Intervju Irena Cerović: Stari nisu teret već resurs
06.02.2020 Beograd

VideoIntervju Irena Cerović: Stari nisu teret već resurs

Intervju Irena Cerović: Stari nisu teret već resurs Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Već za deset godina živećemo u manjem društvu, starijem društvu, društvu u kojem ima više žena i verovatno malo bogatijem društvu. Kako da se pripremimo i kako novim stanovnicima Srbije da obezbedimo život koji neće hteti da menjaju za neki u Zapadnoj Evropi?

Razgovarala: Jelena Aleksić

 

Činjenica je da je Srbija prva u Evropi po smanjenju broja stanovnika, i to nije nikakva novost mada nije ni praksa koju bi trebalo prihvatiti poput tradicije. Naprotiv, stvar je urgentna kako u Srbiji tako i u celom svetu, ali ono što je pitanje jeste kako je rešavati? Podsticanjem rađanja, subvencionisanjem kredita za mlade pod uslovom da ne napuštaju zemlju, dužim bolovanjem za porodilje? Zanimljivo je da i državi postaje jasno da se problem smanjenja stanovništva neće rešiti nagovaranjem žena na rađanje. U saradnji s Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u Beogradu se događa nešto što bi za koju godinu moglo biti označeno kao pionirski poduhvat. Irena Cerović, Head of Solutions Mapping u UNDP-u, u razgovoru za Novi magazin otkriva šta se to događalo iza zatvorenih vrata među stručnjacima dok su sasvim neupućeni u stanje u Srbiji pokušavali da shvate zašto iz ove zemlje mladi ljudi beže, a oni nešto stariji pohađaju kurseve stranog jezika kako bi i oni mogli što pre otići.

 

Zašto je uopšte organizovan sastanak inostranih eksperata u Srbiji?

Pre nego što odgovorim, moramo se osvrnuti i na pitanje da li je populaciona politika sama po sebi nešto što može da reši problem smanjenja broja stanovnika? Može se ispostaviti da trošak bude veliki, a dobit mala ili kratkotrajna.

 

Ako kažemo da javna politika ne može da reši problem depopulacije, šta onda može?

Ne kažemo da ne može, ali smatramo da je neophodno problem posmatrati iz različitih perspektiva i uočiti veze između pojava koje utiču na dinamiku populacije. Nakon toga treba osmisliti integrisana rešenja, koja u vidu imaju kompleksnost pojave. UNDP želi da se uhvati ukoštac sa zahtevnim temama kao što je depopulacija jer ona ima ogromne posledice po razvoj. Naše društvo već oseća promene i nedostatak radne snage postaje problem umesto nezaposlenosti. U periodu od deset godina živećemo u starijem, manjem društvu i društvu koje će biti više žensko nego danas i biće verovatno malo bogatije nego danas. Kada gledamo duži horizont, te promene će biti još izraženije.

 

Zašto ćemo živeti u društvu u kome je više žena?

Zato što žene imaju duži životni vek ali ću vas podsetiti da ćemo živeti u društvu u kome će biti više starijih žena.

 

Ovo saznanje zapravo je bilo alarm za uzbunu koji je pokrenuo ne samo pomenutu raspravu u okviru UNDP-a nego i globalne debate širom sveta. Mi na globalnom nivou više nemamo strah da ćemo imati prenaseljenu planetu, kao što se doskoro verovalo.

Tačno. A pošto će društvo biti drugačije, ključno pitanje je kako se mi pripremamo i prilagođavamo novoj realnosti. I to je pitanje na koje smo pokušali da damo odgovor. Ono što država može i mora da radi jeste da razmišlja o tome kakva će biti budućnost i kako da svoje resurse i mogućnosti prilagodi ljudima budućnosti. Jer, neće se desiti čudo, pa da se podmladimo za deset godina. Ono ka čemu idemo je sasvim drugačije društvo nego danas, uz šta treba dodati i sve brže tehnološke promene i mogućnosti koje će one otvoriti.

 

Šta je onda rešenje? Šta ste vi to uradili kada ste okupili strance u Srbiji? I zašto baš strance?

Mi smo okupili stručnjake iz celog sveta, iz domena demografije, politike starenja, ekonomije i migracija, koji su se potom upoznali sa ovdašnjom demografskom i društvenom situacijom, a onda danima zajedno radili. Njihov zadatak je bio da identifikuju osnovne probleme, a onda i preporuče moguće pravce razvoja i rešavanja problema depopulacije. Primenili smo pristup koji koriste dizajneri ili arhitekte. Naime, kad treba da napravite park, morate uzeti u obzir i zgrade u okolini, i vodovodnu i putnu kanalizaciju, i potrebe građana koje će tek doći. Dakle, mora se razmišljati globalno i na duži rok. Mora se uzeti u obzir čitav spektar ideja i potreba kako bi se adekvatno odgovorilo na problem.

 

Primenjeno na depopulaciju, šta je ovaj eksperiment trebalo da nam osvetli, koje probleme?

Ponekad je dovoljno promeniti perspektivu. Recimo, kreirati grad kroz potrebe dece ili starih, što je nama bliže. Dakle, šta je ono što će našim stanovnicima biti potrebno, s kojim problemima će se suočavati i šta će želeti? Mi smo društvo koje stari, što je rezultat dobre vesti da živimo duže i zdravije nego pre nekoliko generacija. Ovo znači i da ljudi duže ostaju produktivni. Starenje nije pitanje samo medicinskog ili finansijskog zbrinjavanja. Stariji mogu da rade brojne poslove i da se pritom osećaju i korisno i zadovoljno. Ti ljudi treba da žive, a ne da venu. Zadatak Studio pristupa je bio da da smernice kako bi mogla da izgleda buduća Srbija koja iskorišćava ovakve mogućnosti.

 

I do čega ste došli?

Stručnjaci koji su radili na ovome predložili su desetak konkretnih i razrađenih ideja koje ćemo mi dalje u razgovoru s partnerima iz države, naučne zajednice i civilnog društva uobličavati i kreirati portfolio mogućnosti. Jedan od opštih zaključaka jeste taj da se moramo fokusirati na integrisan pristup, a to bi pojednostavljeno bila preporuka da država svog pojedinca neguje od njegovog rođenja. Dakle, trebalo bi donekle primeniti logiku službe za ljudske resurse – odgoja dobrih kadrova, prilagođavanja veština i sagledavanju potreba svakog pojedinca na način koji celo društvo čini vitalnijim i konkurentnijim. Glavna briga nije broj glava nego da vidimo i negujemo ono što nam je u glavama. To podrazumeva fokus na rani razvoj, podršku porodice u prvim godinama života, ali i planiranje razvoja tako da on odgovara na potrebe svih starosnih grupa.

 

Koliko je to realno primenljivo u Srbiji?

Zašto da ne? Podsetiću vas da je ovo inicijativa koju je država započela. Predsednik Srbije i Vlada obratili su se UNDP-u u potrazi za inovativnim i pametnim rešenjima, a to znači da postoji razumevanje da je to strateški važno i prioritetno pitanje, za koje su odvojena i određena sredstva.

 

Ima li među preporukama neka koja bi bila lakše sprovodiva od prethodne?

Od konkretnih rešenja veliki akcenat stavljen je na redefinisanje uloge dijaspore. Ljudi ne pakuju uvek kofere kako bi otišli zauvek. Nove tehnologije omogućavaju višesmerne, konstantne veze, i to treba iskoristiti. U ovom trenutku pokrenuta je inicijativa Tačka povratka, koja se bavi upravo ovom tematikom, a iza svega je ideja da se visokoobrazovana dijaspora poveže sa društvom u Srbiji. Što se tiče naših eksperata, oni smatraju da bi Srbiju trebalo posmatrati svuda gde su njeni ljudi. Ako tako gledamo stvari, onda su naše mogućnosti mnogo veće nego što nam se čini.

 

Kako se ovaj pristup primenjuje u praksi?

Nije teško, ali zahteva promenu javnih politika. Na primer, danas je teško da neko iz inostranstva predaje na našim fakultetima, a mi imamo toliko pametnih ljudi u inostranstvu. To treba menjati. Takođe, mi smo dosad na dijasporu gledali pretežno kao na izvor novca, a ona je mnogo više od toga.

 

Zaokret prema dijaspori i starenju nije jedino što nam predlažu stručnjaci?

Jedan od predloga je i posvetiti posebnu pažnju lokalnim samoupravama, odnosno koliko su one prilagođene svojim stanovnicima, kao i osigurati da se dobri primeri iz jedne sredine lako komuniciraju ka drugim lokalnim zajednicama. Tu ima ideja koje se tiču mentorisanja malih i srednjih preduzeća. Na primer, jedan broj ljudi iz dijaspore vraća se kako bi penziju proveli u Srbiji i sa sobom donose poznavanje globalnih tržišta. Bilo bi zanimljivo i pogledati koliko ima firmi koje se gase jer nema ko da ih nasledi. Da li bi se od toga moglo napraviti novo tržište? Drugo je pitanje kako da se ljudi s velikim životnim iskustvom i iskustvom u poslu uključuju u privredni život lokalne zajednice. Zašto ne bismo iskoristili iskustvo i znanje koje imaju stariji, obezbeđujući dobrobit svima?

 

Pomenuli se fokus na rano detinjstvo.

Da, to je veoma važno. Postoje mere koje je država usvojila, a tiču se roditeljskog dodatka. Međutim, pitanje je da li veći broj beba znači i veći broj migranata u budućnosti? Suština je dobro društvo, u kojem porodice imaju dece koliko žele i u koje je jednako lako vratiti se kao i otići iz njega. U pogledu podrške porodici, jedna od stvari koja nam je zanimljiva vezana je za ulogu očeva. Naime, zna se da je značajna korelacija između stabilnog pojedinca i uključenosti oca u njegov odgoj. To bi bila jedna od investicija u ljudski kapital u zemlji, a neki pokazatelji ukazuju nam da postoji trend pozitivne promene u tom domenu.

 

Pa ipak, i društva na mnogo većem stupnju razvoja rodne ravnopravnosti imaju problem sa opadanjem broja stanovništva.

Podsetiću vas da su tri razloga zašto smo mi u vrhu liste po smanjenju stanovništva. Prvo je negativan prirodni priraštaj, drugi je emigracija, a treći nedostatak imigracije. Ovaj region se nalazi između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, gde prve imaju nizak prirodni priraštaj, ali značajnu imigraciju, a druge visok prirodni priraštaj i visoku emigraciju. Nažalost, mi prolazimo kroz fazu gde kombinujemo dva najgora faktora. Istina, u pitanju je globalni problem, o čemu smo razgovarali sa Darelom Brikerom, s kojim je svojevremeno Novi magazin započeo ovu temu. On je autor bestselera “Prazna planeta” i on nam je rekao da smo mi prvi u svetu koji smo počeli da se bavimo temom depopulacije na ovaj način. Tako da sve što ovde razvijemo ima veliki potencijal da bude značajno širom sveta i primenljivo na mnoga društva.

 

Da se vratimo slaboj imigraciji, odnosno činjenici da i Nemačka ima slab natalitet, ali zato godišnje “uvozi” novu radnu snagu koja broji milione. Iz Srbije ljudi samo odlaze.

Imigracija bi mogla biti značajna za Srbiju i o tome treba razmisliti. Jedan deo jednačine tiče se naših ljudi u inostranstvu. Radili smo jedno malo istraživanje da vidimo iskustva naših stručnjaka koji su se vratili i oni su imali ozbiljne argumente zašto bi došli u Srbiju iako se uglavnom osećaju kao građani sveta. Na primer, ovde je veća dostupnost vrtića. Usluge čuvanja dece su na visokom nivou, a mnogo jeftinije, da ne govorimo o blizini familije i prijatelja. Nove tehnologije omogućavaju da radite posao s bilo kojeg kraja sveta, dok Srbiju ljudi vide kao zemlju dobre klime, dobre geografske pozicije i stabilnu zemlju sa niskom stopom uličnog kriminala. Zašto ovo ne bi bile prednosti koje bismo iskoristili i promovisali i među drugima, ne samo među našim ljudima u inostranstvu? Tome treba pažljivo pristupiti, ali ima zemalja u regionu, poput Češke, koje su razvile strategije imigracije.

 

Pogledajte razgovor:

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side