Intervju Oliver Ivanović: Podrška znači da nisam promašio život
15.05.2017 Beograd

Intervju Oliver Ivanović: Podrška znači da nisam promašio život

Intervju Oliver Ivanović: Podrška znači da nisam promašio život Foto: Zoran Raš
Ako bi me iščupali iz Mitrovice, izgubio bih pola snage, kaže Oliver Ivanović objašnjavajući zbog čega je za njega prioritet političkog delovanja onaj lokalni. O tome šta treba raditi na Kosovu, suđenju i uticaju makedonske krize, razgovarao je sa Jelkom Jovanović

Posle nekoliko godina provedenih prvo u zatvorskom, pa kućnom pritvoru, predsednik Građanske inicijative “Srbija, pravda, demokratija” Oliver Ivanović je na uslovnoj slobodi sa koje se brani posle ukidanja devetogodišnje kazne za navodne ratne zločine. Odmah po oslobađanju Ivanović se vratio svom osnovnom poslu politici iako, kako sam kaže, nije potpuno slobodan čovek, ali može slobodno da se kreće i radi.

 

*Šta se na Kosovu promenilo za tih nekoliko godina?

Nije lako dati jednoznačan odgovor: danas je primetno veća tenzija, pritisak da se nešto dogodi, a niko ne nudi rešenje. Primetno je i usitnjavanje političke scene, postoje iste partije kao ranije, ali u svakoj je po dve-tri frakcije koje ne misle isto kao centrala i to se odražava i na njihovo ponašanje i na političko delovanje, ne samo u svakodnevnom životu već i u parlamentu Kosova i u lokalnim samoupravama. Na Kosovu nema jakih institucija, sve su krhke, pa se politička stabilnost nekako održava kad ima jakih lidera, ali sad je došlo do tektonskih promena. U nekim strankama su se promenili i predsednici, ali još nisu uzeli, tako da kažem, dizgine u svoje ruke, a stari predsednici još imaju uticaj, pa je prenos moći i vlasti praćen stalnim stresovima.

Nema novih političkih partija, ali ima novih ideja da se formiraju, to je dobro jer sveže ideje mogu da dovedu do promena. Ja te ideje vidim, ali ne i snagu da se spovedu. Mene, naravno, najviše interesuju Mitrovica i Zvečan, na tom mikroplanu vidim sve dobre i loše strane tog političkog uticaja. On je isti u u drugim sredinama u kojima žive Srbi, što je takođe moj politički prioritet.

 

*Mislite na naredne lokalne izbore? Kad će biti i šta će biti vaša ponuda?

Verovatno novembra ove godine. Mi kao SDP još 2010. lansirali smo krilaticu da građani glasaju za ličnost, a ne za političku partiju jer je vrlo važno da se na lokalu nađu najbolji mogući predstavnici koji će sprovesti program u najboljem mogućem interesu građana koji za njega glasaju. Ta veza između građana-glasača i izabranog predstavnika mora da bude mnogo čvršća nego sada. Ja ne potcenjujem probleme jednog Zaječara ili Sombora ili bilo kog drugog grada u Srbiji, ali u Mitrovici je ta politička zrelost potrebnija nego tamo jer kod nas i najsitnije komunalno pitanje postaje političko, ponekad čak i od nacionalnog značaja. Pitanje vode u Mitrovici nije samo za komunalce, to može da bude i tema razgovora u Briselu, pa se ovde ne može primenjivati klasična političko-partijska formula, čak to ovde može biti opasno.

 

*Hoće li SDP samostalno na te izbore?

Mi imamo infrastrukturu i političku ideju, što znači da smo spremni za izbore, a još ne znam hoćemo li ići sami ili s nekim u koaliciji. U svakom slučaju, naša politika je takva da će biti podrška bilo kojoj srpskoj vladi i sa tog stanovišta za nas je irelevantno ko je premijer Srbije ili ko je u vladi u Beogradu; svaka srpska vlada mora da zna da će SDP sarađivati na terenu i da će biti dobar partner.

Ako to Vlada Srbije neće, to je njena stvar.

 

*Znači li to da ćete sa Srpskom listom?

Još je rano da o tome govorim, to je hipotetičko pitanje za hipotetičku situaciju, izbori još nisu ni blizu raspisivanja. Sve zavisi od toga šta će biti ponuđeno, dobra platforma, dobre ideje, dobri instrumenti da se te ideje sprovedu, bile bi dobra preporuka za koaliciju.

 

*Ima li mogućnosti da SDP na izbore ide s nekom albanskom partijom?

Ne, takve mogućnosti u doglednoj budućnosti nema. Prejake su političke tenzije, naše ideje o uređenju grada sukobiće se sa idejama Albanaca koji grad vide kao unificiran, a mi kroz zaštićene Srbe, i te se stvari sada teško mogu uklopiti. Naravno, imamo mi mnogo toga zajedničkog, voleo bih kad bismo mogli da odvojimo visoku politiku od lokalnih tema. Sa druge strane, nisam siguran da bih imao sagovornike za tako nešto. Mislim ipak da je prerano i da niko o tome još ne razmišlja.

 

*Koliko ste zadovoljni ponašanjem Srbije kad je reč o postupku koji se vodi protiv vas?

U sudskom postupku koji je politički motivisan kao što je moj jasne su dve stvari; prvo da se takav postupak ne može dobiti samo pravnim sredstvima, ona jesu prvenstvena, ali ne dovoljna, sa druge strane svako političko mešanje Vlade međunarodni predstavnici su odbijali sa obrazloženjem da bi to bio pritisak na sud. Znači, kad hoće da eliminišu bilo kakvu pomoć, pozivaju se na nezavisnost suda.

Zasigurno znam da nije prošlo nezapaženo što je predsednik Nikolić dva puta u Savetu bezbednosti UN govorio o tom slučaju, to su uradili po dva puta i premijer Vučić i ministar spoljnih poslova Dačić; Marko Đurić je tu temu u više navrata hteo da stavi na dnevni red bilateralnih susreta, ali odbijan je. Velikom pomoći smatram pominjanje te teme u javnosti, što je očuvalo njen značaj i automatski upozorilo one koji priželjkuju drugačiji ishod da ja neću moći tek tako da budem eliminisan.

Javnost Srbije se veoma interesuje za slučaj i pažljivo ga prati i to je indirektna pomoć, meni značajna i kao čoveku, to znači da nisam promašio život, da sam vodio život koji mi daje za pravo i da me podrže ljudi s kojima se možda uopšte nisam slagao u političkom smislu. Izuzetno mi je značila i podrška nevladinog sektora jer s njima nisam imao najbolje odnose, iste ideje i stavove.

 

*Mislite na Fond za humanitarno pravo, na primer?

Mislim na mnoge, svakako i na Fond, ali na mnogo njih.

 

*Pretpostavljam da ste čuli za tezu da je vaše privremeno oslobađanje neka vrsta cene za oslobađanje Haradinaja?

Lično ne vidim tu vezu; prvo, ja se dovodim u vezu sa događajima s kojima nisam imao veze, drugo, moj slučaj vodi jedna institucija, Haradinaj je bio podvrgnut proveravanju i, treće, ja sam uhapšen mnogo ranije s namerom da budem protivteža za neka druga hapšenja koja je trebalo da se dogode i vezano za otvaranje Specijalnog suda za zločine OVK. To su tada bile aktuelne teme i simultano su se događale, da ne zalazim dublje u pitanje korupcije u Euleksu i veliku aferu koja se tada dogodila. Vidim da sam prosto bio žrtva sticaja okolnosti, među Srbima nije bio neko sa zvučnijim imenom koji bi bio uhapšen i da to podigne dovoljno veliku prašinu da prekrije predmete o kojima sam govorio.

Što se tiče Haradinaja, njegov slučaj nije završen; Francuska je odbila da ga izruči, ali mislim da bi za njega mogla da se interesuje još neka sudska instanca sem srpskog tužilaštva i suda za ratne zločine.

 

*Očekujete li da će bilo šta značajno da se dogodi pred Specijalnim sudom za zločine OVK?

Ne želim a priori da sumnjam u rad tog suda, ali iskreno rečeno, nisam veliki optimista.

 

*Zašto?

Zato što imam iskustvo, ja sam sam optimista sa iskustvom, što znači pesimista; ako čoveka možete da optužite za zločin iako nema nikakve veze s njim, onda i onaj ko ima putera na glavi može biti oslobođen. Dovoljan mi je Haški tribunal da imam takav stav.

 

*Dok ste vi bili “na službenom putu” vođeni su briselski razgovori, zaključena su dva sporazuma. Kad očekujete nastavak dijaloga i u kom će pravcu ići?

Svaki sporazum je dobar, pre svega zato što omogućava nastavak pregovora, a sve dok je pregovor stvari se kako-tako drže pod kontrolom. Važno je da potpisano bude sprovedeno i da se u hodu popravi. U najvećem delu ovog mog odsustva Priština je bila ta koja je kočila pregovore jer njima pregovori nisu u interesu. Od samog početka tvrdim da Priština nevoljno ulazi u pregovore, znam te ljude, znam kako razmišljaju, kako deluju, znam im strukture i otpore u njoj. Sublimirano – Priština ima osnovni cilj da kroz pregovore dođe do kakvog-takvog priznanja Srbije. Taj cilj neće ostvariti. Drugi cilj im je da time što prihvataju sugestije EU i pregovaraju dobiju političke poene koji im pomažu u priključivanju međunarodnim institucijama. I, što je verovali ili ne možda i prioritet – viznu liberalizaciju.

Albanci koji vode političke partije duboko su svesni, iako o tome ćute, da ne mogu da naprave dobru ekonomsku perspektivu za mlade naraštaje. Ovde je mnogo mladih Albanaca bez šanse da se zaposle i to iz dva razloga; prvi su loša privreda i loš školski sistem koji izbacuje loše kadrove koje tržište rada ne može da apsorbuje. Svake godine 13-14 hiljada ljudi uđe na tržište rada, a može da se zaposli samo 2-3 hiljade. Drugi je, kao i kod nas, manjak inicijative i želja mladih da nađu državni posao i veliki je pritisak na institucije. Dakle, albanski političari žele kroz pregovore da dobiju pasoše i mogućnost da mladi odu odavde, to znaju i stranci, posebno ministri unutrašnjih poslova zemalja EU koji se protive viznoj liberalizaciji.

 

*Dobro, ali izgleda nenormalno prihvatati činjenicu da sa jednog prostora toliko ljudi nema slobodu kretanja.

To jeste nenormalno, apsolutno, a još je manje normalno da svako ode u turističku posetu i tamo ostane. Nemačka ima problem sa 800.000 izbeglica ratnih područja i još dobija 200.000 Albanaca sa Balkana. Ako se gleda iz njihove perspektive, to je nemoguće izdržati.

Ja sam svojevremeno predlagao kontrolisanu radnu migraciju; ovde višak radne snage povećava socijalne tenzije i postoji opasnost od sukoba, uličnih nemira ili okretanja mladih kriminalu. Sa tog aspekta mislio sam da je pametno i poželjno da se razmišlja o nečem drugom, a to je dogovor sa zemljama EU o dozvoljenoj migraciji tokom sezone. To je ozbiljna zarada za ove ljude, a postupak je kontrolisan, za razliku od spontanog, ilegalnog kretanja ljudi. To nije interes ijedne zemlje.

 

*Hoće li zajednica srpskih opština napokon biti formirana, kako predviđa Briselski sporazum?

Izgubljeno je mnogo vremena, u šta nisam sumnjao i odmah sam rekao da će ZSO teško biti formirana. Albanci ne žele organizovane Srbe ovde, naš interes je suprotan, a svima je jasno da bez Srba nije moguće rešenje kosovskog problema. Vlada Kosova, iako ima većinu, nema političku snagu da sprovede Briselski sporazum u tom delu i Vlada Srbije mora insistirati makar na formiranju privremenih organa ZSO. Osnov za to je Briselski sporazum, ne smemo dozvoliti da nam drugi formiraju Zajednicu i pišu statut.

 

*Više puta smo pomenuli Ibar; da li su Srbi severno i južno u istom statusu?

Za mene je to neraskidivo i ne može naša politika, a ona je prva stvar, biti jedna za sever, druga za jug. Ja znam da i Albanci i stranci drugačije gledaju na to pitanje...

 

*I Srbiji, zar ne, pa i svim ljudima?

Ako pitate čoveka ovde, on će napraviti jasnu distinkciju, ali državna politika mora da se rukovodi strateškim interesima, a strateški interes Srbije je da Srbi i ostanu ovde, svuda gde su živeli, i ako je moguće da se vrate. U praksi ljudi napuštaju enklavice i prelaze u veće centre, što je razumljivo, ali nije dobro i potrebno je ljudima u tim izolovanim mestima osigurati bezbedniji život i ekonomsku perspektivu. Alternativa je dolazak u Mitrovicu.

 

*Objavljivali su fotografije vašeg sina. Kako na to gledate?
Ja ne volim da bilo ko iz moje porodice i iz okoline bude eksploatisan, ali sticaj okolnosti bio je takav da to nisam mogao da kontrolišem i sprečim. Osim toga, mojoj je porodici i prijateljima bilo važno da javnost zna šta se sve sa mnom događa.

 

Veliki uticaj konflikta u Makedoniji

*Prilični su nemiri u Makedoniji, tenzije su na jugu Srbije, obnavlja se ideja tzv. Velike Albanije. Kako sve to posmatrate i može li imati uticaja na Srbiju i posebno na položaj Srba na Kosovu?

Tu su dva pitanja, prvo je tzv. Velike Albanije i širokog sentimenta ljudi sa Balkana koji misle da će lakše opstati ako budu deo neke velike projekcije, velike države. Drugo je ta već tradicionalna nestabilnost Makedonije, već 15 godina je tako, Ohridskim sporazumom na trenutak je smirena situacija, ali već je u primeni došlo do problema koji traju do danas. U Makedoniji je jasna tendencija Albanaca da se država federalizuje, mogu se koristiti eufemizmi, ali je jasno da žele teritorijalnu autonomiju koja bi pre ili kasnije prerasla u federalnu jedinicu. I to je deo šireg plana i pojedini glasovi sa juga Srbije o tom projektu govore da nema improvizacije. Treće težište te politike je Edi Rama, koji prilično slabo stoji u svojoj državi, ima blokadu parlamenta šest meseci, ne može da sprovede ništa iako ima formalnu većinu, a izbori dolaze za najviše godinu dana. Politički lideri su svesni da populističkim izjavama mogu da dignu popularnost, ali i da od tih projekata velikih država neće biti ništa, posebno Albanije. Uprkos tome, sve se to loše održava na političku situaciju ovde; građanin može lako da se “upeca” na taj sentiment, a ako neki kriminalni ili polukriminalni milje to shvati kao poziv na delovanje, može biti incidenata. A tada su Srbi prva žrtva i mi moramo upozoravati i osuđivati, mada to nije dovoljno; neophodna je osuda onih čija se reč više uvažava, a to su zemlje Evropske unije i SAD, pre svega.

 

*Šta očekujete od njih?
Jasnu osudu ove političke igre, koja na prvi pogled ne deluje strašno, ali opasna je jer diže očekivanja nezadovoljnog naroda.

 

Političke ambicije – lokal

*Imate li ambicija da aktivno učestvujete u političkom životu Srbije?

SDP je mala stranka, nastali smo iz Socijaldemokratske partije i ovo je bio način da sačuvamo ideju i partiju, imamo Pokrajinski odbor ovde, registrovan je 2004-2005. ovde kod OEBS-a, ali premali smo mi da ozbiljno utičemo na odnose u Srbiji, da bilo kako utičemo. Nas, naravno, interesuje budućnost republike Srbije jer naš opstanak, opstanak Srba na KiM, u velikoj meri zavisi od toga kako je Srbija pozicionirana u Evropi i svetu – ako je dobro pozicionirana, međunarodno priznata i naša bezbednost je izvesnija i naš opstanak će biti izvesniji ovde.

 

autor: J. Jovanović izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side