Intervju Nemanja Despot Marjanović: Virus ne napada samo pluća
08.05.2020 Beograd

Intervju Nemanja Despot Marjanović: Virus ne napada samo pluća

Intervju Nemanja Despot Marjanović: Virus ne napada samo pluća Foto: Privatna arhiva
Doktorand na Broad Institutu Harvard/MIT u Bostonu Nemanja Despot Marjanović za Novi magazin ukazuje na nova saznanja gde sve koronavirus može napasti ljudsko telo.

“U protekla dva meseca otkad je korona svetsko pitanje broj 1. nauka je došla do novih saznanja koja se mogu svesti na jednu rečenicu: virus zasad može da uđe u ćelije oka, pluća, nervnog sistema i želuca. I dalje ostaje da je ovo primarno respiratorni virus, tj. primarno napada ćelije respiratornog trakta. Međutim, upravo radom Regev laboratorija na Harvard/MIT Broad Institutu, gde trenutno završavam svoje doktorske studije, kao i Shalek laboratorija na MIT-u, došlo se do novih otkrića da ćelije pluća nisu jedini stanodavci za ovaj virus. Virus može da napadne i ćelije srca, oka, nerve, ćelije u stomaku, čak i u bubrezima. Ova otkrića pokazuju koliko je ovaj virus opasan. Još alarmantnije je što nam lekari opisuju i upozoravaju da pacijenti koji imaju Covid-19 često imaju i srčane probleme, kao i mini neuro napade”, kaže Marjanović.

*Zašto virus može da uđe baš u ove ćelije i šta je zajedničko ovim ćelijama?

Ono što moja laboratorija, kao i druge koje su došle do novih otkrića, radi na tome jeste da mi u stvari pokušavamo da napravimo google mapu ljudskog organizma. Ako bismo napravili paralelu između ljudskog organizma i google mapa, ljudski organizam se sastoji prevashodno od ćelija, koje zajedno prave tkiva, koje zajedno prave organe i sve to zajedno pravi organski sistem. Ovo je veoma slično google mapama, gde se svet sastoji od kuća, gradova, država i kontinenata. Tako da ono što je ćelija u ljudskom organizmu, to je npr. kuća u google mapama. Virusi su obligatorni paraziti, što u prevodu znači da za svoju osnovnu funkciju, a to je razmnožavanje, njima treba domaćin, a domaćini za viruse su ćelije. Sad naše ćelije imaju, naravno, zaštitu protiv virusa, kao i kuće od provalnika. Međutim, ovaj virus ima ključeve za određene brave na određenim kućama. Mi tačno znamo koje brave ovaj virus može da otključa. I onda smo postavili pitanje koje sve ćelije u našem organizmu imaju te brave.

Otkrili smo da određene ćelije nosne duplje, jednjaka, pluća, stomaka, čak i srca i nerava imaju brave koje virus može da otključa. Pritom, zašto je najveći napad na pluća, i dalje pokušavamo da otkrijemo i razumemo, ali danas na osnovu podataka iz klinike znamo da pacijenti često imaju mini neuro napade, koji su slični epi napadima. Takođe, i da pacijenti često imaju dijareju, kao i srčane probleme.

*Šta se dešava sa imuno sistemom ljudskog organizma koji automatski počne da brani obolele ćelije? Reaguje li imuno sistem na pravi način ili virus može da prevari i imuno sistem?

Naš imuni sistem je kao vojska ili policija, znači, naš odbrambeni sistem. Uloga imunog sistema kada patogen dođe je da ga uništi. Imuni sistem tokom korone igra veoma bitnu ulogu i u samoj patogenezi bolesti. Jedan deo odgovora zašto je ovaj virus toliko problematičan je u tome da kada ovaj virus nađe odgovarajuću bravu i otključa je, alarmni sistem te kuće se oglasi, a taj alarmni sistem je deo našeg imunog odgovora protiv patogena, da bi obavestio ostale kuće oko sebe, kao i da bi doveo policiju koja bi trebalo da se reši ovog provalnika. Zanimljivo je da kada se taj alarmni sistem oglasi, jedna od posledica je da okolne kuće stave istu bravu kao i kuća koja ima provalnika i samim tim olakšavaju provalniku, tj. virusu da uđe.

