18.07.2019 Beograd

VideoIntervju Nataša Vučković: Bojkot nije politika

Intervju Nataša Vučković: Bojkot nije politika Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Kod nas se proporcionalni izborni sistem gotovo izjednačava sa delegatskim, pa se smatra da ste praktično “delegat” stranke iako poslanik predstavlja građane i njima javno polaže zakletvu, kaže za Novi magazin narodna poslanica DS i izvršna direktorka Centra za demokratiju

Razgovarale: Nadežda Gaće i Jelka Jovanović

 

Nedavno je Demokratska stranka razmatrala “slučaj” narodnih poslanica Nataše Vučković i Gordane Čomić, koje su učestvovale u radu skupštinskih odbora i zaključila da bojkot parlamenta uključuje i rad odbora. U javnosti su pominjane čak i disciplinske mere za one koji se ne pridržavaju toga.

 

*Prvo, kako ste to doživeli, a drugo, liči li na demokratski centralizam?

Nasmejalo me je, šta bi drugo! Nisam dobila nikakav dopis, pa ne znam da li je to bila ozbiljna namera ili samo “vežbanje strogoće”. S obzirom na moj dugačak staž i u DS-u, ali i u opoziciji, začudila me je i potreba da se, posebno u slučaju isključenja iz stranke pokrajinskog poslanika Borovića, primeni tako stroga stranačka disciplina. Postoji, kažu, pravilo u menadžmentu – kad je tim mali i pravila treba da budu labava, a kad tim raste, pravila su stroža. Kad je stranka u opoziciji i želi da privuče što veći broj pristalica, treba da bude otvorena, da omogući razmenu različitih ideja i stavova, da tako postane privlačna građanima koji žele da se politički angažuju, a ne da preti disciplinom. Pozivanje stranačkih rukovodstava na demokratski centralizam je prevaziđeno, to je staro komunističko pravilo koje onoga ko je povodom neke odluke ostao u manjini, obavezuje da promoviše stav većine.

No, jedno je poštovanje odluke, a drugo je pravo da zastupate svoj stav i da se borite i u javnosti da on postane većinski. Ne možete privući pametne, kreativne, kritične i samosvesne ljude u opozicionu stranku ako im kažete “o politici možete govoriti samo na stranačkim organima”! U prirodi Demokratske stranke je njena otvorenost i demokratičnost, to je uvek bila njena odlika, za razliku od drugih autoritarnih stranaka, i nadam se da će umeti da očuva tu osobinu.

 

*Postoji li obaveza poslanika da sluša “centralu”, kako se stiče utisak iz prakse vladajuće koalicije, ali i opozicije?

Prvo, kod nas se pogrešno proporcionalni izborni sistem gotovo izjednačava sa delegatskim, pa pošto ste izabrani na stranačkoj listi, smatra se da ste praktično “delegat” stranke; u praksi to znači stranačkog rukovodstva. To nije tako, položaj narodnog poslanika je i u proporcionalnom i u većinskom i u svakom drugom izbornom sistemu isti – on predstavlja građane. Zbog takve pogrešne interpretacije osnovnih principa morala je biti ukinuta i praksa blanko ostavki koje su stranačka rukovodstva tražila od poslanika i potvrđeno je da je poslanik jedini vlasnik svog mandata. Drugo, narodni poslanik u Skupštini javno polaže zakletvu građanima. U tom kontekstu može se postaviti pitanje dometa “sporazuma s narodom”. I treće, ako kritikujete poslanike većine što slepo glasaju “na zvonce” predsedavajućeg, otkud vam pravo da kritikujete samostalnost opozicionih poslanika? Logično sledi pitanje kako ćete se vi postaviti kad budete na vlasti.

 

*Jesu li odnosi u SzS kad je reč o javnom nastupu rigorozni tako da uključuju i kažnjavanje “neposlušnih”? Posebno kad je reč o vanparlamentarnim grupama?

Neke izjave u javnosti stvorile su utisak da pre svega Boško Obradović traži disciplinovanje poslanika DS. Reakcije iz DS, kako od poslanika tako i od rukovodstva, bile su s razlogom oštre.

 

*U kojoj meri je bojkot parlamenta i lokalnih skupština imao efekta i kakvih?

Protiv bojkota sam. Dopuštam da je možda, u jeku protesta, bojkot parlamenta doprineo stvaranju nekog sinergijskog efekta. Ipak, uverena sam da bi poruke građanskog protesta bile prenete mnogo većem broju građana da smo ih mi, poslanici opozicije, prenosili i sa skupštinske govornice, koja se obavezno javno direktno prenosi, što je tekovina opozicione borbe iz 90-ih koju smo uporno branili. Sa jenjavanjem protesta postavilo se pitanje svrhe daljeg bojkota.

Od početka mi je bilo nerazumljivo zašto nisu odmah postavljeni zahtevi opozicije za uvođenje demokratskog reda i uspostavljanje stvarne političke rasprave u Narodnoj skupštini. Zahtevi su morali biti usmereni bar na tri plana – ukidanje hitnog postupka, osim u stvarno opravdanim slučajevima, ukidanje prakse objedinjavanja više zakona u jednu tačku dnevnog reda, što smanjuje vreme i kvalitet rasprave, i na kraju ukidanje prakse većinskih poslanika da zloupotrebljavaju pravo na podnošenje amandmana i time, takođe, obespravljuju opoziciju.

Danas, kad se u Skupštini usvajaju zakoni, kao na primer o komunalnoj policiji, tako opasni po građane, a oni ne mogu da čuju mišljenje opozicije, kad se na odborima raspravlja o kandidatima za važne funkcije kao što je poverenik za informacije od javnog značaja, nema opozicionih glasova. Ne mogu se oteti utisku da se daljim bojkotom, pored štete koju očigledno imaju građani, nanosi i šteta Demokratskoj stranci jer se očito njeni poslanici, pa i poslanici Socijaldemokratske stranke, osuđuju na “nevidljivost”. Svako od nas može da zaključi kome to najviše odgovara.

 

*Pod kojim uslovima može doći do prekida bojkota parlamenta?

Pomenula sam minimalne zahteve, to bi relativno brzo moglo da uvede rad Skupštine u normalnije vode. Naravno, o tome, pa i o promeni Poslovnika u pojedinim delovima bi moralo da se razgovara, gde drugde nego u samoj Skupštini? Naravno, što se povratka tiče, pravo je poslanika da individualno i kroz poslaničke grupe o tome odlučuju.

 

*Postoji li saglasnost o bojkotu izbora?

Deluje da ne postoji konsenzus u tom pogledu. Ključno je sad pitanje da li će se uopšte razgovarati o izbornim pravilima, ko će razgovarati i da li će vlast hteti da poštuje pravila, omogući nesmetan rad nadležnih institucija i uvede dodatna pravila koja bi garantovala veću jednakost u izbornom procesu.

Drugo je pitanje delovanja opozicije – zabrinjavajući su glasovi koji pozivaju na ometanje izbora. Bilo bi korisno da se opozicione stranke spremaju za izbore, da organizuju kontrolore... To su poslovi koji traže vreme, znanje i veliku energiju. Ukoliko ih ne počnete na vreme, možda će posle biti kasno. Iskustvo dva bojkota tokom 90-ih uči nas da bojkot nije politika ili bar da je pogrešna politika – smanjen je bio uticaj demokratskih proevropskih stranaka, a uvećan uticaj nedemokratskih populističkih i nacionalističkih stranaka. Kome bi sličan ishod bio u interesu?

 

Vučić produbljuje jaz u društvu

 

*Retko tvitujete, ali ste izneli stav o tekstu predsednika države “Elita i plebs”, koji je izazvao veliku pažnju. Bili ste vrlo oštri. Zbog čega?

Predsednik Srbije treba da da ton političkog ophođenja, ako je ovo taj ton, ne čudi opšti porast jezika mržnje, netolerancije… Za njega je nedopustivo i da citira ili aludira na prostački jezik i izjave drugih. Ako ostavimo po strani neprimeren ton, poruka teksta je onespokojavajuća. Umesto da kao predsednik svih građana poziva na saradnju, solidarnost i društvenu koheziju, podstiče se konflikt između naroda i, kako Vučić kaže, kvazielite. Možda predsednik u tome vidi političku veštinu kojom uspešno omeđuje svoje biračko telo, ali to nije politički odgovorno.

Nije ovo prvi put, ova vlast vlada tako što stalno kreira sukobe između profesija, različitih grupa, udruženja… Setimo se štrajka advokata povodom zakona o javnim beležnicima ili tzv. javne rasprave o ustavnim amandmanima, kad se u debatu u kojoj, po prirodi stvari, učestvuju udruženja pravnika, sudija i tužilaca, uključuju i udruženja pekara. To je ista matrica, ponavlja se i u ovom tekstu. U ovako podeljenom društvu, sa rastućim nejednakostima, niskom obrazovnom strukturom, gde ogroman broj građana nema mogućnost zadovoljavanja osnovnih potreba, dok oni obrazovaniji odlaze, pravi pristup odgovornih političara bio bi upravo smanjenje jaza, povećanje poverenja između različitih društvenih grupa, podsticaj solidarnosti, promovisanje znanja, pravih diploma.

Čest je slučaj da narod najviše zanemaruju oni koji se na njega najviše pozivaju.

 

Zakonodavna tiranija

 

*Šta smatrate najlošijim potezima aktuelne vlasti, a šta – ako ih vidite – dobrim? I na kojim osnovama i s kojim rešenjima opozicija može da parira?

Da počnem sa dobrim jer ga nema mnogo – ponašanje u migrantskoj krizi je bilo dobro, bilo je u skladu sa evropskim vrednostima. Lošim smatram prilagođavanje zakona trenutnim političkim i partijskim potrebama, to je tzv. zakonodavna tiranija. Institucije su razorene i nefunkcionalne, sve zavisi od političke umreženosti. Dugoročno je opasna zabrana zapošljavanja u javnom sektoru jer zatvara vrata za stručnjake, a sa druge strane, privremenim zapošljavanjem i “vršiocima dužnosti” onemogućava se razvoj kvalitetne državne uprave. Uz zapošljavanje partijskih kadrova na svim nivoima, rezultat je partijska država kakvu nikad nismo imali. Kad na to sve dodamo totalnu političku konfrontaciju sa svima koji se kritički izražavaju, od opozicije do univerzitetskih profesora, uz medijsku tiraniju i potrebu da se zauzme svaki delić društvenog prostora, ne čudi osećanje ugroženosti velikog broja građana.

U takvim okolnostima upitna je i mogućnost ekonomskog razvoja – ozbiljni investitori koji donose dobra radna mesta zainteresovani su za siguran i predvidljiv pravni ambijent, pa i nezavisno i nepristrasno sudstvo. Radnici su, sa druge strane, prepušteni milosti poslodavaca i sve više pretvoreni u prekarijat! Vlada se hvali smanjenjem nezaposlenosti, a istina je da je pritisak na tržište rada svake godine manji za oko 30.000 onih koji odlaze iz zemlje.

Opozicija mora da pokaže stvarnu brigu za ljude i njihove probleme. Treba da prepozna opasnost u koju je, čini mi se, vlast gura da se bavi sobom. Političke prepreke s kojima je opozicija suočena – i s kojima mora da se izbori da bi opstala – nisu glavne brige građana, čak i kad razumeju i vrednosno i politički podržavaju opozicione zahteve. O tome, uostalom, govore i istraživanja prema kojima najveći broj građana ne razume bojkot parlamenta. Nisam sigurna ni da bi razumeli bojkot izbora, građani se po prirodi nadaju boljitku, potrebno je da im neko kredibilno pokaže da je ta nada opravdana i realna.

 

Pogledajte intervju:

 

Ceo intervju možete da pročitate u novom broju nedeljnika Novi magazin.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (3) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 19.07.2019, 10:11h Strateški sporazum SPS i DS (1)

    DS pravi kombinaciju da uđe u vlast u kojoj će Premijer biti Ivica Dačić , sa kojim imaju strateški sporazum još iz vremena Tadića!

  • 18.07.2019, 16:27h Miloš Santrač (2)

    Potpuno sinhronizovano nastupaju Nataša, Gordana, Šule, Balša, Kena... Naravno da za drugačije mišljenje ima mesta, ali to mesto su organi Demokratske stranke. Javnim nastupima, oni organizovano pokušavaju da potkopaju poziciju Zorana Lutovca, ne mareći za štetu koju nanose i stranci i celoj opoziciji... Jer, važni su kao i uvek, samo i jedino lični interesi. Je li tako BIVŠA potpredsednice?

  • 18.07.2019, 12:41h милош (4)

    Pa Nataša, zajedno sa Mićunom, njenim mentorom i Vesnom Marjanović, njenom drugaricom, već godinma "bojkotuju" Parlament. Naime, na prste jedne ruke može se nabrojati kada su za poslednjih 10 godina sedeli u Skupštini na sednicama !!!

Pročitajte i...
  • Oslobođen Vasilije Bojić pritvoren u akciji na severu Kosova Oslobođen Vasilije Bojić pritvoren u akciji na severu Kosova

    Sin šefa operative regionalne direkcije Policije Kosova za sever Kosova, Željka Bojića, Vasilije Bojić koji je pritvoren jutros u akciji policije na severu Kosova pošto je kod njega pronađeno oružje je posle davanja izjave oslobođen dok predmet protiv njega ide u redovnu proceduru.

  • Specijalni tužilac: Sumnja se da su policajci prikrivali dokaze o ubistvu Ivanovića Specijalni tužilac: Sumnja se da su policajci prikrivali dokaze o ubistvu Ivanovića

    Specijalni tužilac Sulj Hodža koji vodi istragu o ubistvu Olivera Ivanovića izjavio je da je svrha jutrošnje policijske akcije na severu Kosova povezana sa istragom ubistva lidera Inicijative SDP i da su predmet bili pripadnici Policije Kosova za koje se sumnja da su prikrivali dokaze o tom zločinu.

  • U novom broju nedeljnika Novi magazin pročitajte... U novom broju nedeljnika Novi magazin pročitajte...

    Tema broja: Mediji i tržište u Srbiji -- Medijske slike i (ne)prilike -- Do dobrih i zdravih medija vodi neki drugi put od ovoga na kojem smo mi sada – a tržište, tržišni uslovi i jasna pravila šta je medijima ne/dozvoljeno, kao i praksa koja ta pravila efikasno sprovodi, neophodni su preduslovi i pre ili kasnije to će se i nama desiti. Kako će se to desiti, kakav će ambijent za ekonomsku održivost stvarati i hoće li taj ambijent biti takav da će ekonomska održivost, nezavisnost i kvalitet biti glavne karakteristike medija, svakako najviše zavisi od države. Autor: Dejan Radosavljević*

  • Iva Đilas: Navodi medija o nasilju u našoj porodici apsolutna neistina Iva Đilas: Navodi medija o nasilju u našoj porodici apsolutna neistina

    Bivša supruga lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, Iva Đilas izjavila je danas da je apsolutna neistina sve što mediji objavljuju o njemu i njihovom odnosu i istakla da nikada nije bilo fizičkog nasilja.

  • Dve godine od spota kojim je Oliver Ivanović žigosan kao izdajnik Dve godine od spota kojim je Oliver Ivanović žigosan kao izdajnik

    Danas se navršava 21 mesec od ubistva Olivera Ivanovića, a na današnji dan, pre tačno dve godine objavljen je i spot na TV Pink i TV Mostu, kojim je žigosan kao "nepošten čovek" i "izdajnik", podseća portal Košev uz navode da ubistvo nije rasvetljeno, kao ni to ko je autor spota.

  • Dačić: Srbija, Crna Gora i BiH bi trebalo da nastupaju kao blok Dačić: Srbija, Crna Gora i BiH bi trebalo da nastupaju kao blok

    Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je danas da bi Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina trebalo da što bolje sarađuju i na neki način prave i nastupaju kao jedan blok.

  • CarGo podneo krivičnu prijavu protiv taksista zbog štrajka CarGo podneo krivičnu prijavu protiv taksista zbog štrajka

    Predsednik Udruženja građana CarGo Aleksandar Vučić podneo je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv organizatora štrajka taksista u Beogradu sa obrazloženjem da su izvršili krivično delo zloupotrebe prava na štrajk, saopštilo je danas to udruženje.

  • UNS: Glavni urednik TV Hepi pozvan na sednicu REM-a UNS: Glavni urednik TV Hepi pozvan na sednicu REM-a

    Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) pokrenuo je postupak za izricanje mere protiv televizije Hepi zbog emitovanja scene oralnog seksa u rijaliti programu "Parovi", prenelo je danas Udruženje novinara Srbije (UNS).

  • Sindikat najavio krivičnu prijavu protiv Vulina zbog smenjivanja uzbunjivača Sindikat najavio krivičnu prijavu protiv Vulina zbog smenjivanja uzbunjivača

    Vojni sindikat Srbije najavio je danas da će podneti krivičnu prijavu protiv ministra odbrane Aleksandra Vulina i njegovih najbližih saradnika zbog progona, degradiranja i mobingovanja uzbunivača koji je ukazao na korpuciju i nezakonitost prilikom zapošljavanja četiri osobe u Ministarstvo odbrane.

  • Brnabić: Funkcija u SNS-u mi nije potrebna, volela bih da radim s mladima Brnabić: Funkcija u SNS-u mi nije potrebna, volela bih da radim s mladima

    Premijerka Srbije Ana Brnabić koja je prošle nedelje postala članica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), kazala je da joj funkcija u stranci nije potrebna i da bi u SNS-u volela da radi s mladim ljudima. Branbić je za izdanje beogradskih "Večernjih novosti" od srede rekla da SNS "brine o ljudima, a ne o popularnosti".

  • Rebić: Imali smo saznanja da će biti sprovedena akcija na severu Kosova Rebić: Imali smo saznanja da će biti sprovedena akcija na severu Kosova

    Direktor policije Vladimir Rebić izjavio je danas da je srpska policija imala saznanja da će ROSU danas sprovesti akciju na severu Kosova.

Preporuke prijatelja
Belex eng
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side