07.09.2017 Beograd

VideoIntervju Ivan Čolović: Najvitalniji deo srpske kulture izlazi iz okvira nacinalnih obrazaca

Intervju Ivan Čolović: Najvitalniji deo srpske kulture izlazi iz okvira nacinalnih obrazaca Foto: Novi magazin / Ivan Šepić
Deklaracija koju su najavili predsednici Srbije i Republike Srpske biće – o opstanku srpskog naroda. To podrazumeva da je taj opstanak ugrožen i kad se to pročita očekujete da će tim povodom vlast nešto urgentno, hitno preduzeti.

Jer, ugrožen je opstanak nacije! Ali ništa od toga, kaže profesor Ivan Čolović za Novi magazin i dodaje: “Ako se ne varam, objavljivanje deklaracije najavljeno je za kraj novembra, a tek zatim, ne zna se kad, uslediće donošenje akcionog plana za sprovođenje onoga što u toj deklaraciji bude navedeno. Pa će tek onda proći neko vreme, ne znamo koje, da bi se obezbedila sredstva, ne znamo koja, da se akcioni plan sprovede u delo. Onda ćemo sačekati, opet ne znamo koliko, godinu-dve, da počne implementacija, odnosno sprovođenje u delo te deklaracije o spasu opstanka srpske nacije.

Naravno, postavlja se pitanje kako to da razumemo? Ili je vlast neodgovorna, nesposobna da tim povodom nešto hitno preduzme, ili zapravo nikakva opasnost i ne preti srpskoj naciji. Ili, što se takođe može prihvatiti kao interpretacija, ovu deklaraciju o opstanku srpske nacije treba pročitati kao deklaraciju o opstanku srpske vlasti, koja svoj opstanak temelji na izazivanju straha o ugroženosti nacije od unutrašnjeg i spoljašnjeg neprijatelja.”

 

*Taj se opstanak vezuje za jezik i ćirilicu. Da li će možda to biti pokušaj da se govori šta je kulturni identitet srpskog naroda?

Za mene je najinteresantnije pozivanje na kulturu, odnosno kulturni identitet. Nikola Selaković, sekretar predsednika Repulike, izjavio je da je cilj deklaracije o opstanku srpskog naroda, zapravo, opstanak srpskog jezika, pisma, srpske kulture, srpskog kulturnog identiteta. To je rekao osvrćući se na neke komentare, neka mišljenja da je posredi dokument koji ima dnevno-političke ciljeve, dokument koji je, nedajbože, izraz velikosrpskog nacionalizma. Ne, rekao je, taman posla, reč je samo o kulturi, samo o jeziku. Tu se onda postavlja pitanje da li ta briga srpske vlasti i srpske nacionalne elite o jeziku i kulturi predstavlja nekakav problem jer je za srpske nacionaliste oduvek briga o srpskoj kulturi, o srpskom jeziku, ćirilici i kulturnom identitetu zapravo briga o nacionalnoj teritoriji i nacionalnom jedinstvu. Jedinstvo srpske kulture je, zapravo, uvodni deo akcija koje se preduzimaju radi uspostavljanja političkog i teritorijalnog jedinstva srpskog naroda.

 

*Kultura ne pripada ni teritoriji, ni religiji, ni narodu već stvaralaštvu. Da li se danas još tako razmišlja?

Pored tog nacionalističkog shvatanja kulture, postoje i alternativni modeli, inicijative i kulturne prakse stvaralaca, kulturnih radnika, pojedinaca, pisaca, slikara, koji ne žele da ostanu u uskim, tesnim okvirima onoga što propisuju nacionalističke vlasti i njihove elite u svojim zemljama. Njihova praksa, praksa tih stvaralaca koji se ne zadovoljavaju zadatim okvirima nacionalnih kultura, demantuje nacionalističke mitove o kulturi i mit o tome da su nacija i kultura isto. Takve prakse danas pokazuju da je i dalje jedna od najvitalnijih dimenzija kulture ona koja oživljava tradiciju jugoslovenskog kulturnog prostora – danas naravno bez Jugoslavije – jedan postjugoslovenski, zajednički kulturni prostor.

Nedavno objavljena Deklaracija o zajedničkom jeziku, koju su potpisale desetine hiljada ljudi, pokazuje da za takve inicijative postoji interesovanje i da mogu da budu shvaćene kao najznačajniji deo kulturne prakse i kulturnog stvaralaštva i u Srbiji. Najvitalniji deo srpske kulture je onaj koji izlazi iz okvira nacionalno zadatih obrazaca i proizvodi univerzalističko shvatanje kulture.

 

*Deklaracija o zajedničkom jeziku pokazala je spremnost građana da menjaju i utiču. Ako se vratimo na deklaraciju o opstanku, pitanje je zašto nema inicijative kulturnih radnika kojom bi se nametnulo vlastima šta je to, a ne da vlasti to stalno određuju?

Pa, evo, Deklaracija o zajedničkom jeziku primer je takve inicijative, takve želje da se nešto uradi, da ne bude samo reakcija na ponudu nacionalističkih vlasti i da se stalno alternativni modeli kulture pojavljuju u reakciji na nametanje nacionalističkih shvatanja. Mogućno je, dakle, ne čekati deklaracije o spasu srpske nacije ili strategiji kulturnog razvoja i izići sa programima koji bi mogli da pokažu da se može ići i drugim putem, da Srbija ima kapacitete i želje, volje i stvaralaca da daju doprinos jednoj kulturi koja se danas očekuje, traži i zamišlja kao put uspostavljanja zajedništva, ne samo na nivou regije nego i Evrope.

Deklaracija o zajedničkom jeziku primer je takve inicijative i poziv na nju pokazuje da postoji veliko interesovanje. Evo, da ja i sebe malo pohvalim – ovo što ja radim godinama, Biblioteka 20. vek je doprinos tako shvaćenoj kulturi, tako shvaćenoj saradnji i tako shvaćenom zajedništvu. Najnovije knjige koje objavljujem su bosanskih, slovenačkih, hrvatskih, srpskih i drugih autora, a zajedničko im je da učestvuju u kreaciji postjugoslovenskog kulturnog prostora i da se ne ograničavaju na ono što traže nacionalisti na vlasti u svim tim novim državama.

 

*Pratite govor na javnoj i političkoj sceni, uvrede, mržnju. Kako vam to izgleda?

Negativno reagujem, ali govor mržnje je pre svega uperen protiv nekih kolektiva, ciljan je, dolazi sa pozicija moći, vlasti, neke ideologije. Nepodnošljiv je, ne zbog toga što vređa pojedinca nego čitavu jednu kategoriju ljudskog roda, rasu, klasu, pol, naciju. Pravi govor mržnje je nacionalistički diskurs, to je govor koji se navodno poziva na ljubav prema svojoj naciji i domovini, ali ako pogledate kako se u praksi izražava, koji je tekst, to je govor mržnje prema drugom.

 

*Zašto nismo u stanju da prihvatimo nešto što, uslovno, drugačije izgleda, sve mora biti unisono?

Nismo prinuđeni, ima i slučajeva neprihvatanja. To neprihvatanje možda ima svoju cenu, ali ona je u skladu sa onim što se dobija. Nije suviše visoka za ono što se može izboriti, a to je taj mali ili veći prostor slobode i treba biti svestan toga da se bez te cene ne može očekivati da će sloboda biti data. Za slobodu se morate boriti. Kad je reč o kulturi, za slobodu da ne budete u fahu koji vam vlast nudi treba se odreći nekih privilegija koje ćete imati ukoliko sarađujete sa vlastima. Kad kažem vlast, ne mislim na državu nego na vlast jedne partije ili jedne koalicije koje čine interesnu zajednicu koja vas nagrađuje za vaše učlanjenje, vašu saradnju. Izvan toga postoji prostor slobode, delovanja, akcije koje treba upražnjavati. Vredi.

 

Pogledajte intervju --->>>

Play

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Vinarija Milovanovic