Intervju Ljubiša Veljković: Osiguravači mogu da doprinesu oporavku privrede
09.08.2020 Beograd

Intervju Ljubiša Veljković: Osiguravači mogu da doprinesu oporavku privrede

Intervju Ljubiša Veljković: Osiguravači mogu da doprinesu oporavku privrede Foto: Privatna arhiva
“Potencijlani rast duga, potencijalno znači i veću ponudu hartija od vrednosti - državnih obveznica i sl. Država bi, uz dobru ponudu, mogla da iskoristi osiguravače kao potencijalne kupce, čija je tehnička rezerva u ovom trenutku veća od 1,5 milijardi evra, obezbeđivanjem dobre ponude, koja bi bila interesantna osiguravačima”.


Za prvog čoveka Milenijum osiguranja, LJubišu Veljkovića, kolege, kako iz njegove kuće, tako i iz konkurentskih kompanija, kažu da ima u malom prstu sve finese ovog značajnog, pa i sve važnijeg i većeg poslovnog sektora. Ekonomski obrazovan, sa dugogodišnjim iskustvom u branši, našao se i na poziciji predsednika Skupštine Udruženja osiguravača Srbije. Razgovor sa Veljkovićem, kao i obično, vodi se uz tabele i precizne podatke, a na pitanje kako je ovaj sektor prošao u dosadašnjoj pandemiskoj krizi, Veljković ima jasan odgovor – držimo se, jeste teže, ali osiguranje može da utiče i na oporavak, što je privilegija koju ćemo, verujem, iskoristiti. Po njemu, visoki ciljevi i optimizam sa dozom zdravorazumskog opreza, najbolji su put ka izlasku iz krize, čak i kada se čitava privreda nalazi pred ogromnim izazovom, kakav je donela ova pandemija.   

Kako se, po vašem viđenju, na tržište osiguranja u Srbiji odrazila kriza zbog pandemije Covida 19?

Tržište osiguranja je dobro podnelo prvi talas krize, od sredine marta pa sve do kraja drugog kvartala ove godine. I naša kompanija je imala pad prihoda u poslednjoj nedelji marta i tokom aprila, što je razumljivo obzirom na vanredno stanje koje je bilo na snazi i koje je na sličan način uticalo na sve učesnike na tržištu osiguranja. Međutim, veoma velikim radom i požrtvovanošću celokupnog tima Milenijum osiguranja, uspeli smo da nadoknadimo pad prihoda, pa čak i da ostvarimo blagi rast od 0,6% do kraja juna, što je za nas izuzetan uspeh.

A kakva je situacija sada, posle novog intenziviranja zdravstvene krize?

U julu je na domaćem tržištu osiguranja došlo do određenog pada prihoda od osiguranja, kako se ponovo intenzivirala zdravstvena kriza. Pojedine vrste osiguranja koje imaju sezonski karakter, kao što je, na primer, putno zdravstveno osiguranje, bili su u padu, što je razumljivo. Vidljiv je i pad i nekih drugih dobrovoljnih osiguranja, kao što je kasko osiguranje, obzirom na povezanost sa lizing ugovorima za vozila, kao i uopšte sa kupovinom novih vozila. Čak prepoznajemo i pad broja polisa autoodgovornosti, pošto su neki vlasnici vozila verovatno odložili registraciju. Dakle, ova pandemijska kriza ima svakako direktan uticaj i na naše poslovanje, ali  ne u meri u kojoj su pogođene neke druge delatnosti poput turizama i hotelijerstva.

Ekonomski stručnjaci većinom očekuju rast deficita, smanjenje BDP-a i rast duga. U kojoj meri ovi parametri utiču na poslovanje osiguravača?

Što se tiče smanjenja BDP-a, to može imati imati jak uticaj na poslovanje osiguravača, kroz povezanost smanjenja privredne aktivnosti i  potrebe za osiguranjem velikih projekata, kao što su infrastrukturni projekti. Potencijlani rast duga, potencijalno znači i veću ponudu hartija od vrednosti - državnih obveznica i sl. Država bi, uz dobru ponudu, mogla da iskoristi osiguravače kao potencijalne kupce, čija je tehnička rezerva u ovom trenutku veća od 1,5 milijardi evra, obezbeđivanjem dobre ponude, koja bi bila interesantna osiguravačima za ulaganja ovakve vrste.

Šta bi to moglo da bude interesantno osiguravačima za ulaganje?

Primera radi, dugoročne hartije od vrednosti, sa rokom dospeća preko 10 godina su posebno interesantne osiguravačima koji se bave životnim osiguranjem. Takođe, znamo da su i matične kompanije preko lokalnih ćerki firmi učestvovale na aukcijama državnih hartija od vrednosti u Srbiji, čime se uvećava tražnja i obezbeđuju  kvalitetni investitori. Ovom segmentu bi bilo dobro posvetiti pažnju.

Šta, konkretno Milenijum Osiguranje u ovom trenutku preduzima da bi održalo svoju stabilnost na našem tržištu? Šta vi činite da biste “dokazali” da ste stabilno preduzeće?

Mi smo počeli da se pripremamo za krizu znatno pre proglašenja vanrednog stranja. Aktivirali smo  “Plan kontuniteta poslovanja” i koncentrisali potrebnu likvidnost, što obezbeđuje nesmetano funkcionisanje našeg poslovanja, odnosno obezbeđuje da se kvalitet naše usluge, koja se najvećim delom ogleda u efikasnosti u rešavanju i isplati šteta, održi na visokom nivou, bez zastoja, bez reklamacija i bez nezadovoljnih osiguranika, korisnika naknade iz osiguranja.

Dokaz da smo stabilan osiguravač jesu regulatorni parametri. Naša tehnička rezerva (rezerva za naknade osiguranicima) uložena je u kvalitentnu imovinu, koju dominantno čine državne hartije od vrednosti i državne obveznice, kao i delom bankarski depoziti. U tom pravcu, generalno posmatrano, planiramo ulaganja i ubuduće, uz kontinuirano praćenje kretanja na finansijskom tržištu. Na dan 30. 06. 2020, sredstva uložena u zakonom propisane oblike za pokriće tehničke rezerve su iznosila 132% tehničke rezerve. Takođe, adekvatnost kapitala naše kompanije iznosi 265%, a već par godina unazad smo među liderima po ažurnosti u rešavanju šteta kod obaveznog osiguranja autoodgovornosti. I kao kruna svega, kombinovani racio, najvažniji pokazatelj uspešnog poslovanja je oko 80%, što je odličan rezultat. Mislim da bi svi zainterseovni za naše poslovanje, ovde mislim i na vlasnike kompanije i na naše osiguranike, trebalo da budu veoma zadovoljni ovakvim performansama naše kompanije.

To su rezultati koji nisu postignuti preko noći?

Ove rezultate, zaista, sa ponosom navodim, jer smo za 5 godina, od kada sam došao u kompaniju, uspeli da značajno unapredimo naše poslovanje. Uložili smo veliki napor da kompaniju podignemo na sadašnji nivo i da danas možemo da kažemo da imamo stabilnu kompaniju sa visokim kredibilitetom i poverenjem svojih i potencijalnih novih osiguranika.

Kako vi vidite mere koje je država preduzela u prvom talasu epidemije u odnosu na privredu?

Mere privredi su bile potrebne i imale su dobre efekte, pre svega da se zaštite životi, radna mesta i sačuva likvidnost firmi, koja je u opadanju. Dok vodimo ovaj intervju, u pripremi je novi paket mera privredi i koliko možemo videti po najavi imaju sličan cilj. Krediti za likvidnost, koje odobrava Fond za razvoj, dobar su instrument za održavanje poslovnih aktivnosti i protoka novca. Verujem da će, u narednim mesecima ili sledeće godine, biti prisutni slični instrumenti oporavka privrede i privrednih aktivnosti. I to nije nikakav greh. Ako pogledate izjave zvaničnika u razvijenim zemljama, većina je poprilično spremna da ubrizgava injekcije likvidnosti u privredu. U suprotnom, posledice mogu biti nesagledive.

Osiguravači su bili izuzeti iz mera, da li je to, po vama, opravdano?

Finansijski sektor je bio izuzet iz mera, što je i razumljivo. Mi smo ove godine isplatili rekordan porez na dobit prethodne godine, a samim tim plaćamo i veliki akontativni porez na dobit za ovu godinu. Imamo oko 450 zaposlenih, nismo imali otpuštanja, naročito ne u amdinistraciji, a poreze i doprinose redovno uplaćujemo. Milenijum osiguranje je dobar poslodavac i trudićemo se da tako ostane - to nam je jako važno.

Može li se, po vama, očekivati brz ekonomski oporavak nakon izlaska iz krize?

Naše iskustvo u prvom talasu epidemije je bilo takvo da smo se pripremali za mere oporavka poslovanja nakon ukidanja vanrednog stanja. I zaista, većina inicijativa je dala dobre rezultate, o čemu svedoči čak blagi rast prihoda. Sada je situacija poprilično neizvesnija - ne može se sagledati kraj pandemije, a u letnjim mesecima smo, u kojima su prisutni određeni sezonski efekti. I to je slično za većinu privrednih delatnosti. Od dužine i intenziteta epidemije zavisi kako ćemo i na koji način ćemo se oporavljati od krize. Iz navoda kako domaćih, tako i svetskih medicinskih eksperata, shvatamo da ćemo sa ovim virusom morati da naučimo da živimo neko vreme. Trenutno je najvažnije da sačuvamo zdravlje i živote. Privredu i kompanije ćemo oporaviti, postoji mnogo makroekonomskih modela koji se mogu iskoristi, a biznisi po pravilu imaju inicijativu i kreativnost.

Kao što sam rekao, osiguravači mogu da doprinesu investicionom zamahu i da pomognu državi, kao stabilni investitori. Ova iskustva su postojala u razvijenim zemljama, zašto ih ne iskoristiti. Postoji tražnja za uslugama osiguranja, a neki oblici osiguranja su i obavezni, i to nam uliva samopouzdanje da i iz ovoga možemo da izađemo kao stabilne kompanije. Milenijum osiguranje ima finansijke kapacitete i kadrove koji će obezbediti da se krizna vremena prevaziđu i da se nastavi sa daljim razvojem.

Koji su vaši najjači argumenti u ovoj situaciji da preporučujete građanima i poslovnim subjektima da troše novac za osiguranje generalno?

Osiguranje je zaštita i to je u definiciji. Iz ugla privrede, osiguranje je cena kapitala za određenu pojavu, kao što je požar, lom mašina, prirodna nepogoda, odgovornost… Osiguranje pruža i komfor, kroz uslugu koja se, na primer, pruža putem dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ili putnog osiguranja. Osiguranje je i luksuz, kao što je osiguranje umetnina i tako dalje. Tim smerom će se i nastaviti. S druge strane, postoji veliki broj korisnika naknade iz osiguranja, kao što su oštećena “treća lica” u saobraćajniim nezgodama, pa je i obavezno osiguranje koja obezbeđuju ovo pokriće od ključne važnosti.

Dokle se stiglo kod nas sa implementacijom evropske Direktive Solventnost II, šta ona znači za tržište osiguranja u Srbiji?

Direktiva Solventnost II je novi standard i novi regulatorni pristup sveobuhvatnog upravljanja rizicima u poslovanju. Ključna ideja Solventnosti II je da razvije i podrži sposobnost osiguravača da blagovremeno prepoznaju rizike, i to ne samo rizike osiguranja, kao tradicionalne rizike u poslovanju, već i kreditni, tržišni i operativni rizik, te da njima upravljaju i da kontinuirano održavaju potreban kapital. Ovaj standard predstavlja zahtevniji, ali i razboritiji način upravljana društavima za osiguranje i precizniji pristup upravljanja kapitalom. Svakako, s obzirom na to da je direktiva Solventnost II ,,skrojena” po standardima razvijenih EU zemalja, za punu implementaciju ove direktive potreban je odgovarajući prelazni period. Mi smo ozbiljno pristupili implementaciji Solvency II standarda, koja je u toku. Prošle godine smo isporučili regulatoru zahtevanu kvantitativnu studiju solventnosti i svoje poslovanje kontinuirano usklađujemo sa ovom direktivom. MIlenijum Osiguranje biće pripremljeno kad ona stupi na snagu u našoj zemlji, u to ne sumnjam.

Šta to znači za potrošače?

Iz ugla potrošača, Solventnost II i Direktiva o distribuciji osiguranja obezbediće dodatno  poverenje u osiguravajuća društva, zbog strogog pristupa obezbeđivanju solventnosti osiguravača i transparentnije zaštite potrošača.
 

autor: G.L. izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side