22.10.2018 Beograd

VideoIntervju Srđan Majstorović: Reforme radimo zbog nas samih

Intervju Srđan Majstorović: Reforme radimo zbog nas samih Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Srbija ne sme da se obazire na ono šta se dešava u Evropskoj uniji već mora da radi na reformama za članstvo, kao što i slogan naših evropskih integracija kaže – sve te reforme radimo zbog nas samih.

Trenutno postoji zastoj u radu na usklađivanju zakona sa evropskim, što je vidljivo i u poglavljima 23 i 24 o vladavini prava, ključnim za članstvo. Sa ovakvim tempom rada na pristupnim poglavljima, nije realno da se Srbija spremi da bude primljena u članstvo EU do 2025, ali postoji šansa ako se ubrza proces, kaže Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike.

 

Koja bi pristupna poglavlja mogla biti otvorena do kraja godine?

U ovom trenutku se u Briselu nalaze tri pregovaračka poglavlja o kojima države članice trenutno raspravljaju i dogovaraju kakva će biti zajednička pregovaračka pozicija EU – poglavlja 9, 17 i 18. To su finansijske usluge, ekonomska i monetarna unija i statistika. U međuvremenu, koliko je meni poznato, još nekoliko pregovaračkih pozicija je u Srbiji pripremljeno i one bi u narednom periodu trebalo da budu prosleđene u Brisel.

 

Crna Gora je počela pregovore oko godinu dana pre Srbije, ali je dosad otvorila sva pregovaračka poglavlja, dok je Srbija otvorila nešto više od trećine. Zašto to ide toliko sporo?

Nekoliko je razloga. Neki su unutrašnje prirode, neki su spoljne prirode. Kada govorimo o unutrašnjim razlozima evidentno je da postoji određeni zastoj kada je u pitanju zakonodavna delatnost. Ukoliko pogledate rezultate sprovođenja nacionalnog programa za usaglašavanje naših zakona sa zakonima EU za prethodni tromesečni period, videćete da od sedam predviđenih zakona nije usvojen niti jedan. Dakle, evidentno je da postoji određeni problem kada je u pitanju izrada zakonodavnih predloga. Jedan razlog za to je izrazito centralizovan način vođenja politike u Republici Srbiji i očigledno je da taj stil rukovođenja unutar Vlade Srbije utiče na njene rezultate kada je u pitanju izrada zakonskih predloga. Drugi razlog je sve veće osipanje državne administracije, odnosno ljudi koji rade profesionalno u državnim organima i to u svakom slučaju utiče na rezultate Srbije kada je u pitanju priprema ovih propisa koje Srbija usaglašava s propisima EU. U godišnjem izveštaju Evropska komisija je prvi put ove godine konstatovala da Srbija mora da obrati pažnju na administrativne kapacitete kada je u pitanju proces evropskih integracija. To se ranije nije dešavalo. Sa druge strane, postoje spoljni razlozi zašto ovaj proces ide nešto sporije. To je pre svega situacija u samoj EU. Države članice su preokupirane unutrašnjom debatom o tome kako će izgledati EU nakon izlaska Velike Britanije naredne godine. A i u samim državama članicama postoje izazovi u smislu porasta populističkih stranaka koje u svojim političkim programima prosto ne vide politiku proširenja EU kao bitnu. Dakle, to su sve faktori koji utiču na dinamiku procesa proširenja i pristupanja Srbije EU. Ne treba zaboraviti još jedan razlog, a to su poglavlja 23 i 24, odnosno poglavlja koja su posvećena praćenju napretka Srbije u oblasti vladavine prava. Očigledno je da taj napredak nije adekvatno ispoštovan, da nije prosto toliko uspešan i da to svakako utiče na stavove članica kada je u pitanju napredak Srbije ka EU. I poslednji razlog je svakako činjenica da Srbija u okviru pristupnih pregovora mora da vodi računa i o rezultatima sprovođenja sporazuma s Prištinom, koji je u poslednjih nekoliko meseci zapao u ozbiljnu krizu.

 

Kako biste ocenili napore koje Srbija ulaže u poglavljima 23 i 24?

Dovoljno je pogledati ocene koje Evropska komisija daje s tim u vezi. Pogledajte strategiju za Zapadni Balkan, pogledajte godišnji izveštaj. Negde u novembru verovatno će biti objavljen novi non-paper, izveštaj o sprovođenju prelaznih merila u poglavljima 23 i 24, i tu će vrlo jasno biti navedeno da Srbija, nažalost, kasni. Podsetiću na jedan od ključnih elemenata akcionog plana za poglavlje 23, to je usvajanje izmena Ustava kada je u pitanju imenovanje sudija. Dakle, s tim se kasni gotovo godinu dana. Do usvajanja izmena ustava, siguran sam, proteći će godinu dana. Dakle, to je nešto što, s jedne strane, može biti razumljivo ukoliko država kandidat želi da otvori široku javnu raspravu o tako važnim pitanjima, ali se nekako stiče utisak da je u našem slučaju to više proizvod određene inercije i ne preterane, nažalost, zainteresovanosti za brže napredovanje ka EU.

 

Dakle, vaša ocena dosadašnjeg rada na ispunjavanju kriterijuma?

Nije preterano pozitivna, imajući u vidu da država koja nedvosmisleno želi da postane članica EU može mnogo brže da napreduje, pogotovo kada ima ovakvu konstelaciju da postoji opšti politički konsenzus, barem deklarativan politički konsenzus da Srbija želi u EU, da vladajuća većina ima većinu koja joj u parlamentu omogućava brzo usvajanje propisa. Zašto se to ne sprovodi, predmet je spekulacije.

 

S obzirom na dosadašnji tempo u pristupnim pregovorima, koliko je realno da Srbija zatvori pregovore na vreme, do recimo 2023, da bi mogla da uđe u EU 2025, pod uslovom da i dalje postoji volja za proširenjem u članicama EU?

Sa ovakvim tempom to nije realno, ali ukoliko se donese odluka da se proces ubrza, postoji šansa da se eventualno završe interne pripreme negde do 2023-24. Moram da podsetim da će naredna godina biti prilično izgubljena kada je u pitanju proces evropskih integracija zbog izbora za Evropski parlament i formiranje nove Evropske komisije i drugih evropskih institucija. Ja ne očekujem da će EU biti u potpunosti funkcionalna negde do kasne jeseni naredne godine, što znači da ćemo izgubiti veliki deo godine praktično čekajući da EU ponovo uspostavi svoje mehanizme. U takvoj situaciji najlošiji izbor bio bi čekati. Ukoliko postoji nedvosmislena rešenost Srbije i njenih lidera da krene napred, ona ne sme da se obazire šta se dešava u samoj Uniji već da realizuje ono što je slogan našeg procesa evropskih integracija, a to je da sve te reforme radimo zbog nas samih. Eto, sledeće godine će se steći pravi uslov da se to dokaže i u praksi, da li to radimo zaista zbog nas samih, pa ubrzavamo taj proces, ili to radimo ipak zato što nam je neko rekao da to tako treba, pa ćemo onda sačekati da vidimo šta će se desiti u samoj EU pre nego što mi zasučemo rukave. To bi bio izuzetno pogrešan potez.

 

Pogledajte intervju --

autor: AZ izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
Belex2018
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side