam se u Domu omladine.

 

*Ima li Srbija razumevanja za starije i mlađe starije?

Kao tradicionalno, patrijarhalno društvo koje je senzibilisano za ljude svih uzrasta i doba, Srbija je dobra podloga da se razvijamo u dobrom pravcu. Činjenica je da smo malo zapljusnuti terorom mladosti i lepote, ali verujem da suštinski ta ljubav prema čoveku nadvladava spoljne efekte.

Naravno, i dalje brinemo o mlađima i starijima, srednja generacija je uvek između čekića i nakovnja, ali svakako ima dovoljno prostora da se potencijali razviju i zajedno stvaramo društvo koje je udobno svim generacijama.

 

 

Pogledajte intervju ---

 

 

 

Tekst je deo projekta “Međugeneracijska saradnja – Stariji i računari”, koji Novi magazin sprovodi uz podršku UNDP, u saradnji sa FON-om i Gerontološkim centrom Beograd

 

autor: NG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
credi agricole
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side