13.11.2017 Beograd

Intervju Milica Kralj: Baviti se pozorišnim umetnicima u pozorištu je lekovito

Intervju Milica Kralj: Baviti se pozorišnim umetnicima u pozorištu je lekovito Foto: Novi magazin / Ivan Šepić
Za sve one koji vole pozorište, iz ugla gledaoca ili stvaraoca, neizostavno su uporišta u istoriji teatarske umetnosti. Jedno od uporišta srpske pozorišne umetnosti predstavlja glumačka genijalnost Žanke Stokić.

Njena legenda pobija posmatranje pozorišta kao umetnosti trenutka jer Žanka i posle sedamdeset godina posle svoje smrti traje i izaziva divljenje. Ljubimica publike pamti se po svojim čuvenim pozorišnim ostvarenjima, ali i po životnoj priči obeleženoj tragičnim nerazumevanjem vlasti koja se u Srbiji ustoličila 1944. godine. Kamerna predstava po drami “Žanka” Miodraga Ilića, u režiji Milice Kralj, sa Jelicom Sretenović u naslovnoj ulozi, na sceni Opere i teatra Madlenianum odaje počast Žanki Stokić, koja je celo svoje biće posvetila humanoj misiji teatra. Ovom premijerom biće obeleženo 130 godina od rođenja i 70 godina od smrti Žanke Stokić. Povodom premijere razgovaramo s rediteljkom predstave Milicom Kralj.

 

*Da li je Žanka izabrala vas ili vi nju ?

Verujem da smo se izabrale uzajamno. S obzirom na to da sam dete glumaca, bilo je neminovno da kad-tad biram ovu intrigantnu glumicu. A ona je, tražeći nekoga ko bi mogao da je razume, verujem, tragala za nekim ko voli glumce, pa je morala kad-tad da naleti na mene. U svakom slučaju, koja god da je koju izabrala, ja sam zahvalna na prilici da svoje misli i vreme posvetim jednoj srpskoj glumici i jednoj takvoj dramskoj heroini. U vremenu kad dominira nasilje gde god se okrenete, baviti se pozorišnim umetnicima u pozorištu, lekovito je. 

 

*Kao rediteljka, Jeste li imali slobodu u izboru glavne junakinje ?

Mislite u izboru glumice koja tumači glavnu junakinju ? Takođe verujem da je ovo pitanje povezano s prethodnim. Mislim da Žanka ne bi to prepustila slučaju i da je ona odabrala Jelicu, u potpunosti je opsela svojim sumnjama, strahovima, strastima, ali i ljubavlju. Izuzetno težak glumački zadatak, ali baš zato i čaroban. Najteže je doći do jednostavnosti i lakoće igre. Sa druge strane, ovo je uloga koja se samo poželeti može – igrate mladu ženu, staru ženu, zaljubljenu, razočaranu, slavljenu, odbačenu... Svakako sam srećna što će Jelica biti naša Žanka jer su se i Jelice poželele daske koje nam život znače. 

 

*Kako tumačite Žankinu tragičnu sudbinu?

Njena sudbina prelama se s večitim pitanjima odnosa vlasti prema umetnicima, odnosa umetnika prema vlasti, ali i društvenoj realnosti. Ukoliko je ta realnost teška i mračna ima li glumac prava na igru, prava da nekog udaljava od tog mraka, na primer, smehom? Igra je bila Žankin život, ujedno i odredila njenu smrt. Ali, da igra nije bila doslovno njen život mi danas ne bismo imali potrebe da igramo predstavu o njoj. Pitanje je i zašto su u Prvom svetskom ratu glumci ohrabrivani da igraju i održavaju “veru kod naroda”, dok su u Drugom neki od njih zbog toga žestoko kažnjeni ili čak streljani.

 

*Koliko je tekst gospodina Ilića inspirativan?

Sama činjenica da je napisan kao snoviđenje u poslednjoj večeri Žankinog života, tekst je izuzetno zahvalan i za reditelja i za glumce, za pozorišnu igru. Žanka Stokić svojom životnom pričom kao da prevazilazi realizam, realnost. U njenoj sudbini sadržana je sama suština “dramskog”. Pobegla je od čamotinje i nasilja u lepotu i slobodu pozorišta. Pozorište ju je spasilo, od pozorišta je i stradala. Da je izašla iz kakvog romana, takva kakva je zaista bila, opet bi bila izuzetno plodotvorna za različite umetničke izražaje. Bilo je važno raditi ovaj tekst i zbog toga što se njime obeležava 70 godina od smrti i 130 godina od rođenja ove glumice. Ali i zato što je to svojevrsni omaž mnogim velikim pozorišnim glumcima koji više nisu s nama. A pozorište je umetnost zaborava.

Predstavu postavljam kao da je režiraju Žankina sećanja. A Žanka, kao slavna komičarka koja nosi tragedijsku krivicu, nosi sobom ceo jedan emotivni svet doživljaja. Takođe me vodi njena ljubav i posvećenost pozorištu i verovanje da u pozorištu, kao i u životu mora da postoji radost, makar smisao bila samo u traganju za njom. Ne zaboravimo  publiku. Žanka se nesebično davala publici, život im je dala, slavili su je, ali i na izvestan način i sahranjivali . Tako je i ova predstava ovisna o ljubavi publike.

 

*Ovo je Vaša prva saradnja sa Operom i Teatrom Madlenijanum ?

Jeste, ako ne računamo gostovanje moje predstave iz Narodnog pozorišta Republike Srpske. Interesantno je da je bila u pitanju “Gospođa Ministarka” i eto veze sa Žankom, jer “Ministarka” je uloga koja je obeležila njenu karijeru. Izuzetnu smo sreću imali da nas uzme ovo pozorište pod svoje skute i da u njemu ušuškamo svoje burne rasprave i opšte smehove, i nadam se da ćemo igrati ovu predstavu na zajedničko zadovoljstvo.

 

*Kako vidite odnos Žanke i Nušića?

Srećna je glumica  koja ima Nušića da za nju napiše ulogu i srećan je pisac koji ima glumicu za  koju piše uloge. Iz vremena te pozorišne sreće i mi danas još ubiremo radosti i inspiracije. Ona je bila sama srž karaktera glumice - i osetljiva i jaka, i nezgrapna i lepa, i sebična i darežljiva preko mere, i neumerena i skromna, vesela kad je najtužnija... On je umeo da razume, pa tako i da upozna karakter, umeo da gleda, ali da i vidi, umeo da sluša, ali i da čuje. 

 

*Gde je radnja predstave smeštena?

Radnja se odvija na pozorišnoj sceni Žankinih sećanja,  na daskama koje joj i doslovno život znače. U Beogradu, Zaječaru, Prištini, Skoplju... U pozorištu jednako kao i u zatvoru. 

U blatu jednako kao i u lepoti! 

autor: AG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
T6 bazeni, spa
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije