19.01.2019 Beograd

VideoIntervju Suzana Grubješić: Moramo shvatiti da sporo napredujemo

Intervju Suzana Grubješić: Moramo shvatiti da sporo napredujemo Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Za generalnu sekretarku Evropskog pokreta u Srbiji (EpuS) Suzanu Grubješić može se reći da je pravi čovek na pravom mestu.

Ne samo zbog toga što, zahvaljujući obrazovanju i ranijim zaduženjima, evropske poslove i evropske perspektive Srbije ima u malom prstu, već i zbog agilnosti i posvećenosti s kojom obavlja svoj posao. Nesumnjivo je kvalifikovana da oceni kvalitet i tempo procesa pridruživanja Srbije Uniji. “Još ne govorimo o kvalitetu zato što se kvalitet meri brojem zatvorenih poglavlja, mi govorimo samo o fazi njihovog otvaranja”, kaže Suzana Grubješić za Novi magazin: “Od 2014, otkad smo zvanično otpočeli pregovore, otvoreno je 16 poglavlja, procedura je zahtevala da se poglavlja 25 i 26 o obrazovanju i nauci odmah zatvore, ali niko ne može i ne treba da bude zadovoljan tempom kojim idemo. Mi otvaramo samo dva poglavlja po jednoj međuvladinoj konferenciji – to je pre nas radila samo Turska, sve druge zemlje su išle mnogo brže, ali da se ne upoređujemo s ranijim periodima, imamo primer Crne Gore, koja je za maltene isti period otvorila sva poglavlja sem jednog, koje će otvoriti do kraja godine. To nam govori da je u našem slučaju i proces pristupanja i tehnički deo pregovora usporen.”

 

*U Srbiji se govori o 35. poglavlju koje u našem slučaju nije “ostalo” već normalizacija odnosa sa Prištinom, međutim 23 i 24 su izuzetno zahtevna, a u tehničkom smislu biće i 27 o zaštiti životne sredine.

Mi pregovaramo po novim pravilima, postoje blokirajuća poglavlja; 35, dijalog Beograda i Prištine, ali generalno su to 23 i 24, vladavina prava i bezbednost, pa ukoliko se proceni da nema napretka, dobijate rezultat koji imamo. To je nešto sa čim treba da se suočimo – bez napretka u ta dva poglavlja nećemo moći da računamo na veći broj otvorenih poglavlja, to je sigurno.

 

*Aktuelna je najava pooštravanja kazni za najteža krivična dela, uključujući uvođenje doživotne kazne bez uslovnog otpusta. Mogu li takvi potezi dalje da uspore zatvaranje poglavlja o vladavini prava i ljudskim pravima?

Poglavlja 23 i 24 otvaraju se na početku, zatvaraju na kraju. Ja još nemam jasan stav o toj najavi, očekujem da struka kaže šta ima, da li se sa ovakvim predlozima koje je predsednik države izrekao na konferenciji za štampu slažu ili ne, kakva će biti procedura, a u krajnjoj liniji parlament odlučuje. Institut doživotne kazne nije nepoznanica u zemljama članicama EU i ukoliko se u domenu vladavine prava saobrazimo sa pravnim tekovinama EU, mi taj problem nećemo imati. Naš problem u poglavlju 23 je što kasnimo i sa ustavnom reformom i reformom pravosuđa; sami smo se obavezali Akcionim planom koji sada mora da pretrpi reviziju. Za ustavne promene smo rekli da će biti 2017, a ni do danas se nisu desile.

 

*I EU je dugo u previranju. Nećemo nagađati šta će britanski parlament odlučiti (večeras) o ugovoru za Bregzit i kakav će biti novi dogovor Francuske i Nemačke, ali koliko sve to utiče na proširenje Unije?

Reći da je Evropska unija u krizi postalo je opšte mesto, iz jedne krize ulazi u drugu, ali poenta je da svaku – preživi, pa mislim da će preživeti i ovu krizu, koju bih nazvala identitetskom. Prve reakcije i prva istraživanja javnog mnjenja nakon raspisivanja izbora za Evropski parlament pokazuju da će ipak odnos snaga u samom parlamentu ostati kakav je danas, da ovi koji se zalažu za manje Evrope, a više suvereniteta, neće imati većinu i neće moći da upravljaju parlamentom. Međutim, Bregzit jeste bio i još je politički zemljotres, da li će jedna od zemalja osnivača i članica Saveta bezbednosti UN iz Unije izaći sa sporazumom ili bez njega, velika je razlika. Bregzit je bio udarac za EU, a drugi je bio izbor Trampa; ta kombinacija najviše ugrožava liberalni poredak na kojem EU počiva.

Politika proširenja ni dosad nije bila visoko na listi prioriteta, ali je makar 2018. fokus stavljen na Zapadni Balkan. Imali smo Strategiju proširenja Evropske komisije sa uslovnom 2025. godinom u kojoj bi Srbija i Crna Gora mogle postati članice, a koju zemlje EU nisu oberučke prihvatile; pa smo imali samit u Sofiji, ali od tada nema konkretnih dokaza da će proširenje nastaviti da bude na listi prioriteta. To što mi mislimo da će zemlje koje predsedavaju, kao što je Austrija i Rumunija, uspeti da proširenje stave na listu prioriteta, nerealna su očekivanja, proširenje zavisi od odluke najmoćnijih članica čiji političari gledaju istraživanja javnog mnjenja, gledaju Eurostat koji pokazuje da građani nisu za proširenje EU.

 

*Još jedno regionalno pitanje; kako procenjujete sporazum Skoplja i Atine u kojem EU ima jedno blago pozitivno “brojanje”?

Ne bih davala kredit Evropskoj uniji, SAD su pomogle da se dođe do sporazuma. Očekujem da Makedonija ubrzo postane članica NATO-a i dobije datum za otpočinjanje pregovora sa EU. Ali to jeste dobra poruka regionu da se bilateralni sporovi, koliko god trajali i koliko god bili mučni, mogu rešavati. Sada je potez na EU i u junu donosi zvaničnu odluku.

 

*Ako se vratimo na kvalitet i brzinu pregovora Srbije i EU, šta biste vi odlučili? Podsetimo da ste bili potpredsednica Vlade za evropske integracije.

Manevarski prostor jeste ograničen i ne mogu da nađem preterane zamerke u samom procesu, mnogo toga ne zavisi od Srbije. Od Srbije zavisi da administracija bude spremna i sposobna da, bez obzira na zamor od proširenja i nenapredovanje u dijalogu Beograda i Prištine, pripremi što više dokumenata, što više pregovaračkih poglavlja. Politika, političari moraju podstaći administraciju, nema izgovora i razloga da ne rade svoj posao.

 

*Razgovaramo uoči dolaska ruskog predsednika Putina u Srbiju. Kako odnosi Srbije i Rusije, bočno ili direktno, utiču na evropske integracije?

Utiču toliko da poglavlje 31 nećemo otvoriti u dogledno vreme; izveštaj o skriningu usvojen je još 2014, ali mi ga nismo dobili. To nije samo odnos prema Rusiji i to što se nismo pridružili sankcijama EU, tu je odnos prema Kosovu, odbijali smo da se saglasimo sa mnogim evropskim odlukama i deklaracijama prema trećim zemljama na čije glasove računamo u raznim organizacijama u koje Kosovo želi da uđe. Tako da onog trenutka kad se postigne sporazum Beograda i Prištine, a ja ne znam kada će to biti, poglavlje 35 više neće biti problem.

 

*Niste veliki optimista.

Realista sam.

 

Pogledajte video -

autor: JJ izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side