Provalnik, zapravo virus, zatim koristi novonastalu situaciju da uđe u dodatne kuće koje sada imaju odgovarajuće brave. Sa druge strane, većina kuća oglašava alarmni sistem kada provalnik uđe, dozivajući u pomoć policiju i vojsku. I onda je broj vojnika neproporcionalno veliki, i samim tim dolazi do prevelikog odgovora imunog sistema. Probajte da zamislite da jurite provalnike sa vojskom koja koristi teško naoružanje i baca granate. I s tako prevelikim odgovorom našeg imunog sistema pravi se velika šteta našem organizmu. Tako da je ovaj virus problematičan zato što je našao lukav način da našu odbranu koristi protiv nas samih.

*Smatrate li da treba tražiti lekove za jačanje imunog sistema, pošto će put do vakcine biti dugačak?

Bilo koji lek, a i vakcina je isto vrsta leka, imaće isti problem, a to je da i kada osmislite lek, morate da ga testirate u pretkliničkim modelima. Čak i da kažemo da sve to ide relativno brzo, i dalje ostaju kliničke studije na ljudima koje mogu trajati od nekoliko meseci do godinu, a ubrzavanje tog dela veoma je teško. Ali, postoje prirodne stvari koje mogu jačati naš imuni sistem. Svima bih preporučio što više sna. Znamo da je jedan od glavnih pozitivnih modulatora imunog sistema san, kao i izbegavanje stresa i nervoze. Takođe, vitamin C, cink, vitamin D poznati su pozitivni modulatori imunog sistema. Svima bih preporučio da na ovaj način jačaju svoj imuni sistem.

*Kako da jačamo imuni sistem, kada prejak imuni odgovor može da ima posledice po nas?

Ovo je bitno naglasiti, a da ne budemo u koliziji s prethodnim odgovorom jer ljudima može zvučati čudno da prejaki odgovor imunog sistema može napraviti problem. Treba reći da odgovor našeg imunog sistema može imati dva scenarija. U prvom, virus ulazi i pokušava da se umnoži. Ako ga naš imuni sistem spazi na vreme i ukloni, možemo biti pošteđeni ozbiljne bolesti. Drugi scenario je da naš imuni sistem to ne uradi na vreme, onda može doći do velikih komplikacija, gde će virus nesmetano da ubija ćelije tokom svog umnožavanja i indukuje imuni odgovor koji može biti neprimeren i samim tim s velikim posledicama. Nadam se da shvatate koliko je ovaj virus lukav i upravo je zato bitno da jačamo imuni sistem kako bi rano spazio provalnika, tj. virus.

*Hoće li nauka uspeti da savlada koronavirus?

Oduševljen sam koliko je cela naučna svetska zajednica posvećena rešavanju ovog problema. Kako ovde na MIT/Harvardu, gde naučnici rade u smenama na istraživanju Covid-19 i izlažu se potencijalnom riziku da bi pomogli čovečanstvu, tako i naučnici u institutima širom sveta. Takođe je ohrabrujuće videti kako velike farmaceutske kuće i biotek kompanije rade zajedno sa akademskom naučnom zajednicom na rešavanju ovog problema. Smatram da se plodovi tog rada već vide. Za kratko vreme mnogo smo naučili o ovom virusu, npr. u USA je prva vakcina napravljena za samo 42 dana, naravno, sada mora da se testira, što će trajati. Ali morate shvatiti da je to ogroman uspeh, napraviti lek protiv bolesti o kojoj ništa ne znate za tako kratko vreme. Naravno, tu je i dalje pitanje – pa ako je tako brzo, zašto ljudi i dalje umiru, zašto su države u karantinima. Odgovor na ovo pitanje je ono čemu mi kao društvo dajemo prioritet.

Citiraću jednu špansku naučnicu, koja je rekla: “Dajete milionsku mesečnu platu Ronaldu ili Mesiju, a naučniku oko 1.800 evra, i sada od nauke tražite odgovor. Idite pitajte Ronalda ili Mesija.” Za evropske i svetske standarde to su male zarade, a o platama u Srbiji da i ne govorim. I nije samo stvar plata nego pre svega količine novca koja se daje na nauku kako bi se finansirala istraživanja iz različitih oblasti, i moram reči da se za to daju veoma mala sredstva. Nadam se da ćemo mi kao čovečanstvo posle ovoga shvatiti značaj nauke i adekvatno ulagati u nju.

*Ceo broj nedeljnika pročitajte besplatno OVDE
 

autor: N. G. izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Intervju Aleksandar Kavčić: Ljudi u Srbiji su izgubili volju da se bore Intervju Aleksandar Kavčić: Ljudi u Srbiji su izgubili volju da se bore

    Jasno je da su nam birači poručili da ne treba samo da rušimo vlast već i da treba da znamo šta ćemo sa državom i društvom dan posle.

