Intervju Ognjen Pribićević: Bregzit - malj koji je udario Evropu
25.11.2019 Beograd

VideoIntervju Ognjen Pribićević: Bregzit - malj koji je udario Evropu

Intervju Ognjen Pribićević: Bregzit - malj koji je udario Evropu Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
“Visoka” politika koja utiče na živote “malih” ljudi, tako se u jednoj rečenici može objasniti Bregzit. Događaj koji po mnogo čemu deluje određujuće na sveukupne društvene, ekonomske i političke tokove – tako daleko, a tako blizu Srbije.

Sagovornik Novog magazina, bivši ambasador u Velikoj Britaniji i Nemačkoj Ognjen Pribićević smatra da je Bregzit malj koji je udario Evropu, a taj udarac ima velikog uticaja na Srbiju i usporava je.

“Bregzit je deo značajnih ekonomskih, političkih i socijalnih promena koje se dešavaju u svetu, to su najznačajnije promene od 45 godine. I pobeda Donalda Trampa deo je istog procesa. To je posledica krize liberalnog svetskog poretka, koji je uspostavljen još 45, a utvrđen nakon pobede SAD u Hladnom ratu. U krizi je taj koncept međunarodnih odnosa, koji su predstavljale SAD i druge zapadne Zemlje, ali je u krizi i unutrašnji poredak i u SAD i u Velikoj Britaniji. Prvo i najvažnije, došlo je do značajnog osiromašenja velikih delova radničke i srednje klase. To se desilo zbog robotizacije industrije, a drugi razlog je globalizacija. Velike kompanije iz Velike Britanije i SAD otišle su u Aziju. Dobitnici procesa globalizacije su radnici u Kini, Maleziji, Indiji, Vijetnamu, čiji s prihodi dramatično skočili, a najveći gubitnici su upravo radnici u Velikoj Britaniji, njen severni, industrijski deo, a pogođen je i srednji deo Amerike, opustošeni su gradovi u kojima su nekada bile automobilske industrije i druge slične kompanije. Novi tercijarni sektor u oblasti usluga nije doneo poslove koji bi to adekvatno zamenili. Proces migracija takođe ima uticaja. Postoji podatak prema kojem u Veliku Britaniju godišnje uđe 300.000 migranata, i to je u velikoj meri promenilo etničku sliku. Čak 41 odsto ljudi koji žive u Londonu nisu rođeni u Velikoj Britaniji. Važan element koji je doveo do Bregzita jeste i slom političke elite u Velikoj Britaniji i u SAD. Ipak, među svim razlozima ključna je velika migracija, koja je nastala pre svega u velikom procesu proširenja EU, kada su novoprimljene zemlje, bez ikakvih ograničenja, dobile pravo da idu u Veliku Britaniju i da rade poslove koje Britanci nisu hteli da rade. U tom procesu najviše pogođenom našla se radnička klasa Velike Britanije, koja je gubila poslove. Sve to je dovelo i do promene kulturnog ambijenta. Treba podsetiti da ovo nije prvi nego drugi referendum o izlasku. U poslednjih pola veka zbog svega toga u Velikoj Britaniji postoji to razmišljanje, da li je dobro to što smo ušli u EU i zašto smo ušli u EU”?

 

Iz ugla prosečnog Britanca, da li je izlazak iz EU koristan, hoće li mu doneti bolji život?

Zavisi kako ko gleda. Na primer, Izlazak iz Evropske unije nije dobar što se tiče ljudi na univerzitetu. Nauka, univerzitet, studenti, oni su neodvojivo povezani sa EU. Ako gledamo iz ugla biznisa, takođe nije dobro zato što 50 odsto trgovine Velika Britanija, uprkos svemu, obavlja sa EU. Sa druge strane, Bregzit je imao interesa za radničku klasu i deo srednje klase i značajan deo političke elite i aristokratije.

Upravo ta aristokratija konstantno razmišlja u smeru da je Velika Britanija ušla u ekonomsku zajednicu EU, ali nikada se nije složila da to ide ka političkom ujedinjavanju jer onda će izgubiti identitet koji se tako ljubomorno čuva. Velika Britanija je u EU ušla kao veliki pobednik u Drugom svetskom ratu, kao velika kolonijalna sila i vrlo im je teško padalo odricanje od bilo čega što predstavlja suverenitet Velike Britanije. Čitav dijapazon tih pitanja doveo je do toga da se napravila jedna jaka koalicija za Bregzit. Veći deo Britanije smatra da je trebalo da se izađe iz Evropske unije. Oni bi opet glasali za izlazak. Teško je sada dati odgovor da li je to ispravna odluka, to će se videti za deceniju-dve.

 

Kakve su posledice i koja je sve nova pitanja Bregzit otvorio?

Jedna od posledica je podela koja postoji unutar Britanije – Irska i Škotska su bile za ostanak u EU, ali Velšani i Englezi nisu, to dovodi u pitanje budućnost same velike Britanije. Bregzit je otvorio niz pitanja, a nije ih zatvorio. Otvoreno je i pitanje šta će biti sa Evropom, kako će ona odgovoriti na ove promene. Ovo je prvi put od 45. godine da imamo proces razjedinjavanja. Sve to zajedno neodvojivo je od velike krize u čitavoj Evropi jer se dovodi u pitanje čitav sistem vrednosti, a uzrok je, pre svega, povećano siromaštvo u svim zemljama. Sve to je posledica 45 godina politike “tačerizma”, politike koja je opredelila vaš i moj život. Politika liberalizma i naglašenog pridavanja značaja pojedincima koji su uspešniji i sposobniji da naprave novac, oni su u ovih 40 godina uspeli da naprave čudo. Sve što vidimo oko nas proizvod je jednog neverovatnog uzleta sposobnih individua. U grupi od 1.000 ljudi jedan ili dvoje su sposobni, a šta ćemo s nama ostalima?

 

Kako će izgledati Bregzit u praksi?

Kao i svaki razvod, izgledaće mnogo komplikovanije nego što su oni mogli da sanjaju o tome. Džonson je kao rok postavio 31. oktobar, on se nije desio. To razdvajanje će trajati najmanje pet godina. U tom kontekstu su zanimljivi i predstojeći izbori na kojima se priča neće voditi o zdravstvenoj zaštiti i školarinama već o Bregzitu. Sama tema izbora će biti više u korist desnice i Džonsona. Ipak, konačan ishod ne mogu predvideti.

 

Gde je Srbija u svemu tome, kako to utiče na nas?

Bitno je shvatiti da Evropa kasni i vrlo teško uviđa šta se zapravo unutar nje same dešava. Kapitalna greška je, mislim, u Evropi, a ne u nama. Evropa nije imala intelektualnog potencijala da razume da to nije naše pitanje nego njihovo. Evropska unija je praktično izuzela ovaj deo svoje teritorije u jednom besmislenom poretku stvari i uslovljavanjima. To je agonija koja traje 20 godina, to je potpuno nerazumevanje situacije u regionu i toga da region nema snage da se izbori s nekim nerešenim pitanjima i problemima. Bregzit je malj koji je udario Evropu. Oni sada ne znaju šta će sami sa sobom i naravno da je i Srbiju sve to usporilo.

 

 

autor: BM izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side