Intervju NJ. E. Alona Fišer Kam: Jevreji se osećaju sigurno u Srbiji
28.11.2019 Beograd

VideoIntervju NJ. E. Alona Fišer Kam: Jevreji se osećaju sigurno u Srbiji

Intervju NJ. E. Alona Fišer Kam: Jevreji se osećaju sigurno u Srbiji Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Ambasadorka Izraela u Srbiji NJ. E. Alona Fišer Kam u razgovoru s novinarkama Novog magazina Ivanom Pejčić i Marijom Kojčić govori o položaju jevrejske zajednice u Srbiji, o novom talasu antisemitizma i anticionizma u Evropi, nestabilnom Bliskom istoku i mogućnostima formiranja vlade nacionalnog jedinstva u Izraelu

Jevreji se od 15. veka nalaze na ovim prostorima. Nažalost, u Holokaustu je ubijeno skoro 90 odsto jevrejskog stanovništva sa ovog prostora. U Srbiji se danas Jevreji osećaju sigurno, za razliku od drugih zemalja. Iako je bilo pojedinačnih slučajeva, ovo društvo generalno nema antisemitske karakteristike. Vlada Srbije je dosta uradila poslednjih godina kada je reč o komemoraciji žrtava Holokausta, sećanju, restituciji, očuvanju logora Staro sajmište, kao i otvaranju sinagoge u Subotici. Mislim da su Srbija i državljani Srbije uvek bili tolerantni po pitanju njihovih sugrađana Jevreja, kaže za Novi magazin ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer Kam, ocenjujući položaj jevrejske zajednice u Srbiji.

 

*Kako se prema vašem mišljenju zasad sprovodi Zakon o restituciji?

Ove godine obeležavamo desetogodišnjicu Terezinske deklaracije. Prema Terezinskoj deklaraciji, na desetine zemalja u Evropi na sebe je preuzelo odgovornost da Jevrejima vrate njihovu imovinu. Nažalost, jedina zemlja koja učestvuje u ovome i koja je ispunjavala svoje obaveze jeste Srbija. A to je nešto što mi nećemo zaboraviti. Srbija je bila jedina zemlja koja je usvojila Zakon o restituciji i koja ga, što nije manje važno, primenjuje. Za Izrael i Jevreje je veoma važno da se Zakon uspešno primenjuje jer bismo hteli da Srbija drugim zemljama služi kao model. Želimo da i druge zemlje slede Srbiju kad vide uspešnu primenu ovog zakona.

 

*Doskoro se verovalo da je Nemačka naučila lekciju iz istorije, ali to demantuju događaji kao što je nedavni napad na sinagogu na praznik Jom Kipur u Haleu. Da li je Izrael naučio svoju lekciju iz istorije da ne dozvoli da se nad Jevrejima ponovo dogode zločini?

Nažalost, Nemačka je samo jedan primer, ne razlikuje se mnogo od mnogih drugih evropskih zemalja. Nemačka je samo simbol onoga što se dogodilo u prošlosti, ali isti fenomen viđamo u mnogim zemljama. Antisemitizam danas ima mnogo oblika. Ne tiče se samo ubijanja Jevreja ili nasilja nad Jevrejima i njihovom imovinom i grobovima. To je jedan aspekt, drugi su, naravno, verbalni napadi i huškanje protiv Jevreja na društvenim medijima. To je nešto što nas brine, kao i drugi oblici antisemitizma, uključujući anticionizam – napadanje jevrejske države zato što je jevrejska država.

U svim zemljama primećujemo različite oblike antisemitizma, neki od njih su veoma nasilni, drugi su latentniji, ali su evidentni. Izrael je zbog toga veoma zabrinut. Smatram da su antisemitizam i odnos prema Jevrejima u mnogim zemljama zapravo indikator da li je društvo zdravo ili ne. Gde god ima antisemitskih činova, to ukazuje da je nešto krenulo naopako sa demokratskim vrednostima i tolerancijom.

To treba prvenstveno da brine evropska društva, a ne samo Izrael. Ona treba da postave pitanja kako da se tome stane na put, a ne mi. Odgovor bi verovatno zvučao prilično banalno, ali ga iz nekog razloga nema u mnogim zemljama. Prvo, to je obrazovanje mladih generacija. Antisemitizam potiče delimično od neznanja, odnosno ljudi zaboravljaju svoju prošlost jer žele da je zaborave. Drugi aspekt bi bio donošenje zakona. Zakoni su veoma komplikovani kada je reč o društvenim medijima, ali je to oblik antisemitizma koji nas brine. U svakom slučaju, ne sme da postoji bilo kakva vrsta tolerancije u slučaju antisemitizma, a instrumenti u borbi protiv toga upravo su obrazovanje i zakon.

 

*Očekuje li Izrael da Srbija prizna Jerusalim kao glavni grad?

Mogu samo da kažem da se nadam da će srpska vlada promeniti stav po pitanju Jerusalima. To je, naravno, pitanje za Vladu Srbije. Politički odnosi Srbije i Izraela su odlični. Naša poruka ne samo Srbiji nego i drugim zemljama jeste da ti odlični odnosi treba da se reflektuju i kroz konkretne postupke, a jedan od njih je i priznavanje Jerusalima kao glavnog grada. Naravno, nadam se će i Srbija u jednom trenutku to uraditi, ali u međuvremenu nastavljamo da razvijamo odlične odnose. To svakako nije pitanje koje definiše naše odnose.

 

*Planirate li da priznate Kosovo?

Izrael ne priznaje Kosovo.

 

*Kako nove optužbe na račun Netanjahua utiču na mogućnost, odnosno nemogućnost formiranja vlade u Izraelu?

Mogućnost podizanja optužnice protiv Netanjahua postojala je pre nekoliko meseci, pre nego što su održani drugi parlamentarni izbori. Naime, pitanja o kojima se odlučuje u Izraelu od ključnog su značaja za naš identitet i našu budućnost. Imajući to u vidu, ne bi bilo ispravno pretpostaviti da se na izborima odlučuje u odnosu na pojedinu ličnost. Pored toga, dvojica kandidata za budućeg premijera Izraela Benjamin Netanjahu i Beni Ganc nisu uspeli da formiraju vladu u odnosu na trenutni sastav izraelskog parlamenta Kneseta ni pre odluke o podizanju optužnice.

Niko u Izraelu, ni političari ni javnost, ne bi voleo održavanje parlamentarnih izbora po treći put. Ipak, moraćemo da sačekamo i vidimo koju će odluku doneti Netanjahu, kao i da li će neki drugi član Kneseta uspeti da formira vladu tokom dodatnog, zakonski predviđenog roka za to. Uveravam vas da su demokratske institucije u Izraelu jake i da će efikasno rešiti situaciju u kojoj smo se našli.

 

*Bliski istok je trenutno veoma nestabilan. Imamo rat u Jemenu, demonstracije u Iranu, političku nestabilnost u Libanu, a u Izraelu je nedavno bilo napada iz Sirije i iz pojasa Gaze. Kako će Izrael odgovoriti na ovu vrstu bezbednosnih pretnji?

Slažem se da je situacija sada na Bliskom istoku veoma osetljiva i delikatna. Prošle nedelje je milion izraelskih civila bilo u skloništu dva i po dana jer je na Izrael palo oko 400 raketa. Do ovog napada je došlo nakon što je Izrael napao teroristu, koji je bio “tempirana bomba”, što znači da on nije samo bio odgovoran za prethodne napade na Izrael već je planirao nove. Zato ga je Izrael, braneći se, napao, a kao odgovor na to dobili smo oko 400 raketa koje su pale na naše gradove, uključujući Tel Aviv, Aškelon, Ašdod, dakle, sve velike gradove u centralnom i južnom delu zemlje. To nije ništa novo.

Hamas konstantno napada Izrael više od jedne decenije, odnosno od 2007. Drugim rečima, to znači da su roditelji koji svoju decu danas odvode u skloništa i sami bili deca pre 12 godina. Imamo generacije i generacije koje odrastaju u konfliktima i pod konstantnim napadima. Ovo je, naravno, za nas nepodnošljiva situacija. Istovremeno, imamo napade sa severa – iz Sirije nakon dugog perioda relativnog mira. Kada je reč o napadima iz Sirije, mogu da kažem da je za njih odgovoran Iran. Iran koristi višegodišnji rat u Siriji ne samo da rasporedi oružje, rakete u Siriji već i da raspoređuje sopstvene vojnike i teroriste. To je nešto što Izrael ne može da toleriše jer, kao što znate, nema granice između Irana i Izraela. Iran koristi proksi ratovanje za napade na Izrael. Ta vrsta ratovanja koristi se i u slučaju Hezbolaha u Libanu za organizovane napade na Izrael.

Takođe, Iran intenzivno radi na obezbeđivanju oružja i novca za Hamas i Islamski džihad, koji su odgovorni za nedavni napad na jugu Izraela. Može se uočiti da je iranska strategija da koristi proksi rat, odnosno “izaslanike” za napade na Izrael, ali i rat u Siriji da napada direktno Izrael. U ovom slučaju Izrael je poslao Iranu veoma jasnu poruku – ovo je nešto što nećemo tolerisati. I zato je Izrael u odgovoru na tu vrstu pretnje nedavno napao iranske mete u Siriji. Mi ne želimo da dovedemo do eskalacije situacije. Naprotiv, želimo da pošaljemo jasnu poruku Iranu da prestane s napadima na Izrael.

Nismo u političkom sukobu sa Iranom. Režim u Teheranu je taj koji gaji toliku mržnju prema Izraelu samo zato što smo jevrejska država usred Bliskog istoka. Oni pokušavaju da izvoze svoju radikalnu ideologiju na Bliski istok, a Izrael vide kao neku vrstu prepreke ka realizaciji te ideje. Istovremeno, to je i pokušaj odvraćanja pažnje s njihovih unutrašnjih pitanja. U Iranu je politička situacija trenutno osetljiva, u nju se Izrael ne meša, ali iranski lideri moraju da slušaju šta im narod govori, a poruka je da im je neophodna sloboda, demokratija i bolji životni standard. Iranci očigledno ne žele da se njihov novac troši na druge konflikte na Bliskom istoku, za Sirijce, za Libance, za Palestince.

Na Bliskom istoku je sve na neki način povezano. Nadam se da ćemo nakon poruke koja je poslata Irancima moći da povratimo mir na Bliskom istoku. Nažalost, bez mogućnosti da se postigne mirovni sporazum s Palestincima, ali da se bar povrati mir i okonča trenutna kriza.

 

*Mislite li da je Iran razumeo poruku?

Nadam se.

 

*Koje su opcije Izraela, ako nije shvatio poruku?

Sve ovo treba shvatati u kontekstu pritiska na Iran kako bi promenio svoje ponašanje. Od lidera Irana se traži da promeni dosadašnju politiku. Izrael ne želi sukob sa Iranom, ali će u svakom slučaju braniti svoj narod. Poruka Iranu jeste da Izrael neće da stoji mirno po strani ako Iran napada Izrael, bilo direktno, kao što je bio slučaj sa teritorije Sirije, ili putem terorizma, ili preko “izaslanika” kao što su Hezbolah, Hamas ili Islamski džihad. Imajući u vidu da je trenutna situacija na jugu mirna i da nije bilo eskalacije na severu, mislim da je Iran možda shvatio poruku.

 

*Šta je tajna ekonomskog uspeha Izraela, uprkos sukobima u samoj zemlji, a i oko nje?

Nema tu tajne. Izrael je od samog početka shvatio ne samo šta su njegovi aduti već i šta su njegove slabosti. Zato je razvio tip ekonomije koji je veoma fokusiran i koji ne troši mnogo vremena, novca i energije. Aduti izraelskog društva su svakako preduzetnički duh i istrajnost. Takođe, prepoznali smo i važnost ljudskih resursa. Pošto nemamo prirodne resurse, jedini na koje možemo da računamo jesu ljudski.

 


Zajednička istorija i strast

 

*Ovde ste već nekoliko godina. Možete li da uporedite naša dva naroda? Ima li među njima neke sličnosti?

Ako bih tu sličnost izrazila jednom rečju, rekla bih da je to strast. Nikada nisam videla tako strasne narode kao što su Srbi i Izraelci... Svakako da postoji sličnost i po pitanju mentaliteta, ali i emocije koje nas ujedinjuju. Tu je i naša zajednička istorija, Holokaust, kao i podrška koju smo dobijali od Srbije dugi niz godina u borbi da stvorimo sopstvenu domovinu. Naravno, tu su i interesi – ekonomski, politički, kulturološki – koji nas ujedinjuju. Mislim da je u odnosima Srbije i Izraela emocionalni deo izuzetno važan, kao i žudnja za kombinovanjem tradicije i inovacije. Zajednička nam je i velika naklonjenost porodici. Kada sretnem izraelske turiste u Srbiji, obično kažu da se osećaju kao kod kuće, a to sve objašnjava.

 

Pogledajte intervju:

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 28.11.2019, 15:54h Нинослав (3)

    Лепа, паметна и вредна жена, велики пријатељ Србије.

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja