25.04.2019 Beograd

VideoIntervju Mirjana Karanović: Ne dam strahovima da me savladaju

Intervju Mirjana Karanović: Ne dam strahovima da me savladaju Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
O tome šta još želi da uradi u životu, zbog čega je feministkinja i o svim stvarima koje nam život priređuje i kad ih ne želimo, za Novi magazin govori Mirjana Karanović

Razgovarale: Nadežda Gaće i Jelka Jovanović

 

 

Mirjana Karanović je tokom svoje bogate umetničke karijere vrlo hvaljena, ali kao biće radoznalog duha i nesklona trulim društvenim kompromisima, podjednako često je bila na meti dežurnih kritičara koji su njena umetnička ostvarenja i stavove stavljali i još stavljaju u vulgaran politički kontekst, označavajući je – neprijateljicom srpskog naroda.

Danas je, kaže, umorna od stalnog iščekivanja i prizivanja promena i najviše od svega želi da radi ono što najbolje ume, a to je umetnost.

 

*Iza vas je bogata umetnička karijera...

I ispred mene!

 

*I ispred. Ostvarili ste se i društveno, ali planove imate?

Kako da ne, sad možda više nego ikad jer kad si mlad ne planiraš, prosto misliš da će stvari da se dese same od sebe. Sada ne mogu da čekam da se nešto desi, moram da iniciram stvari, a i imam samopouzdanje da pokrećem stvari, da osmislim kako da uradim ono što želim da ostvarim, kako da dođem do rezultata koji me zanima. Radim novu ruku scenarija za film koji treba da snimim na proleće, dobili smo novac, ali treba nam još koproducenata, doterujemo scenario, a negde u glavi pripremam i sledeći projekat.

Ne radim ništa novo sada, igraju se dve moje predstave, obe ženske; “Mira” iz Bitef teatra ide na Sterijino pozorje, što je velika stvar, a “Balava” je pozvana u Italiju na Festival Pikolo teatra na jesen. I jedan i drugi rad bili su mi bitni, u “Balavoj” sam igrala sa Jasnom Đuričić, što mi je oduvek bila želja. Igrale smo zajedno u filmu, ali na sceni nikada dosad, a oduvek sam joj se divila.

“Miru” sam prvi put igrala sa Andašem Urbanom, generalno poslednjih dvadeset godina radim sa tri reditelja i jednom sam radila sa Dejanom Mijačem, ovo je novi reditelj u mom životu, on me je zvao, mene drugi reditelji ne zovu, zato radim sa tri reditelja, ali to mi je dovoljno, radim zanimljive stvari i ono što želim. Mislim da je Andraš bio malo pod utiskom glasina koje o meni kruže da sam teška, ali se uverio da su to samo glasine površnih i tupih ljudi.

 

*Te glasine ne odgovaraju vašoj umetničkoj i ljudskoj suštini.

Da, ali ako neko neće sa mnom da radi zbog glasina, taj i ne zaslužuje da radim s njim.

 

*Šta stoji iza glasina?

Ne razmišljam o tome i šta me briga šta stoji, to je ljudska priroda. Ja sam nekada verovala da ljudi mogu da se promene, poboljšaju, da su pakost, zavist i zlo neko prolazno stanje, situacija u koju ljudi upadnu zbog toga što su ih pritisle životne nevolje. Ali niko ne može da ispravi čovečanstvo, ne možeš da ga poboljšaš bilo kakvom predstavom ili filmom, možeš samo da utičeš na jednu, dve osobe u svom životu da nešto shvate, da pre svega prihvate sebe.

Znate, bilo koje nasilje, verbalno, emotivno, fizičko, posledica je neke velike nesreće, nezadovoljstva, traume koja seže daleko u detinjstvo, to su duboko oštećeni ljudi koji ne znaju kako drugačije da se izraze i izbore za svoj prostor, misle da je izlaz u povređivanju drugih ljudi. To je teško popraviti, postoje psihijatri, ali kod nas su to doktori kod kojih najmanje želimo da idemo, a muka je popraviti sebe; kad te boli glava, popiješ aspirin, ali kad te duša boli, to je baš teško.

 

*Kad glumite te vrste uloga kojima izazivate provokaciju, dajete deo sebe iako niste takvi. Kako to uspevate?

To je nešto što mene zanima i provocira, uvek je dobro izvući ljude na površinu. Dešava se, dešavalo se i meni, da budete bliski s nekom osobom koja je fina, misliš da je bez mane, a onda se dogodi život, neprijatne situacije, nevolje i shvatiš ko su ti prijatelji, da se iza fasade učtivosti, lepote, nežnosti krije osoba koja ume da bude krajnje sebična. Nekad je dobro isprovocirati situaciju da bi se ljudi otvorili, pokazali prave reakcije jer kad smo pod kontrolom možemo dugo da se pretvaramo da je sve u redu iako nije.

Provokacija je deo umetnosti, umetnost to mora da radi inače nije umetnost; ne samo društvena, socijalna, politička – provokacija može biti i u drugim slojevima čovečnosti, u zoni estetskog, filozofskog, na neki način metafizičkog. Pogledajte dela velikih umetnika, u trenutku kad su ih stvarali, pa i kasnije kroz vekove, oni jesu provokacija, intriga koja tera ljude da zastanu, da im se stvori misao u glavi. Kod nas su reakcije uglavnom emotivne, od četiri osnovne emocije tri su negativne i uglavnom provociraš bes, tugu, strah, retko ljubav, a svi glumci žele da budu voljeni. Svi koji izlaze na scenu žele da budu voljeni, tako da imamo mnogo glumaca na sceni!

 

*A gde je strast?

Strast ne možeš da naučiš, moraš nekako da je isteraš iz sebe. To sam videla i kod svojih učenika, neki misle da će to doći jednog dana, a to nije moguće, moraš je naći u sebi.

 

*A hrabrost?

Hrabrost je prevazilaženje straha. Meni ljudi govore da sam hrabra osoba, a ja sam puna strahova, samo ne dozvoljavam strahovima da me savladaju. Uvek imam tremu pred izlazak na pozornicu, postoji strah od neuspeha i hrabrost je pobediti ga. Hrabri su svi ljudi koji uspeju da zakorače izvan tog kruga, tamnice straha u kojoj se nalaze. Nemam recept kako prevazići strah, ali znam da je moguće; mi se nekada više bojimo naših strahova nego što oni to zaslužuju.

 

*Ne vodite previše javan život, na naki način ste zatvoreni, kako u sebi nalazite sve te provokacije?

Prisutna sam u ovom vremenu, u ovom trenutku iako često želim da pobegnem, da me nema ovde, da odem na neko pusto ostrvo, mislim da je to tajna želja mnogih ljudi. Ali, zapravo me zanima sve što se dešava, od tračeva do ozbiljnih razmišljanja na temu politike i društva uopšte, pratim razne ljude koji pišu na razne teme, od Viktora Ivančića do autora Peščanika, pratim i ono što se piše u Blicu, Danasu, u nekim magazinima, ali zanimljivo mi je sve to iz vizure pojedinca. Svet posmatram iz lične, ljudske pozicije i uvek razmišljam o ljudima, ne o masi, ko su oni iznutra, ko su, recimo, ti ljudi koji dolaze na proteste i koji su došli na taj miting u subotu, uvek razmišljam o njima, ko su oni u suštini...

 

*I šta ste zaključili?

Mislim da su svi nezadovoljni, i jedni i drugi, imamo Srbiju koja je generalno nezadovoljna, s tim što ljudi koji dolaze na proteste opozicije imaju želju i veru da nešto može da se promeni nabolje, da njihovi životi mogu da se promene nabolje. Ljudi koji dolaze da podrže vlast nadaju se da im neće biti gore u životu. Ni jedni ni drugi nisu srećni. To su dve vrlo ljudske pozicije u koju svako ulaže svoju strast i nadanja, i meni je to zastrašujuće jer mislim da postoji velika šansa da i jedni i drugi budu iznevereni, kao što smo već bili iznevereni.

Za mene je ovo obrtanje ukrug depresivno i pokušavam da ne pristanem ponovo da moj život, sada kada imam šezdeset godina, posle 30 godina ponovo ulazim u taj isti krug, da se vrtim u mlinu u kojem opet nekog diktatora treba svrgavati. I ne znam da li je to jedini način ili smo mi osuđeni na te krugove pakla, a moj život prosto nije dovoljan da se izdrže svi ti krugovi.

Imali smo Tita tolike godine, ali bio je to stabilan jednopartijski sistem, onaj kome se nije sviđalo išao je na Goli otok ili sa funkcije, a ostali ljudi su malo znali o tome, živelo se po utvrđenim pravilima. Onda smo dobili drugog diktatora Miloševića, u drugim okolnostima, ali to je opet bila vladavina jedne partije s prividom da u političkom životu učestvuju i neke druge opcije. Onda smo imali kratak period te zaista prave demokratije. Zašto kažem prave; nije bilo lako strankama posle 2000, moralo je da se dogovara, razgovara, ali takva situacija je mogla da uspostavi demokratski sistem jer je za mene demokratija ozbiljna borba za kompromisno rešenje u kojem manjina ne sme da strada.

Ovde se apsolutno ne shvata da demokratija nije vladavina većine nad manjinom nego sistem u kojem manjina nema potrebe da se brani, ne sme da bude ugrožena. A kod nas ko ima drugačiju ideju ugrožen je na svaki način, ljudski, finansijski, kreativno. Iako veoma malo ljudi ima benefit od toga; ponašamo se kao ona dva ovna na brvnu, niko da se skloni. Mi ne znamo da razgovaramo, da sarađujemo. Ja bih imala vere kad bi jedni i drugi u jednom trenutku priznali drugome neki kvalitet, da vlast kaže “to što predlaže opozicija dobro je”, a opozicija “vlast ne valja, ali ovo možemo da podržimo”.

Ne govorim o protestima na ulici nego o parlamentu jer je parlament mesto gde se demokratija praktikuje. Ali to se ne dešava, pa smo u situaciji da smo ili za jedne ili za druge, a ako nisi ni za jedne ni za druge onda si izdajnik, upotrebljavaju te i iskorišćavaju. I ja umesto da se bavim onim što je najbolji deo mene, evo 30 godina i ja i svi kreativni ljudi umesto da se usavršavamo, borimo se da ne potonemo. Nemam više vremena za to, želela bih još nešto da uradim.

 

*Zašto se mogućnosti koje otvorimo tako često gube?

Ja sam previše glumica da odgovorim na to, možda previše očekujemo, nestrpljivi smo da što pre dođemo do cilja, niko nam nije rekao da je to teško.

 

*U vašem životu fascinira i to što ste uvek na strani žene, ne u feminističkom smislu...

Ma ja jesam feministkinja, žene moraju da dođu sebi, da se saberu i prestanu kao papagaji da ponavljaju te muške floskule o feminizmu. Feminizam ima razne oblike, kao i svi pokreti, kao svi ljudski izumi, ima pozitivnu i negativnu stranu. Nobel je izmislio barut da bi ruda bila lakše viđena, a onda je iskorišćen za ubijanje ljudi i ono što znamo o barutu danas nije njegova pozitivna strana. Tako je i sa feminizmom, imao je radikalne struje, ali to ne znači da je loš, pogotovo u ovoj zemlji u kojoj mnogo žena završi na groblju, u bolnici, u depresiji, samoubistvu, trpljenju. Žene ovde moraju da postanu feministkinje da bi to promenile. Čula sam negde ili pročitala da su blagostanje žene, ženska prava, uvek ograničena muškom velikodušnošću, mi to živimo.

Postoje žene koje su uspele da izbore pozicije ne konfrontirajući se muškarcima već podržavajući ih i prislanjajući se na njih, i to imamo i u ovoj vlasti; žene koje zauzimaju određene pozicije milošću muškaraca. To mora da se menja, zato podržavam buntovne žene, one koje ne čekaju da im neko kaže šta da rade, buntovništvo je važno.

Najveći problem u ovoj zemlji i njoj sličnima je što su žene zavisne od muškaraca, a u takvoj poziciji teško odlučuješ da bilo šta promeniš. Žene koje imaju posao, ideju o budućnosti, stvari rešavaju odmah, ali nisu sve takve i strašno je kad čitate komentare na ubistva žena i nasilje “šta je tražila s njim tolike godine, što ga nije odmah ostavila”, to je ogromno nerazumevanje odnosa nasilnika i žrtve. Te komentare često pišu žene, sa uverenjem da nije teško ostaviti nasilnika. I nije teško kad ste jaki, ja ne bih dozvolila jedan dan da me neko maltretira, a ne godinama, ali ja nisam mera stvari, drugačija sam, ja to mogu. Mnoge žene ne mogu i zato treba da imamo institucije koje ženama treba da pomognu da nađu način da se zaštite, a mi to nemamo. Imao te sigurne kuće, ali to nije dovoljno sistemski. Stvari su krenule s mrtve tačke, menjaju se, ali predstoji nam dug period za promene, od toga da nikome ne padne na pamet da abortira kada nosi ćerku preko toga kako tretiraš sina, kako ćerku, dešavanja unutar porodica. Mi ne učimo o ljudskim odnosima i kako razmišljati svojom glavom, a bez toga promena nije moguća.

Znate i ja sam nekada mislila da se stvari lako menjaju, pucneš prstima i gotovo, ode Milošević i za dva, tri dana će sve biti u redu, ali nije tako. Ja sam dva puta pokušavala neuspešno da upišem Akademiju i mislila sam da će se sve promeniti kad uspem, probudiću se kao druga osoba. Položila sam treći put i sve je bilo isto, senzacija promene nije obuhvatila sve što sam želela, život se nastavio na isti način, ali pružena mi je mogućnost. Čuda se ne dešavaju, problemi ostaju i moraju se rešavati, mudraci kažu da je potrebno mnogo strpljenja i ljubavi za promene i da se promene dešavaju tiho.

 

Pogledajte intervju:

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side