20.04.2018 Beograd

VideoIntervju Florijan Biber: Srbija je već bez Kosova

Intervju Florijan Biber: Srbija je već bez Kosova Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Profesor Centra za jugoistočne evropske studije Univerziteta u Gracu i ekspert za Jugoistočni Balkan Florijan Biber, govori za Novi magazin o Kosovu i Metohiji, evrointegracijama Balkana i budućnosti Unije

Razgovarala: Ivana Pejčić

 

Srbija je već bez Kosova. To je samo ideja i fikcija u Ustavu Srbije i u glavama građana Srbije – da je Kosovo deo Srbije, sažeto kaže na početku razgovora Florijan Biber, profesor Centra za jugoistočne evropske studije Univerziteta u Gracu i ekspert za Jugoistočni Balkan. On za Novi magazin govori o Kosovu i Metohiji, evrointegracijama Balkana i budućnosti Unije, uz ocenu da je teško je prognozirati hoće li Srbija postati članica Evropske unije 2025. godine, ali u svakom slučaju to neće biti lak put.

“Uostalom, sam proces ratifikacije Sporazuma o pridruživanju traje najmanje dve godine, s tim što sada to može da traje i duže jer je broj članica Unije veći i sve detaljno gledaju. Ako će Srbija postati članica 2025, onda bi sve po pitanju pregovora moralo da se završi 2022. godine, odnosno u naredne četiri godine, a to nije mnogo vremena za takav posao. Smatram da je verovatnije da 2025. bude potpisan sporazum, pa da se tada uđe u proces ratifikacije”, objašnjava profesor Biber: “Nije reč samo o otvaranju i zatvaranju poglavlja tokom pregovora već je problematika znatno šira. Napominje i da je, između ostalog, Evropska komisija u februaru u Strategiji spomenula da ima mnogo problema u zemljama regiona, nezavisno od brzine napredovanja, a tiču se vladavine prava i spremnosti ekonomije da može da funkcioniše u okviru Unije.”

 

*Kažete da Kosovo već nije deo Srbije. Kako je onda predmet dijaloga Beograda i Prištine?

U okviru dijaloga pitanje Kosova mora da se reši. Sigurno je da članice Unije kao što su Nemačka ili Holandija neće da prihvate članstvo Srbije u Uniji bez rešenja statusa Kosova i Metohije.

Može da bude raznih modela – to može da bude potpuno priznanje nezavisnosti Kosova ili da Srbija prizna da postoji teritorija Kosova koja nije deo Srbije. U svakom, slučaju mora da se znaju tačne granice Unije. EU neće da dozvoli sebi još jedan Kipar, gde su granice nedefinisane.

 

*Srpski političari tvrde da pregovori nisu o statusu već tehnički.

Dosad su svi pregovori bili u cilju normalizacije odnosa. Normalizacija sa stanovišta vodećih zemalja EU jeste priznanje, odnosno normalizacija odnosa između dve zemlje – Srbije i Kosova. Jasno je da Brisel nema zvaničan stav po pitanju ovih pregovora zbog članica koje nisu priznale Kosovo, ali je očigledno da na pregovore ne gledaju kao na dijalog u okvirima jedne države. Unija se ponaša prema Kosovu kao prema međunarodnom akteru, a to se radi kada je reč o državi.

Normalizacija znači poboljšanje odnosa, s ciljem da na kraju dođe do neke vrste priznanja Beograda, a kako to neko zove, druga je stvar.

 

*Očekujete li formiranje Zajednice srpskih opština do kraja aprila?

Smatram da će teško biti formirana Zajednica srpskih opština do kraja aprila. Uostalom, da bi se formirala Zajednica srpskih opština mora da postoji dogovor jer se to ne može realizovati unilateralno.

Takođe, u Briselskom sporazumu piše da to mora da bude u skladu sa kosovskim zakonom.

Pitanje Zajednice srpskih opština biće jedno od glavnih pitanja normalizacije odnosa Srbije i Kosova. Tako da se formiranje ne može nametnuti. Nakon slučaja “Đurić”, nisam siguran da je dobar momenat za to. Uostalom, u tom procesu treba da pomogne i EU jer je ona angažovana u celokupnom procesu i u tom smislu sumnjam da sve to može da bude realizovano u tako kratkom vremenskom roku.

 

*Očekujete li da će Srbija zajedno sa celim regionom ući u Uniju?

Teško da će svih šest država iz regiona postati članice EU istog dana. Smatram da bi to bilo najbolje rešenje jer se ne bi zahtevalo rešavanje svih bilateralnih sporova pre članstva.

Činjenica je, međutim, da će se insistirati na rešavanju svih bilateralnih sporova jer su u prethodnom periodu bili zloupotrebljeni, kao u slučaju Italije i Slovenije, Slovenije i Hrvatske ili Hrvatske i Srbije. U tom kontekstu najbolje je da svi iz regiona uđu zajedno u Uniju. Mada to nije realno, čak i ako se reši pitanje statusa Kosova sa Srbijom, Kosovo teško da može da ispuni uslove za članstvo. Ili da ih BiH ispuni. Jedan od scenarija i jeste da zajedno uđu u Uniju – Srbija, Makedonija, Albanija i Crna Gora, a da ostanu Kosovo i BiH.

 

*Verujete li da će spoljna politika Srbije u budućnosti nastaviti da se svodi na balansiranje između Istoka i Zapada?

Takva vrsta politike ima ograničen rok upotrebe. Ne može to zauvek da se radi na taj način. Uostalom, kako se Srbija bude približivala EU, tako će zahtevi Unije biti da se spoljna politika Srbije uskladi s njenom. Tako da je balansiranje moguće do trenutka kada će se pred Srbiju postaviti taj zahtev. Naravno da ima članica u Uniji koje imaju dobre odnose sa Rusijom, kao što je Mađarska, ali je i činjenica da je prostor za manevrisanje veći za članice Unije negoli za one koji teže da postanu deo EU. Taj prostor će se vremenom smanjivati. Mada, Rusija uvek gleda šta može da “dobije” od izvesnog odnosa, ne bi me začudilo da u jednom trenutku procene da im je značajnije da “imaju” Srbiju kao deo Unije jer tada ima veći uticaj tada nego kao država kandidat.

 

*Jesu li priče o ruskom uticaju precenjene ili potcenjene?

Ruski uticaj postoji u regionu. I, nažalost, destruktivan je jer sigurno ne pomaže reformama i razvoju demokratije u regionu. To je svakako i jedan od faktora destabilizacije.

Mislim da se priča o ruskom uticaju često koristi na različite načine. Mislim da postoji odnos simbioze većine vlada u regionu sa Rusijom. Na primer, u Crnoj Gori se priča o ruskom uticaju koristi kao argument za Zapad u smislu da “vi morate da nas podržite jer ako nas ne podržite Rusi će doći”. Taj ruski uticaj koristi se i na jednoj i na drugoj strani.

Mada, mislim da je na kraju sve to u korist Rusije jer oni izgledaju moćnije nego što realno jesu. Priča o bajkerima koji obilaze određene zemlje, i medijsko praćenje tog događaja, pokazuje kako s malo novca da se stekne utisak velikog uticaja i da bude veliki stepen pažnje, tako da Rusija izgleda moćnije. Iskreno, taj uticaj zavisi od političkih aktera koji ga koriste, ali i od medija.

 

*Kako komentarišete pisanje u svetskim medijima da je Balkan, a ne Sirija, probni poligon u novom “hladnom ratu”?

Ne bih koristio termin “hladni rat”. Činjenica je da ruski uticaj nije veliki kao što je nekada bio sovjetski. Uostalom, Rusija i SSSR nisu iste zemlje. Naglasio bih i da ruski uticaj, osim u slučaju Sirije i država-suseda Rusije, pokazuju da Rusija nije u stanju da tako jednostavno nametne svoje želje. Uostalom, i u Siriji se pokazalo da u sukobu sa turskom ili zapadnim silama ruska vojska nije tako moćna.

Takođe, Putin nema ideologiju, za razliku sovjetskih funkcionera iz perioda hladnog rata. On samo želi da ima saveznike u svetu, ali na najjeftiniji način.

Ograničenja su se pokazala i u slučaju Zapadnog Balkana jer je Crna Gora postala članica NATO, tako da su van tog saveza ostale Srbija i BiH. Makedonija želi da postane članica Alijanse, a Kosovo je pod NATO uticajem. U tom smislu, na Zapadnom Balkanu nema mnogo prostora za manevre i zato i ne verujem da će biti “hladnog rata” na Balkanu. Rusija će sigurno sve uraditi kako bi ostala u regionu, ali i da Srbija i BiH ne postaju članice Alijanse.

Ipak, tu uvek treba imati na umu da u ovim državama postoji politička volja da oni ne postanu deo NATO, i to nema veze sa Rusijom.

 

*Hoće li se ubrzo rešiti pitanje imena Makedonije, što je najveća kočnica u njenim evroatlantskim integracijama?

Ne očekujem da će uskoro to pitanje biti rešeno – glavna prepreka je parlament Grčke. Trenutna vladajuća koalicija u Grčkoj je slaba, a manjinska stranka te vlade ne prihvata reč “Makedonija” u imenu. U tom smislu, teško da će Vlada Grčke dobiti podršku opozicije da se reši pitanje naziva.

Rešavanje ovog pitanja umnogome zavisi i od pritiska. Podsetio bih i da uskoro treba da se održe izbori u Grčkoj, pa ćemo tek nakon toga videti postoji li politička hrabrost u Grčkoj da se nađe dugoročno rešenje.

 

Bez Britanije

*Kako će izgledati EU posle 29. marta sledeće godine, kada Velika Britanija ne bude više članica?

Velika Britanija već sada faktički nije članica Unije. U tom smislu, 29. marta sledeće godine biće samo učinjen formalni korak ka istupanju.

Najbitnije je da nema novih najava istupanja iz Unije, što pokazuje da će Unija opstati i da je prebrodila najveću krizu.

 

Najuspešniji “balkanski princ”

*Kako komentarišete pobedu Mila Đukanovića na nedavno održanim predsedničkim izborima?

Pobeda Mila Đukanovića nije iznenađenje. Jedina nejasna stvar bila je da li će pobediti u prvom ili drugom krugu. On je donekle model za većinu vlada u regionu kako opstati skoro 30 godina na vlasti. To je čudna situacija jer je Đukanović prihvaćen od Zapada zbog evrointegracija, priče o reformama i članstva u NATO-u, ali način njegove vladavine nije baš demokratski.

 

*Da li je on jedan od “balkanskih prinčeva” o kojima ste pisali?

On je najefektivniji i najuspešniji model “balkanskog princa”. Smatram da je ovo loš signal regionu. Ispada da je poruka da – ako izaberete dobrog partnera na Zapadu, možete ostati na vlasti koliko želite.

 

Isti čamac

“Nije svrha samo u pristupanju Uniji već u transformisanju država u stvarne partnere Evropske unije. U tom smislu ima još mnogo posla. Potrebno je ozbiljno se time baviti. To se ne može izvesti na brzinu već s velikom pažnjom pre članstva u Uniji. Ne treba da se shvata kao obaveza ili zahtev – već kao mogućnost među vlastima regiona. Ne radi se ovde samo o bilateralnim sporovima ili granicama, ovde se radi o teškom bremenu prošlosti. Što je teret za mnoge zemlje”, kazao je profesor Biber posle intervjua na skupu Evropskog fonda za Balkan (EFB), održanom u Beogradu povodom desetogodišnjice rada Fonda.

Kako je preneo Radio Slobodna Evropa, jedna od poruka skupa jeste da je krajnje vreme da se područje Zapadnog Balkana u procesu pristupanja Evropskoj uniji hrabro suoči s problemima koji ga opterećuju i zajednički gradi budućnost, za koju je makedonski ministar inostranih poslova Nikola Dimitrov rekao: “Za Makedoniju je nemoguće da bude srećno mesto, uspešna i stabilna evropska demokratija, ukoliko u Srbiji ne vlada istovetno stanje. Svi smo u zajedničkom čamcu i biće nam lakše i da ukažemo našim evropskim prijateljima da zaslužujemo da budemo njihov deo. Promena je moguća, a vreme za to je upravo sada.

Austrijski socijaldemokrata i nekadašnji potpredsednik Evropskog parlamenta Hanes Svoboda, ukazao je na potrebu da EU unija intenzivira integrisanje područja Zapadnog Balkana – upozorivši na, u suprotnom, kako se izrazio, nesagledive posledice.

“Moramo da delamo. Ako se ovako nastavi – to će izazvati katastrofu. Budimo iskreni: pojavili su se novi igrači. Tu su Rusija, Turska i Kina. A Evropska unija se ponaša kao da je sve uobičajeno. Moramo pronaći nove načine za povezivanje. Jedan od njih mogao bi biti uslovno članstvo. Manje prava i obaveza, a onda ukoliko država kandidat uspešno ispuni sve uslove – uradi posao kako treba – postaje se punopravan član. U suprotnom, dogodiće se katastrofa”, upozorio je Svoboda.

Sa druge strane, članstvom u EU ne iščezavaju svi problemi. Podsetila je na to Vesna Pusić, danas poslanica u hrvatskom parlamentu i nekadašnja ministarka spoljnih poslova: “Mi sami rešenje smo naših problema. Treba da promenimo način gledanja na stvari. Naš kapacitet da zaista sarađujemo i artikulišemo šta zaista Evropa nama znači može biti najznačajniji doprinos nama samima.”

Zvaničnici država koje su na tom putu iz dana u dan ponavljaju da čine sve što je moguće kako bi napredak bio brži. Međutim, Remzi Lani, stručnjak sa Albanskog medijskog instituta iz Tirane, ukazuje da u tom procesu manjka iskrenosti. Kako predstavnika vlasti tako i Evropske unije: “Formalno, bliži smo Evropi. Istovremeno smo manje demokratični... To je prvi paradoks. Takođe, bliži smo Briselu – nadam se nakon izveštaja Evropske komisije još bliži, ali su istovremeno Rusija, Turska i Kina sve bliže Balkanu. Kada to govorim, ne mislim na daljinu u formalnom smislu već na moć njihovog uticaja.”

O narastajućim populističkim političkim agendama koje uzimaju maha u sve više država, govorila je Sonja Liht iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, uverena da se to događa nauštrb tihe većine koja se tome ipak protivi. “Moramo im ponuditi platformu, putokaz za drugačiji život. U suprotnom i oni će zauvek napustiti ovo područje. Neće preostati niko ko bi se borio i izborio za pravu i iskrenu demokratsku promenu ovog regiona”, upozorila je Liht, podsećajući na mnoge mlade stručnjake koji su zaposlenje i bolji život potražili daleko od područja Zapadnog Balkana.

Na skupu je predstavljena i “Deklaracija o evropskom partnerstvu sa Balkanom”, u kojoj se, između, ostalog navodi da odnos Evropske unije i Zapadnog Balkana treba da bude iskreniji i transparentniji.

Stručnjaci Evropskog fonda za Balkan smatraju da im u tim nastojanjima treba dati dodatni podstrek, što su ugradili u “Deklaraciju o evropskom partnerstvu sa Balkanom” koja je predstavljena u ponedeljak uveče. U tekstu se, između ostalog, Evropska unija i Balkan pozivaju na stvaranje “novog zajedništva” utemeljenog na strategiji koja počiva na četiri glavna stuba: intenzivnija saradnja EU sa Balkanom, sistematičniji napori u promovisanju kulture učenja i usavršavanja na svim nivoima obrazovanja, iskreno i trajno regionalno zbližavanje i ostvarivanje vizije bliže saradnje u različitim oblastima politike EU.

 

Pogledajte intervju --->>>

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
credi agricole
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw