25.10.2019 Beograd

VideoIntervju Dr Predrag Kon: Od gripa se umire

Intervju Dr Predrag Kon: Od gripa se umire Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Pola miliona ljudi u svetu svake godine umre od posledica virusa gripa, a u Srbiji je skoro dva miliona ljudi bilo inficirano pre tačno 10 godina.

Ipak, o gripu se govori samo kad se objavi nekakav smrtni ishod mada niko ne pominje da statistika beleži samo one koji su se javili lekaru, a sedam puta više ljudi boluje ili čak umire u svojim domovima, ne znajući da ih je pokosio grip

 

Razgovarala: Jelena Aleksić

 

Koliko je poznato da je u zimi na prelazu u novi milenijum 197 ljudi umrlo od gripa? Malo ili nimalo, baš kao što je već zaboravljeno da je pre 10 godina od istog virusa za dve godine umrlo 163 ljudi, a da je oko dva miliona ljudi te sezone 2009/2010. bilo zaraženo virusom. Šta bismo znali o variolama iz sedamdesetih, da nije čuvenog filma i još čuvenijeg Radeta Šerbedžije? A šta kada se ispostavi da od istog virusa gripa AH1N1 iz 2009. prošle godine umire 60 ljudi, a da je u pitanju virus koji korene ima u virusu “španske groznice” iz 1918? Zar je dva miliona inficiranih te 2009/2010. malo ili nedovoljno za osvešćivanje makar onih koji su obavezni da se vakcinišu od gripa? I kako posle svega pomenutog i do pola miliona ljudi koji svake godine u svetu umire od gripa, dolazimo do antivakcinaškog lobija koji dobija bitku protiv lekara pre dve godine, vraćajući nas unazad pet decenija? Brojna su pitanja na koja u razgovoru za Novi magazin odgovara epidemiolog Predrag Kon, doktor koji nikada nije prestao da upozorava na značaj imunizacije, a koji već nepunih mesec dana podseća da je počela vakcinacija od gripa i da je vreme da se zdravstveni radnici kao najveći prenosioci virusa prvi zaštite.
 

Zašto je važno da se vakcinišemo protiv gripa? Na čemu posebno insistirate?

Vakcinacija protiv gripa je najvažnija kampanjska aktivnost za zaštitu narodnog zdravlja svake godine. Što je veća vakcinisanost, to je dobitak veći. Grip je podmukla bolest i činjenica je da nije isti za sve ljude. Tačnije, virus koji je u cirkulaciji najčešće je isti, ali ne pogađa sve isto. Neki ga podnesu na nogama, kao što su zdravstveni radnici koji su stekli imunitet radeći često i sa bolesnima od gripa, ali je istovremeno grip izuzetno opasan za one sa slabijim imunitetom. Zdravstveni radnici su najčešći prenosioci virusa, bez obzira na to što dobar deo njih ima pomenuti imunitet i izuzetno blage forme bolesti. Ali prenose virus i zbog toga je važno da se najpre oni vakcinišu.

 

Šta znači to da grip nije ista bolest za sve?

Za dijabetičare, hronične plućne i kardiovaskularne i endokrinološke bolesnike grip može biti smrtonosan i daje ozbiljne komplikacije. Deca mlađa od dve godine su osetljivija, baš kao i stariji od 65 godina. Kada govorimo o gripu, obično govorimo o bolesti koja ima naglu pojavu, sa opštim simptomima malaksalosti, bolova u kostima i mišićima i uglavnom prisutnom visokom temperaturom i bar nekim od respiratornih tegoba, kijanja, kašljanja. To je bolest koja se registruje kao klinički grip. Zbog toga što beležimo samo one koji se jave lekaru, mi zapravo ne znamo koliko ljudi poboleva od gripa i kolika je stvarna smrtnost. U godini pandemije, kada je prema procenama bilo 1,5 do dva miliona obolelih, zabeleženo je 137 smrtnih slučajeva iako ih je zaista umrlo mnogo više. Ali u opštoj javnosti vrlo se malo znalo da se od gripa može umreti.

 

Kako je to moguće?

U zimu 2000. od gripa je umrlo 197 ljudi u Beogradu, ali to nikad ne bismo znali da koleginica Leposava Garotić Ilić naknadno nije radila istraživački rad, pa smo pregledali potvrde o smrti svakog pojedinačnog slučaja u Beogradu. Jednostavno, skloni smo zaboravljanju, konfuziji, a onda i antivakcinaškom lobiju i sociološko je pitanje zašto je to tako. Kada smo mi, epidemiolozi još u leto 2009. počeli da upozoravamo na epidemiju, pa nabavili vakcine, mi smo na kraju izazvali bes ljudi što je sve bilo relativno mirno, a onda dve godine potom Insajder emituje emisiju o navodnoj aferi s nabavkom vakcina u RZZO i građani se okreću protiv vakcinacije. Kao da te 2009. nije ni bilo.

 

A vi ćete i prošle godine reći da je epidemija “rep” istog virusa od 2009, a isto nas čeka i ove godine? Šta to znači, naročito ako se zna da se virus svake godine menja, te se menja i vakcina?

Tačno je da se menja, ali to su male promene i tih 60 ljudi umrlih prošle godine možemo dodati bilansu pandemije iz 2009. jer je u pitanju isti virus. Međutim, prošle godine je čak 25 smrtnih slučajeva bilo u Beogradu, što je skoro polovina, a i značajno povećanje u odnosu na ranije godine. To ne znači da treba posebno da se zabrinemo za Beograđane. Podsećam na ljude koji nam umiru po kućama ili se suočavaju sa ozbiljnim zdravstvenim problemima koje sistem ne prepoznaje kao posledicu ili komplikaciju gripa. Procenjuje se da je te 2009. registrovan jedan oboleli, dok je sedam ostalo van okulusa sistema. Međutim, moram da primetim da prošle godine nismo bacali vakcine i da je odziv bio bolji, što mi daje pravo da zaključim da se ipak nešto menja.

 

Dobro, koga onda da pozovemo da se vakciniše, posebno ako se zna da ista vakcina najbolje efekte daje kod onih kojima nije preporučena?

Tačno je, ali ja vas pitam šta je s hroničnim bolesnicima bez vakcine? Pa imaju veći rizik za komplikaciju ili smrtni ishod od gripa. Da li je sada malo jasnije koliko grip nije beznačajan, odnosno koliko je vakcinacija značajna? Dakle, imunizacijom štitimo hronične bolesnike od komplikacija jer oni imaju imaju de facto najslabiji imuni odgovor, a kada bi se masovno vakcinisali i zdravi, mi bismo imali stvarno delovanje vakcine nad celom populacijom.

 

Da li je onda trebalo pozvati građane na sveopštu vakcinaciju te 2009, budući da se zapravo suočavamo sa istim virusom?

To je bila osnovna ideja. Mi sada imamo isti virus AH1N1 i zovemo ga sezonski, a zapravo je rep pandemijskog. U cirkulaciji su još i virus B i virus AH3N2, ali se bar kod nas beleži manja smrtnost od ovih virusa. Da je 2009. urađena opšta imunizacija, taj virus bi bio znatno manje u opticaju. Ono što je sada potrebno jeste pozvati ljude da se vakcinišu u oktobru ili novembru jer je vakcina najdelotvornija mesec dana pre pojave gripa. Naravno, ni ona nije čudotvorna. Na svakih sedam do osam godina ne poklopi se soj virusa u vakcini sa sojem u cirkulaciji i zaštita je mnogo slabija. Zanimljivo je da su to godine kada se najviše priča o vakcinama, dok se godine kada nas spasavaju ne pominju.

 

Insistirate na tome da je jedan od ključnih načina zaštite vakcinacija zdravstvenih radnika. Zašto?

Studija koja je rađena u Kanadi pokazala je da čak 24 odsto zdravstvenih radnika prenosi virus, zaražavajući svoje pacijente. Nađen im je virus gripa u ždrelu, ali ne samo virus gripa. Ako uspemo to da promenimo, onda će i pacijenti naučiti koliko je važno da se vakcinišu jer oni veruju svojim lekarima i medicinskim sestrama koje brinu o njihovom zdravlju. Kod nas se vakcinacija zdravstvenih radnika kreće od 10 do 15 odsto, što je zaista malo. Naravno, to zavisi od ustanove i postoje one u kojima se ne može ući kod bolesnika ako niste vakcinisani.

 

Zašto zdravstveni radnici odbijaju vakcinaciju? Nije li posredi svojevrsni paradoks? Kako da mi onda verujemo istim tim lekarima, odnosno vama koji ne svedočite ličnim primerom?

Najpre, dobar deo njih veruje da imaju stečen hiperimunitet zbog čestih kontakata sa obolelima. Još su sveža iskustva kod epidemije malih boginja u Beogradu. Čak dva zdravstvena radnika umrla su od malih boginja, a preko 200 njih bilo je zaraženo. A u pitanju je bila infekcija koju smatramo blagom. Zašto još izbegavaju? Jer imaju i previše sumnji.

 

Nisu li onda zdravstveni radnici odgovorni za antivakcinaški lobi koji svoj vrhunac dostiže pre dve godine kada masovno obolevamo od malih boginja, vraćajući se vek unazad? Ili je posredi nekakav farmaceutski lobi koji se, međutim, često pominje i kada je proizvodnja vakcina u pitanju, budući da se svake godine proizvodi novo cepivo?

Ne može se sva odgovornost prebaciti na zdravstvene radnike, ali ako me pitate ko je kriv, onda smo svi krivi. Nekoliko puta sam pominjao emisiju Insajder i stojim iza toga da je neprekidno emitovanje špice za ovu emisiju mnogima dalo podstreka da se sete slučaja iz Velike Britanije, kada su pogrešno povezivani MMR vakcina i autizam. Danas je i kod nas jasno da MMR vakcina nije u korelaciji sa autizmom. Međutim, trebalo je i struka da bude glasnija, kao i sada. Uvek treba da ponavljamo koliko je značajno i zašto svoju decu vakcinišemo dok su mala. Pitanje o godišnjoj proizvodnji vakcina i potrebama je spekulacija i nije od juče. Ali je spekulacija. Problem sa gripom ponajviše je u tome što se uvek gleda samo u vrh tog ledenog brega, kada se prebrajaju smrtni ishodi, ali je pitanje šta je iza. Šta je ispod? Koliko ljudi zaista boluje, koliko je njih zaista prenosilaca virusa, a da to i ne znaju. Neko ga može izneti na nogama, ali to ne znači da nije prenosilac. I ne zna kome će ga preneti.

 

Šta hoćete da kažete?

Da je grip potcenjen. Mi smo, na primer, 2009. sprovodili ozbiljne kontrole jer je tada bila Univerzijada i bilo je nužno sprečiti širenje. Međutim, građani su bili skoro razočarani kako je sve prošlo, uvereni da je stvorena bespotrebna panika. A ja ću vas podsetiti da je upravo virus AH1N1 onaj koji je tada apsolutno dominirao i u Evropi i u svetu.

 

Činjenica je da smo mi i dalje na udaru virusa gripa, a da je procena da godišnje u svetu od njega umre pola miliona ljudi. Antivakcinaški lobi je, naizgled, pobeđen pre dve godine, pa je pitanje da li je onda konačno došlo vreme da prestanemo da bacamo nabavljene vakcine?

Pa prošle godine nismo bacali, i to daje nadu da se nešto menja. Značajno je pokretati ove teme, otvarati debate i edukovati građanstvo, ali i stručne radnike o istini. Jer samo je istina važna i ona je i pobedila antivakcinaški lobi, ako je pobeđen. Ja se ne bih zakleo niti bih se opuštao.

 

Pogledajte intervju:

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side