25.01.2018 Beograd

Intervju Momčilo Trajković: Vlast samo simulira rešavanje kosovskog pitanja

Intervju Momčilo Trajković: Vlast samo simulira rešavanje kosovskog pitanja Foto: Miroslav Dragojević
Nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije, a sadašnji član Srpskog nacionalnog foruma Kosova i Metohije Momčilo Trajković, čekao je sedam sati na dogovoreni sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem prilikom njegove posete Kosovu. Neposredan povod za sastanak jer tragična smrt Olivera Ivanovića, lidera Inicijative SDP, koji je ubijen u Kosovskoj Mitrovici.

Do sastanka nije došlo, a Trajković je predsedniku uputio pismo u kojem, između ostalog, pita i da li je razlog neodržavanja sastanka u tome što Vučić “ne želi da čuje ljude koji drugačije misle”. Po objavljivanju otvorenog pisma, iz Predsedništva je stiglo objašnjenje da je došlo do “propusta u organizaciji”, pa je sastanak sa predsednikom zakazan za 30. januar. Trajković poručuje da će tada doći u Beograd.

 

Kako je dogovoren sastanak sa Vučićem koji nije održan?

Nakon saznanja da on dolazi na Kosovo, poslao sam zahtev da održimo taj razgovor u Gračanici i on me je, kada je ujutru krenuo za Kosovsku Mitrovicu, pozvao i dogovoreno je da se sastanak održi te subote između 16 i 18 sati, s tim da će me on ili njegovi saradnici zvati kada krenu iz Mitrovice. Ja sam od 15 do 22 sata čekao, niko me nije pozvao ni da odlože sastanak niti da potvrde da sastanak neće biti održan. Znam da je predsednik imao zauzete termine, ali je red bio da me, kako me je ujutru zvao da zakaže sastanak, isto tako obavesti i da sastanka neće biti. To nije ništa strašno. Međutim, pošto me niko nije pozvao, ja sam se u ovim poznim godinama maltretirao i čekao predsednika preko sedam sati.

 

Kako ocenjujete sastanak koji je održan u Gračanici, na kojem je narod iznosio svoje nevolje za koje mu je obećano da će se rešiti, nekome traktor, nekome nešto drugo...

To smatram jednom nepotrebnom predstavom. Da me je predsednik pitao, ja bih mu savetovao da održi sastanak na kojem treba da smiri situaciju i ohrabri narod posle ubistva Olivera Ivanovića. Ovo je, međutim, predstavljanje ovog naroda širom Srbije u jednom najjadnijem svetlu. Tačno je da ljudi imaju mnogo ličnih problema, ali se postavlja pitanje da li je njihovo rešavanje posao za predsednika. Šta rade funkcioneri koji ovde deluju, počev od Kancelarije za Kosovo i Metohiju? Svaka opština ima vlast u srpskoj i kosovskoj varijanti i plus imamo ministre u Vladi Kosova. Dakle, veliki broj institucija koje ne rešavaju problem, i onda dolazi predsednik da ih reši. Znam da su neki ljudi zadovoljni što su rešili neki svoj problem, međutim, nije u tome suština, suština je bila da se ukaže pijetet prema Oliveru Ivanoviću, koji je na tragičan način izgubio život, a to je valjda i bio razlog posete.

 

Zbog čega su na Ivanovića medijski napadi počeli letos, kada se dogodilo i paljenje automobila? Šta je Oliver pričao prilikom susreta s vama?

Bio je veoma zabrinut jer se radilo o ataku na njegovu imovinu, a kasnije i na njegov život. On je ostavljen sam, nezaštićen i država ni u kom slučaju nije smela da ga ostavi nezaštićenog. Ja ne želim da ulazim sada u to ko je dao nalog, neka to utvrđuje istraga, ali naše vlasti su morale da imaju podatke o ugroženosti Ivanovića i da nađu način da ga obezbede iako nemaju organa na terenu.

 

On je upozoravao na to da Srbi na Severu Kosova žive, u stvari, u strahu od ekstremnih Srba.

Te izjave i detalji se ovih dana vrte po medijima, ali nažalost od toga nema neke koristi. To samo upozorava ljude koji su odgovorni da se ti procesi zaustave. Nažalost, na tom planu u Srbiji niko ništa nije uradio.

 

A zbog čega je taj narod toliko uplašen?

Ja konkretne podatke nemam jer ne živim na severu, ali čujem da postoji određeno delovanje vaninstitucionalnih krugova koji su u sprezi sa Beogradom. Prvi put sam shvatio da takvo delovanje postoji gledajući intervju Ramuša Haradinaja, kada je na pitanje s kim sarađuje na severu, odgovorio da sarađuje sa Milanom Radojičićem. To me je iznenadilo jer je čak i Ramuš Haradinaj prihvatio takav način saradnje. Za to su odgovorne vlasti u Beogradu i ja se nadam da će u daljim procesima iz politike biti eliminisani takvi ljudi i da će se političko delovanje vratiti u institucije.

 

Postoje priče da ti “ljudi iz senke” upravljaju ljudima koji su zvanično izabrani. Koliko je to tačno?

Ako se javno priča, najverovatnije da je tako, ali ja za to nemam dokaze. Ja sam za tog Milana prvi put čuo kada ga je Haradinaj pomenuo i intervjuu. Očigledno je da postoji grupa koja disciplinuje funkcionere. Oni misle da na to imaju pravo zato što su učestvovali u pritisku na birače ne bi li upravo ovi funkcioneri dobili izbore.

 

Postoji mišljenje da su svi dugogodišnji lideri na Kosovu i Metohiji, kao što ste vi, Rada Trajković, Milan Ivanović, Marko Jakšić i drugi, skrajnuti u stranu. Kako se to dogodilo?

Ja sam van politike već petnaest godina iako sam bio u punoj snazi i mogao da doprinesem. Isključeni su mnogi ljudi koji su vrsni poznavaoci prilika na Kosovu. To, međutim, nije radila samo Vučićeva vlast. Ja sam eliminisan kada sam ustao protiv politike koju je DOS vodio na Kosovu i Metohiji. Bio sam na listi sa Demokratskom strankom 2003. godine, uz dogovor da dobijemo poslaničko mesto. Međutim, posle toga me je pozvao Boris Tadić i rekao da ima probleme u stranci i da ne može da ispoštuje dogovor koji smo imali. A i kasnije se niko nije setio da nas uključi. Mi koji smo bili van politike smirivali smo situaciju, dok su oni koji su bili u politici retko dolazili na ugrožena područja.

 

Na neki način vas i Vučić zaobilazi.

Vučić nastavlja tu praksu. Ja sam se javno obratio pre tri godine Tomislavu Nikoliću, kada je izašao sa stavom da će krenuti u konačno rešenje pitanja Kosova. Tada sam rekao da za Kosovo ne postoji konačno rešenje i da Srbija nije u situaciji da može da reši to pitanje. Hteo sam da razgovaramo o tome kako zaštititi minimum nacionalnih interesa. Tomislav Nikolić se, međutim, nije udostojio da me pozove. Više puta sam se obratio javno, kritikujući politiku SNS poslednjih godina, pogotovu kada je reč o kadrovskoj politici koja se svodila na eliminisanje svih ljudi koji nešto znače u srpskom narodu i dovođenje političkog i intelektualnog polusveta da upravlja ovim narodom, uz izuzetak nekih pojedinaca. Ta politika nas je dovela u stanje neverovatne besperspektivnosti, koje je kulminiralo ubistvom Olivera Ivanovića. On je među nama bio jedini politički aktivan, pa je izolovan i gledalo se da se na svaki način iskompromituje i eliminiše iz politike. Kao i drugi ljudi koji nešto znaju i koji imaju drugačije mišljenje o procesima koji se odvijaju oko Kosova i Metohije.

Razumem da treba da dođe do podmlađivanja i smene generacije, ali pogledajte albansku stranu. Ona se ne odriče iskusnih političara jer su ovde izuzetno kompleksni odnosi. Da bi se rešavali, mora da se napravi simbioza iskusnih i mladih političara, a da bi se tako nešto postiglo i na srpskoj strani, potrebno je da vlasti u Beogradu forsiraju državnu i nacionalnu, a ne partijsku politiku. Sve vlasti su forsirale samo partijske politike, iza kojih su ostajale samo ruševine, a ne institucije koje bi mogle da pomognu ovom narodu.

 

Hoćete li se odazvati pozivu na sastanak 30. januara u Beogradu?

Razgovarao sam sa predsednikom i prihvatio taj sastanak i doći ću sa grupom svojih saradnika i umnih ljudi da iznesemo poglede na stanje, ali i konkretne predloge kako treba voditi politiku na Kosovu. Da li će ova vlast te predloge uslišiti ili će nastaviti sa dosadašnjom praksom, to nije na nama. Mi nismo ljudi koji tamo idu da bi rušili vlast već da bismo izvršili pozitivan pritisak da ova vlast rešava probleme ljudi i doprinese da oni ovde ostanu.

 

Šta Beograd može konkretno da uradi da bi se poboljšala bezbednost i sigurnost jer svi kažu da je narod zaplašen?

Mora da menja politiku jer je ovo politika simuliranja rešavanja kosovskog pitanja. Još od devedesetih godina svi simuliraju borbu za Kosovo i Metohiju. To je zato što je strategija okrenuta na glavu, a ne na noge, i Kosovo se samo koristi za osvajanje i očuvanje vlasti. Bez obzira na to ko to priča, Srbija nema strategiju za Kosovo i Metohiju. Ja sam napustio funkciju potpredsednika Vlade kada sam video kako Beograd razmišlja o Kosovu i Metohiji, a od tada do danas stvari su se još više komplikovale jer je potrošeno ogromno vreme, a ljudi ovde su obezglavljeni.

Ako se to ne promeni, ne vidim ništa dobro na Kosovu. Ljudi su u strahu šta može da nam se desi, a ovo što se desilo Oliveru Ivanoviću je nešto najtragičnije. Tragedija Olivera Ivanovića i njegove porodice postala je tragedija čitavog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

 

 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side