  • Tri pacijenta umrla u Novom Pazaru, troje na respiratorima Tri pacijenta umrla u Novom Pazaru, troje na respiratorima

    Tokom prethodna 24 sata od posledica infekcije koronavirusom u Novom Pazaru umrle su tri osobe, a još troje se trenutno nalazi na respiratorima, izjavio je danas koordinator Opšte bolnice u tom gradu Mirsad Đerlek.

  • Novi Pazar: Tri pitanja bez odgovora Novi Pazar: Tri pitanja bez odgovora

    Kako je moguće da je juče u Srbiji od posledica kovida-19 ukupno preminulo četvoro, od koji je troje bilo iz Novog Pazara, zašto je u novopazarskoj bolnici bilo došlo do ukrštanja crvenih i zelenih zona i zašto je prethodni direktor bolnice Meho Mahmutović na lečenju u Beogradu, pitanja su na konferenciji za novinare na koje danas nisu mogli da odgovore koordinator Opšte bolnice u Novom Pazaru Mirsad Đerlek i njegov kolega Slobodan Milisavljević.

  • Jeremić: Da se napravi širi opozicioni front bez onih koji su izašli na izbore Jeremić: Da se napravi širi opozicioni front bez onih koji su izašli na izbore

    Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je danas da je za promenu vlasti neophodan širi opozicioni front od postojećeg, a da bi opozicija trebalo da se "pogleda u ogledalo" i "prizna sebi gde je grešila" i da u "ovoj formi" ne može da dobije dovoljno podrške za promene u zemlji.

  • Vesić: Privreda Beograda ne sme da stane, apeli zasad dovoljni Vesić: Privreda Beograda ne sme da stane, apeli zasad dovoljni

    Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je danas da Beograd znači 40 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) zemlje i da se Grad, u dogovoru sa vlasnicima trgovinskih lanaca, tržnih centara, restorana i kafića, trudi da nađe način da oni nastave da rade, uz poštovanje svih mera.

  • Kraljevčanka na privremenom radu u novopazarskoj Kovid bolnici Kraljevčanka na privremenom radu u novopazarskoj Kovid bolnici

    Ukoliko se građani budu pridržavali mera, a mi, lekari, svoj posao uradimo kako treba, savladaćemo virus i izaći iz ove situacije, ocenila je danas anesteziolog iz Kraljeva Tanja Petrović, koja je sa kolegama došla u pomoć novopazarskim kolegama.

  • NIN: Direktor VBA odobravao ispred banke kredite Krušiku NIN: Direktor VBA odobravao ispred banke kredite Krušiku

    U Tužilaštvu za organizovani kriminal rekli su za nedeljnik NIN da su usmeno komunicirali sa predstavnicima VBA i BIA i da je zbog pandemije došlo do zastoja, a da očekuju da će u narednih desetak dana dobiti izveštaje na njihov zahtev poslat pre sedam meseci da se ispita poslovanje Krušika sa privatnim preuzećima, piše u ovom broju ovog nedeljnika.

  • Infektolog: Proslava izborne pobede primer neodgovornosti Infektolog: Proslava izborne pobede primer neodgovornosti

    Infektolog-hepatolog Dragan Delić izjavio je da su po ukidanju vanrednog stanja, labavu i ranjivu ravnotežu uspostavljenu strogim restriktivnim merama, narušila masovna okupljanja na fudbalskim i teniskim terenima, klubovima, splavovima, svadbama.

  • Ljajić: Dve osobe iz Sjenice preminule zbog nesporazuma Ljajić: Dve osobe iz Sjenice preminule zbog nesporazuma

    Ministar trgovine, turizma i telekomunikacije Rasim Ljajić je o epidemiološkoj situaciji u Novom Pazaru rekao danas da je ohrabrujuće što se sve veći broj ljudi javlja u kovid ambulantu na preglede, što ranije nije bio slučaj.

  • Biber: Pobeda Vučića - uvid u Srbiju kao nedemokratsku zemlju Biber: Pobeda Vučića - uvid u Srbiju kao nedemokratsku zemlju

    Direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber izjavio je da apsolutna pobeda predsednika države i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića na izborima "pružila dobar uvid u Srbiju kao nedemokratsku zemlju".

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side