Intervju Saša Paunović: SNS je sve pretvorio u monopol
24.01.2020 Beograd

VideoIntervju Saša Paunović: SNS je sve pretvorio u monopol

Intervju Saša Paunović: SNS je sve pretvorio u monopol Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Predsednik opštine Paraćin i zamenik predsednika DS-a Saša Paunović jedna je od ikona opozicione scene. Lako se može desiti da zbog bojkota izbora on i DS više uopšte ne budu na političkoj sceni. O tome i drugim temama važnim za Paraćin i Srbiju, s njim je razgovarala Jelka Jovanović

Burna je politička godina iza predsednika opštine Paraćin Saše Paunovića, ali i za njega, i za Paraćin, i za Demokratsku stranku, u kojoj je zamenik predsednika, ova 2020. neće biti lakša. Štaviše, za razliku od 2019, kada je izdržao dve provere poverenja u lokalnom parlamentu, neupitna demokratska većina u SO Paraćin i Paunović lično mogu se lako preseliti na političku marginu, u vaninstitucionalni prostor političke borbe, ukoliko Savez za Srbiju (SzS) ostane pri odluci bojkota svih ovogodišnjih izbora. No, pre razgovora o tim mogućnostima, Paunovića pitamo za ocenu minule godine u kojoj je nastavljena teška državna opstrukcija rada opozicionih opština, a u Paraćinu su SNS-odbornici i aktivisti i fizički okupirali Skupštinu na malo duže od minut, dva.

“Za Paraćin je to bila dramatična godina i uz primenu metoda političke borbe koji su neprimereni civilizovanom svetu i kroz zloupotrebu institucija, pre svega tužilaštva i policije, u odnosu na zaposlene ovde i u opštinskim ustanovama. Sve smo to dokumentovali na pravi način svim i državnim i međunarodnim institucijama”, kaže Paunović i dodaje: “Mali broj zaposlenih sprečava nas da još efikasnije rešavamo probleme građana, što je posledica opstrukcije s republičkog nivoa, pošto i dalje nemamo saglasnost za zapošljavanje iako imamo mnogo manje zaposlenih nego što nam zakon dozvoljava.”

Na tržištu, posebno u niskogradnji, koja je osnova za infrastrukturne objekte, nedovoljno je preduzeća i radnika, pa i to usporava realizaciju planova, objašnjava Paunović.

 

*Zabrana zapošljavanja ukinuta je 1. januara, ima li faktičkih promena?

Nema, kako mi vidimo i čitamo zakon; i dalje je potrebno odobrenje Vlade Srbije za novo zapošljavanje, čime se krši Ustav koji opštinama daje pravo da slobodno i samostalno uređuju svoje javne službe. U ovom slučaju jasno je da Komisija Vlade Srbije uređuje javne službe opštine Paraćin. Imamo 395 stalno zaposlenih u svim opštinskim službama, od vrtića do uprave, na 54.000 stanovnika, koliko je bilo na poslednjem popisu. Optimalan broj koji smo imali 2012/13. je 540, dok nam je Zakon o maksimalnom broju zaposlenih – koji više ne važi – davao pravo na 570 zaposlenih. Dakle, imamo 180 radnika manjka, trećinu manje od optimalnog broja i kako je moguće efikasno raditi poslove s tako malim brojem radnika? Pri čemu je struktura zaposlenih nepovoljna, ima radnika od devedesetih s nedovoljno kvalifikacija, ćata, kako se kaže, zakon propisuje da na nekim mestima morate imati ljude s fakultetom, a ne možemo da zaposlimo inženjere, pravnike, ekonomiste.

Posebno je uočljivo da i ljudi sa dobrim kvalifikacijama nalaze bolje plaćena radna mesta i odlaze u privatni sektor ili u inostranstvo. Na njihova mesta ne možete da angažujete mlade ljude koje biste obučili. To je zaista nezamisliva opstrukcija, mučenje pre svega mladih ljudi koji su angažovani na određeno vreme. Vlada Srbije je pred lokalne izbore u Beogradu imala taj emotivni odnos i dala saglasnost da se za stalno zaposli 3.000 ljudi, rekli su da su to mladi ljudi, a Beogradu su potrebno radnici.

Isto je i u Paraćinu i u drugim opštinama u Srbiji, ali tu se ne pokazuje meko srce Vlade Srbije.

 

*Vi ste inicirali obraćanja Savetu Evrope zbog diskriminacije opozicionih opština i Šapca, a SE se uverio u valjanost tih tvrdnji i dokaza. Ostali smo bez monitoringa, pošto se resorno ministarstvo nije saglasilo pre skoro godinu dana. Ima li pomaka?

Prema propisima SE zemlja-članica treba da pozove Misiju na predlog odgovarajućih institucija Saveta jer je zemlja-članica ta koja dozvoljava rad Misije. Predlog je upućen Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvo je odbilo da Misija bude upućena u Srbiju, što je uvek znak da zemlja-članica nešto krije. Posebno je zanimljivo da je pre februarskog skupa u Beogradu održan sastanak s predstavnicima Ministarstva i ministrom, i predstavnici SE su otvorili skup sa informacijom da će Misija doći u Srbiju; to jest da su otvoreni razgovori i da se ide u tom pravcu. U toku dana stigao je demanti Ministarstva, što je jedna vrsta skandala u odnosima zemlje-članice i Saveta Evrope jer ispada da su članovi Komiteta izneli neistine. Iz toga se izašlo na čuveni način – problem je u prevodu.

Misija nije pozvana jer bi i zvanično ustanovila da postoje parlamenti s kršenjem ljudskih prava u oblasti lokalne demokratije, u kojoj je Srbija preuzela određene obaveze. No, posle svih tih dešavanja Srbija je jedna od zemalja koja se redovno pominje kao ona u kojoj ima problema s lokalnom demokratijom, uz Tursku, Moldaviju… Do tada Srbija nije bila u tom društvu, sada jeste i u tom smislu napredak je negativan, ali je dobra vest za sve koji žele više poštovanja ljudskih prava i sloboda u Srbiji.

 

*To znači da je vaša inicijativa praktično uspela?

Praktično da, mada nema konačnog rezultata ovog trenutka, ali ono što je bio cilj – da se u strukturama Saveta Evrope, pa i Evropske unije pokaže da u Srbiji postoje problemi s lokalnom demokratijom – to smo postigli.

 

*U Paraćinu i Šapcu, uz još nekoliko opština, opozicija je dugo i ubedljivo na vlasti, ali SZS kojem pripadate proglasio je bojkot. Ne pitam spremate li se za izbore, ali pitam šta od izbora očekujete?

Kad govorimo o budućnosti Srbije, jedini važni izbori su parlamentarni.

Bojkot ima za cilj da dovede do pravih izbornih uslova i time što prava opozicija neće izaći na ove izbore dobiće se parlament koji ne reprezentuje sve građane, a posebno ne predstavlja građane koji imaju drugačije mišljenje u odnosu na vlast.

U tehničkom smislu to možda nije problem, pošto će izbori uspeti i sa jednim građaninom koji glasa jer nema donjeg praga izlaznosti, ali to će biti parlament bez legitimiteta da donosi bitne odluke za budućnost Srbije, pre svega neke međunarodne poslove koje Srbija, izgleda, treba da reši u odnosu na međunarodne partnere s kojima sarađuje.

Nije cilj opozicije da spreči Srbiju da rešava probleme nego da dođe do toga da imamo slobodne i fer izbore – sve ono što je predviđeno Sporazumom s narodom i kasnije prilikom okruglih stolova s predstavnicima EU. Bojkot je, po mom mišljenju, postigao cilj samim tim što se Evropska unija direktno uključila da posreduje u usaglašavanju, čime se priznalo da u Srbiji postoji politička kriza. Ona možda u ovom trenutku ne bukti, ali posle bojkota sve je moguće jer izlazimo van onoga što je redovno polje političke borbe, u prostor koji nije definisan političkim pravilima i gde se velika grupa građana u ovoj zemlji – trideset procenata ili više – izjašnjava da su joj ugrožena ljudska prava. Praktično ćemo imati 30 odsto građana koji se ne kroz institucije, ali na demokratski način bore za slobodu i prava.

 

*Tako se može objasniti situacija na nacionalnom nivou, pa i većini lokalnih samouprava, ali u Paraćinu i Šapcu, gde ste uglavnom dugo uspešni, praktično ćete se unapred povući s političkog bojišta. Šta to znači za Paraćin?

U ovom trenutku na snazi je odluka o bojkotu i ukoliko bude na snazi i narednih meseci i ne izađe se na izbore, Paraćin će biti prepušten Srpskoj naprednoj stranci, kao i Šabac.

 

*Neće više morati nasilno da upadaju u parlament?

Neće biti potrebe.

To je, naravno, prva posledica ukoliko bojkot ostane na snazi.

 

*Stav profesora Mićunovića o bojkotu, a i o DS u SzS-u razlikuje se i od zvaničnog stava DS i SzS, što je izazvalo i ružan tvit lidera Dveri Boška Obradovića. Interesuje me vaše mišljenje o Mićunovićevom stavu da se bojkotom ne delegitimizuje parlament?

Mi smo na Glavnom odboru i unutar organa Demokratske stranke dugo vodili diskusiju i o članstvu u Savezu za Srbiju i o bojkotu, imali smo različita mišljenja, DS je takva organizacija.

Reći ću i da neke od odluka možda nisu potpuno u skladu sa onim što sam ja mislio da je bolje za Demokratsku stranku, ali odluke su donete u demokratskoj proceduri i najnormalnija je stvar, a to piše i u Statutu, da je svaki član dužan u javnosti da zastupa stavove DS-a. Utvrdili smo zvaničnu politiku i prema bojkotu i prema članstvu u SzS i svako ima pravo da ih osporava unutar stranke i na zvaničnim sednicama, ali zaista je nekorisno i sa stanovišta strateškog cilja opozicije da dođe do promena u Srbiji takve odluke stalno osporavati u javnosti; nije korektno, ali još važnije, nije korisno za opoziciju koja se trudi da dođe do najmanjeg zajedničkog sadržioca koji će nam omogućiti da vodimo zajedničku borbu.

U tom smislu ni tvit Boška Obradovića nije nimalo koristan; apsolutno je neprimeren i svakako zahteva njegovo izvinjene profesoru Mićunoviću…

 

*I DS-u?

To sve nam nije potrebno i nemam šta da dodam više, ali mislim da jedan tvit ne može biti razlog za rasturanje opozicije. Ako ćemo tu zajedničku priču rasturati, onda ćemo to činiti na strateškim pitanjima, pre svega daje li uspeh ili ne. Svaki pojedinac, ja, Mićunović, Lutovac, Đilas, Obradović, odgovoran je za svoje postupke.

 

*Ovo je odličan šlagvort za komentar o toj, kako se kaže, tabloidnoj Srbiji, u kojoj je sve moguće reći bez respekta i posledica, što se diktira sa samog vrha zemlje, od predsednika. Kako se to prenosi u lokalnoj sredini?

Kako se prenosi, šta da kažem? Atmosfera u društvu je veoma loša, blago rečeno, možete bilo šta za bilo koga da kažete i nema nikakve odgovornosti ako ste na strani vlasti. A ako niste uz nju, može se tumačiti ovako i onako. Svako ko šalje SMS ili tvit zna da onaj ko prima poruku čita na svoj način, ne na način onog ko je pisao, i ako ima loše misli u glavi, pročitaće je tako. U tom smislu za je mene vrlo značajna tema tvit Vesne Pešić; vi vidite da jedna žena u penziji može da bude linčovana zbog tvita koji je neko pročitao kao pretnju ubistvom predsedniku iako smo je mi ostali čitali na sasvim drugi način – ostaje nam da se ubijemo ako nećemo da živimo u ovakvoj zemlji. Sarkastično, ali bez ikakve pretnje.

Pokvareni umovi su je, pride, smestili uz Đilasa i Obradovića. To nam pokazuje da nije važno šta ste, ko ste i šta ste stvarno rekli. I da li ste nešto rekli ili napisali; ne morate uopšte da govorite i pišete. Da budem bukvalan, ako ste krenuli do hrama Svetog Save, uopšte ne morate da dođete do njega već će se naći ko će da saopšti da ste unutra provalili iako ste daleko od vrata.

Ovde se stvarnost izmišlja i plasira kroz medije pod kontrolom SNS-a i mi imamo pravu diktaturu. Linč nad nekim može delovati smešno, ali Vesni Pešić svakako nije smešan; suočavanje s nečim takvim ravno je eliminaciji iz društvenog života.

 

*Da li se po istom principu od osuda političkih protivnika preko presude “žuti su lopovi” stiglo do toga da su svi i žuti i lopovi ako nisu napredno crveni ili plavičasto socijalistički? To je satanizacija i marginalizacija mnogo ljudi, najmanje trećine, kako cenite. Kako se to desilo za samo sedam godina?

To se desilo, prvo, zbog razumljivog nezadovoljstva vlašću DS-a; data su velika obećanja, a nije bilo dovoljne uspešnosti iako je ta vlada stupila na dužnost s početkom velike svetske ekonomske krize. Plus velika koalicija i partneri koji su držali bitne resore za građane kao što su zdravstvo, obrazovanje... Ta vlast, iako uspešnija od mnogih u regionu, u očima građana nije bila uspešna i iz tog velikog nezadovoljstva Demokratska stranka je kažnjena, ne samo na izborima.

Na to se nadovezala hajka SNS-a na istaknute članove DS-a i hapšenje zbog navodne korupcije iako je ogromna većina ljudi odmah puštena bez optužnice, a većina protiv kojih su vođeni sudski procesi pravosnažno oslobođena. Usput su satanizovani i svi koji su makar mogli drugačije misliti od propagande vlasti, uz smišljeno finansijsko i drugo devastiranje opozicije, pre svega DS-a. Moram reći da je tu i Demokratska stranka odgovorna, bavila se sobom umesto da se suprotstavi.

Ipak, mislim da posle svega dobar deo građana, ne još većina, ali mnogo njih, ne prihvata tu SNS-propagandu; ne kažu da je DS bila super, ali razumeju da je omogućavala razvoj društva. Najvažnije, nije uvodila monopol u svakoj sferi, a danas u svemu imate monopol SNS-a. Pa danas ni kafedžija ne sme da ima uspešnu kafanu jer će doći da je uzmu ili kupe; meni preduzetnici iz Paraćina i regiona kažu kako se boje da budu uspešni – ako se izdignu ili će ih reketirati ili preuzeti!

I žele promene, ali problem je što ne postoji dovoljno jaka organizacija koja im nudi poželjnu sliku promena. Jasno je šta treba uraditi da ova zemlja bude bolje mesto za život, ali ne vidi se još s kim i kako.

 

 


 

U februaru promena Statuta, pa ujedinjenje DS-a

 

*Vi ste i zamenik predsednika DS-a. Dokle su stigli razgovori o objedinjavanju DS, SzS i SDS?

Plan je da tokom februara, ukoliko to bude tehnički moguće, Demokratska stranka izmenama Statuta omogući jednostavnije ujedinjenje, bez gubljenja imena i ukidanja u pravom smislu DS-a. Imaćemo sporazum o pristupanju DS-u, zajedničku DS i organe – to treba da bude omogućeno izmenama Statuta. Zastali smo i zbog drugih važnih stvari kao što su protesti, ali sada smo se ponovo vratili tom procesu i, ako sve bude po planu, u februaru možemo očekivati izmene Statuta i posle toga ujedinjenje.

 


 

Stručnjaci i “stručnjaci”

 

*U početku je delovala pomalo smešno predsednikova upotreba termina stručnjak/ci u pogrdnom smislu “ti stručnjak…”.. Kakvu poruku šalje zloupotrebom reči koja bi u biti morala biti pohvalna?

Neko je dobro definisao da je SNS široki pokret tranzicionih gubitnika. Ne želim bilo koga da uvredim, ali to je pokret svih koji sebe smatraju tranzicionim gubitnicima iako to ne moraju zaista i biti u životu. No, veliki broj tih ljudi nisu stručnjaci u poslu kojim se bave, bez obzira na to da li je u pitanju majstor ili profesor. Sa druge strane, mnogi stručnjaci, od obućara do zubara, nisu za ovu vlast jer shvataju da dok se oni bave poslom koji znaju, drugi napreduju, a ova vlast guši slobode; gušeći slobode, guši tržište i onemogućava im napredak kroz rad. Oni drugi, koji nisu na taj način kvalifikovani, smatraju da ih stručni ljudi ometaju u životu, ne videći da je problem u njima samima i nedovoljnom zalaganju ili znanju.

Takođe, SNS ima odlična ispitivanja javnog mnjenja i predsednik se, bukvalno, kao obučeni glumac obraća određenoj publici koja ga pomno sluša. To je jedna vrsta droge za široke mase koje se drže stalno u stanju napetosti i sluđenosti i daje im se hrana za njihove duševne boli. Ali svi znamo – kad te boli zub, na kraju moraš priznati da neće proći samo od sebe i otići zubaru; tako i za bilo koju duševnu bol, pa i ovu kolektivnu, na kraju se mora potražiti pravi lek na pravom mestu.

Lakše je neko vreme misliti da je neko drugi kriv što ti nisi stvarno uspešan, ali jednom će morati da se svako pogleda u ogledalo i pita šta sebi radi, ali i da li je stručnjak onaj koji je diplomirao u Sava centru ili onaj ko je diplomirao na Beogradskom univerzitetu. Zapitaće se da li je rektor tog univerziteta narodni neprijatelj i izdajica ili je to onaj koji je vodio univerzitet na kojem se prodaju diplome. Neko prodaje omladini drogu, neko diplome, ali oba truju omladinu.

 

 

Pogledajte razgovor:

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side