Intervju Kristofer Tehlirijan: Biće još epidemija i pandemija
10.05.2020 Beograd

VideoIntervju Kristofer Tehlirijan: Biće još epidemija i pandemija

Intervju Kristofer Tehlirijan: Biće još epidemija i pandemija Foto: Jelena Đolović Tehlirijan
SARS, MERS i Covid-19 su svi koronavirusi, tj. virusi iz iste vrste “porodice” istog genusa i svi su izazvali epidemije, od kojih je Covid-19 najveća. Ta grupa RNK (ribonukleinska kiselina) virusa zove se koronavirus jer pod mikroskopom izgleda kao da imaju “krunu”, tj. koronu na latinskom. Pošto su srodni virusi, imaju neke sličnosti, ali imaju i razlike, kaže za Novi magazin Kristofer Tehlirijan.

Razgovarala: Nadežda Gaće

 

Moj tim i ja sada radimo na tome da razumemo gde u imunom sistemu nastaju “greške” koje dovode do oboljenja. Kad nađemo ili kad mislimo da smo našli gde nastaje greška u imunom sistemu, tu počinje naše istraživanje, kaže za Novi magazin Kristofer Tehlirijan (Tehlirian).

“Ja sam po struci internista sa specijalizacijom u reumatologiji. Proteklih deset godina bavim se istraživanjem i ispitivanjem novih lekova za autoimuna oboljenja u okviru farmaceutske industrije. Tome je prethodio rad sa reumatološkim pacijentima i istraživanje raznih terapija u reumatološkoj ambulanti. Iako sam po struci reumatolog i primarno sam se bavio imunološkim poremećajima vezivnog tkiva, artroze i drugih autoimunih oboljenja, sada više funkcionišem kao klinički imunolog. Mi ne radimo na vakcinama direktno, ali smo u čestom kontaktu s kolegama koji se bave razvojem vakcina. Fizer (Pfizer) ima veliki odsek koji se bavi isključivo istraživanjem i proizvodnjom vakcina.

Što se tiče Covid-19, treba imati na umu da se pored vakcina traže i lekovi koji ili blokiraju virusu ulazak u organizam, ili moduliraju kako imuni sistem reaguje na virus, ili oni koje rade obe stvari. Moj tim je direktno uključen u ispitivanje lekova koji moduliraju imuni sistem da bi lečili autoimunu bolest, ali možda imaju koristi u moduliranju imunog sistema kad se bori protiv Covid-19. Vi ste pitali kako “jačati” imuni sistem, ali to nije pravi izraz jer borba protiv bolesti nije pitanje jakog ili slabog imuniteta. Ključ je u efikasnom imunom sistemu koji treba da reaguje jasno i precizno. U tom smislu, lekovi poput onih koje moj tim istražuje, a koji regulišu imuni sistem kad nekontrolisano dejstvuje, imaju moguću primenu i na Covid-19 i teško obolela lica”, objašnjava Tehlirijan.

*Koja su sve nova saznanja u istraživanjima kada je reč o ovoj pandemiji? Koliko se zapravo zna o Covid-19?

Nažalost, ceo svet u hodu uči o ovom virusu jer se radi o novom virusu koji je prešao sa životinje na čoveka i doveo do najveće pandemije u poslednjih 100 godina. Prelazak sa životinje na čoveka već je poznat proces, tzv. “zoonotski skok”. Ceo genom (tj. genetski sastav) ovog novog virusa početkom godine relativno brzo su otkrili kineski, a potom i svetski virusolozi i drugi naučnici. Ustanovljeno je da ovaj virus pripada porodici, tj. genusu koronavirusa (Coronoaviridae). Dosad je nađeno sedam vrsta koronavirusa koji mogu da zaraze čoveka: SARS, MERS i Covid-19 mogu da stvore teške oblike bolesti ljudi, dok HKU1, NL63, OC43 i 229E prouzrokuju blage simptome u obliku prehlade. Covid-19 je srodan SARS-u, koji je 2003. izazvao epidemiju manjeg obima sa 8.089 zaraženih i 774 mrtvih i zbog toga se nekad Covid-19 zove SARS-CoV-2. Inače, Covid-19 je dobio ime 11. februara 2020. Tako ga je nazvala Internacionalna Komisija za imenovanje virusa, a skraćenica je od izraza COronaVIrus DIsease-2019.

Dosad je otkriveno nekoliko podvrsta po celom svetu. Daljim izučavanjem genetike Covid-19 vide se tragovi, “otisci” genetike životinja koji su rezervoari ovog virusa. Opšte je poznato da se koronavirusi nalaze u životinjskim rezervoarima kao što su slepi miševi, zmije i pangolini i da neki mogu da pređu sa tih životinja na čoveka. Postoji više primera u istoriji, skorašnji su SARS-2003, prelazak virusa iz slepih miševa na ljude, i MERS-2012, prelazak iz kamila. Zato se smatra da se Covid-19 preneo na čoveka, i to tokom klanja životinja na pijacama egzotičnih životinja u Vuhanu u provinciji Hubei. Tako je slično SARS krenuo od slepih miševa iz Fošanu, Guangdo provincije u Kini, a MERS na Bliskom istoku od kamila.

*Radili ste u bolnici kada je bila aktuelna priča epidemije SARS-a. Iz pozicije bolničkog lekara, da li biste nam objasnili koja je razlika između SARS-a i Covid-19, kako u ponašanju samog virusa i tako i u lečenju.

Da, ja sam 2003. radio na intenzivnoj nezi u bolnici Džons Hopkins u Baltimoru, u Merilendu. Tada su nam dolazili pacijenti iz cele severoistočne Amerike koji su bili pozitivni ili za koje se na osnovu kliničke slike sumnjalo da imaju SARS. Prva razlika je što SARS nije bio u toj meri zarazan kao što je Covid-19; stepen prenosivosti SARS-a je 2-3, Covid-19 je 3 do 5, znači svaki zaraženi inficira još 3 do 5 osoba, dok je 1,3 stepen prenosivosti za sezonski grip. U ovom trenutku misli se da je to zbog veoma velikog afiniteta vezivanja šiljastog proteina Covida za receptor ACE2. Druga bitna razlika je da se SARS prenosio skoro isključivo sa simptomatske osobe na druge, dok Covid-19 može da prenese i asimptomatska osoba. Tako se virus prenosi od jedne do druge osobe potpuno neznano. Treća razlika je da je većina obolelih od SARS-a imala težu kliničku sliku i da su morali u bolnicu. Smrtnost od SARS-a bila je malo manja od 10 odsto, dok je smrtnost od Covid-19 negde oko jedan odsto, ali to će se tek videti na kraju pandemije. Više od 80 odsto obolelih od Covid-19 ili nikada ne pokaže simptome ili su im simptomi veoma blagi. Ostalih 20 odsto obolelih od Covid-19 mora na lečenje u bolnicu, a manji deo pacijenata mora na intenzivnu negu.

*Svakodnevno dolazi do pojedinačnih iskakanja poznatih zdravstvenih radnika koji smatraju da postoji mogućnost da je Covid-19 veštački proizveden u laboratoriji. Šta mislite o tome? Uznemiruje li to javnost i otkud potreba da se razmišlja u tom pravcu?

Danas imamo pristup mnogim informacijama, ali su, nažalost, većina njih neproverene. Takođe, živimo u veoma polarizovanom i političkim nastrojenim svetu, u kojem se o svemu polemiše kroz vizir, a ne samo na osnovu datih činjenica. Virus su prvo izučavali kineski naučnici, pa potom i naučnici iz ostatka sveta. Koliko sam upoznat, svi eksperti su se složili da je ovaj virus nastao u prirodi. To se naročito vidi po delovima genoma ovoga virusa koji nam ostavljaju “otisak”, odnosno tačno se vidi koje su životinje rezervoar ovog virusa jer virus pokupi deliće genetskog materijala od svojih pređašnjih domaćina. To je ono što nam kažu svetski eksperti virusolozi i o tome nam svedoči i istorija jer su se epidemije i pandemije odigrale više puta, nije ovo ni prva ni poslednja. Ali ne dešavaju se ovake velike pandemije često, pa bismo voleli da možemo logično da objasnimo zašto baš sada i kome ide u korist ova pandemija? Davanje šireg smisla i konteksta, a ne samo prihvatanje da se desilo prirodno i nekontrolisano, čini da se mi osećamo bolje.

*Ceo tekst pročitajte besplatno OVDE


 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side