01.12.2017 Beograd

VideoIntervju Đorđe Pavićević: Javno mnjenje formira Tviter, a ne elite

Intervju Đorđe Pavićević: Javno mnjenje formira Tviter, a ne elite Foto: Novi magazin / Ivan Šepić
Živimo u jednom obliku autoritarnog režima koji ima neku vrstu izborne legitimacije, ali teško bismo rekli da su izbori slobodni i fer. Osobina tih režima je da se institucije ne poštuju, a u nekim segmentima ide se i preko toga; ne samo da ne poštuju institucije nego se ide u širu kontrolu određenih važnih aktera i kanala, onih koji se tiču ostvarivanja moći i finansijskih tokova, kaže Đorđe Pavićević u razgovoru sa Jelkom Jovanović

 

Profesoru Fakulteta političkih nauka Đorđu Pavićeviću može se postaviti široka lepeza pitanja jer je, sem matičnih oblasti vezanih za teoriju političkih sistema, politički poredak i političku kulturu, istoriju političkih teorija i kulturu ljudskih prava, njegov angažman i šire društveni, ali i gotovo zaboravljeni intelektualni.

 

Pogledajte prvi deo intervjua --->>>

Play

 

*Postoji dvostruko izvitoperenje sistema i ponašanja; najviši predstavnici vlasti su rekli neka slobodno šetaju, samo mirno i neće biti posledica. Što je suprotno zakonu koji nalaže proceduru za proteste. No, učesnici su očigledno poverovali, a onda su nekoliko meseci kasnije stigle prijave.

Nadam se samo da građani nisu bili na protestima samo zato što im je ministar rekao da neće biti posledica! Dobro je za mlade ljude da se politički subjektivizuju, da iskažu stav, možemo se s njim slagati ili ne, to je manje važno. Reakcija vlasti je, rekao bih, tipična, koristi se demokratski rečnik koji važi kao standard, no ta retorika bila je više usmerena prema akterima spolja koji su pažljivo pratili šta se dešava tokom protesta. Sa druge strane, institucionalno i vaninstitucionalno vrše se pritisci da se suzbije bilo kakav oblik otpora, ne preza se ni od nasilja i zloupotrebe institucija, prate se komunikacije iako ljudi koji hoće da iskažu svoj politički stav ne smeju biti tretirani kao državni neprijatelji.

 

*Dakle, šta slučaj studenata FPN, kao i prethodni sa studentima FDU, nosi kao naravoučenije? Pominjete i praćenje komunikacija?

Vlast pokušava da suzbija sve oblike aktivizma građana, i to snažnije nego stranačke protivnike. To je polje gde je ostalo još nešto slobode koju treba zaštititi i braniti i u tom kontekstu misija fakulteta je i da štiti neku vrstu slobode koju bi studenti trebalo da imaju, utoliko više što su ovo studenti FPN-a.

 

*Ulazimo u vaše polje; kad bi vas kolege na nekoj međunarodnoj konferenciji pitale za osnovne karakteristike našeg političkog sistema, šta biste im rekli?

To je sigurno neki oblik autoritarnog režima, on ima neku vrstu izborne legitimacije, ali teško bismo rekli da su izbori slobodni i fer. Osobina tih režima je da se institucije ne poštuju, a u nekim segmentima ide se i preko toga; ne samo da ne se poštuju institucije nego se ide u širu kontrolu određenih važnih aktera i kanala, onih koji se tiču ostvarivanja moći i finansijskih tokova.

Mi imamo duboku podelu na “naše” i “njihove”, postojalo je to i ranije, ali ne ovoliko zaoštreno, građani više i ne očekuju da ih vlast tretira kao ravnopravne. Vlast zauzima gotovo sve poluge, oslanja se na socijalnu prinudu, na resore sile, službe bezbednosti, kontrolu kroz finansijske tokove i na druge načine. Pa uzmite sad to uskraćivanje kredita medijima ili cinično obrazloženje za odbijanje krivične prijave novinara za napade tokom inauguracije. Ili to što policija ni posle godinu dana istrage nije utvrdila šta se desilo u Savamali.

Postoji i taj fenomen prikupljanja podrške za socijalne benefite.

 

*Kupovina glasova?

Socijalizacija troškova – da biste dobili javni posao, morate pomoći stranci. Dakle, ne angažujete se u stranci da biste pomogli ideji koju zastupate već da biste ostvarili, kupili korist. Imate direktno nagrađivanje prema broju prikupljenih glasova. To je klijentelistički pristup politici.

 

*Važi i za koalicije?

Da, ako nisu programske već im je isključivi cilj očuvanje vlasti. Zato danas imate aktere koje ništa ne vezuje sem cilja.

 

*Povremeno se u javnosti postavi pitanje šta rade intelektualci, gde je elita kao neka vodilja društvenih tokova.

Elita je nesumnjivo zakazala, ali ja to sve više doživljavam kao odgovornost građanina da svoje kapacitete koristi i za javno dobro, ne samo u privatne svrhe. Mnogi to ne doživljavaju tako, imate i neku vrstu ideologije profesionalizma, recimo u samoj Akademiji. Dalje, kroz medije je i ta intelektualna elita uspela da nametne tu podelu na “naše” i “njihove” i nije važno šta se govori nego ko govori i da se to situira u politički spektar. I pri tome “njihovog” nećemo ni da slušamo, “naš” mora da govori u interesu naše strane.

Ja, naravno, ne verujem u sliku potpuno objektivnog intelektualca, ali isto tako ne vidim da svako mora da se svrstava u tabore, interesno ili na drugi način definisane. Posledica je da danas imamo malo ljudi koji su spremni da plate cenu aktivnog učešća u takvom javnom prostoru, ta cena ume da bude visoka i neprijatna.

 

*Što je dobro osetio predsednik SANU Vladimir Kostić na svojoj koži kad je govorio o Kosovu?

Da, najblaže neprimeren je način na koji mu je tadašnji predsednik odgovorio.

 

*Šta možemo da izvedemo kao zaključak?

Treba da se manemo iluzije da će se pojaviti neka elita koja će biti, kako kažete, vodilja, ali postojaće ljudi koji su spremni da govore. Pitanje je da li će se društvena klima okrenuti prema njima, a to ne zavisi od njih samih. Moramo biti svesni i da su se okolnosti promenile; recimo vlast danas mnogo pažnje obraća na Tviter i forume, javno mnjenje se ne formira preko intelektualnih autoriteta kao nekada već preko društvenih mreža.

 

*To je fingiranje javnog mnjenja?

To je fingiranje masovnosti i zastupljenosti određenih stavova u javnom prostoru i način da se diskredituje bilo koje kvalifikovano mišljenje. Ako bih nešto “zaokružio”, to je da nam nedostaju ljudi koji imaju integritet, neku vrstu doslednosti u tome kako i šta zastupaju i spremni su čvršće da stoje iza onog što misle da je ispravno, da ne žive paralelne živote, jedan privatni, a drugi javni.

 

*Nedavno je Srpska napredna stranka odlučila da neće biti vanrednih izbora. Objašnjava li ta vrsta odlučivanja funkcionisanje autoritarnog sistema?
Da, to se pokazuje i unutar stranke, ne samo na nivou parlamenta ili Vlade: veći broj članova stranke pre toga je govorio da su izbori potrebni, a onda jedan kaže da nisu i glasa se kako taj jedan član kaže, uključujući i one koji su promenili mišljenje. Na nivou stranke to može da se tumači kao politički autoritet, ali na nivou države, na nivou parlamenta, Vlade, kada se takve stvari događaju to znači da ili ne razumete ili ne poštujete koncept podele vlasti.

Što se tiče same odluke, ona teško može da iznenadi, bilo koja odluka teško može da iznenadi, mene ne bi iznenadila ni odluka da se izbori ukinu. Teško se mogu predvideti razlozi zbog kojih neko donosi određene odluke, a mehanizam odlučivanja je takav da zavisi od razloga koje ima jedan ili nekoliko osoba. Na širem društvenom nivou to je arbitrarno odlučivanje.

 

*Naredne godine nas očekuju ustavne promene, očekujete li 2018. vanredne izbore?

Bilo bi logično, pretpostavljam da je i ideja da parlamentarni izbori budu sa gradskim delom bila vezana i za ustavne promene, to je kalkulacija u kojoj se uveže više stvari i na neki način dobije blanko ovlašćenje da radite šta hoćete; možda je to prejako rečeno, ali da vučete radikalnije poteze, što je mimo uobičajenog sleda događaja. Uobičajeno je da vi ostvarite ustavne promene, pa onda raspišete izbore.

 

*Ustavne promene nas dovode do već godinama ključnog pitanja, kosovskog i dijaloga o njemu.

Ovo što se dešava teško je nazvati dijalogom; dijalog je forma u kojoj ljudi imaju stavove i očekuju da dođe do zajedničkog rešenja, a mi ne znamo stavove organizatora po nekim ključnim pitanjima. Ono što smo čuli na tim okruglim stolovima jesu neki zanimljivi politički aspekti, ali to su predlozi koji su bili u opticaju, poznati su, pitanje je kako ćete doći do toga da neko rešenje prihvatite. Ovaj način da imate na raspolaganju stavove svih, pa napravite kalkulaciju i prihvatite ono što vam se najviše isplati ili što ste naumili i predstavite ga onda kao svoj stav, više deluje kao političko manipulisanje stavovima različitih grupa nego kao ozbiljan dijalog.

 

*Neka vrsta stvaranja alibija za konačnu odluku?

Pitanje alibija pretpostavlja da će konačna odluka biti radikalno drugačija od onoga što imamo, ali ja nisam siguran da će to zaista biti tako. To zavisi i hoće li do ustavnih promena doći na vreme, mi smo rok dogovoren sa evropskim predstavnicima već probili i ne bi me iznenadilo da još jednom probijemo taj rok, ali svakako legitimizovanjem rešenja koja dosad nisu imala podršku, koja su bila marginalizovana ili su bila takva da su akteri koji su danas na vlasti bili žestoko protiv. Kroz dijalog će se tim rešenjima dati prihvatljivost potencijalne opcije, a da li će biti prihvaćena na kraju drugo je pitanje.

 

*Ovo nas dovodi do beogradskih redovnih izbora koji su, čini se, prva ozbiljna provera snage vlasti i opozicije. Možete li da pretpostavite šta će se dogoditi, posebno iz ugla jedne nove pojave za nas, pokreta građana?

Mnogo je nepoznanica za procene; rok za raspisivanje izbora je kraj januara, početak februara i dovoljno je vremena i prostora da se prave i naprave različite kalkulacije. Ovo što skreće pažnju sa izbornih tema je da sada mnogo više raspravljamo o stanju u strankama i pokretima, o mogućim koalicijama nego o stanju u gradu, mogućim politikama za grad, o tome koliko je sadašnja vlast bila dobra ili nije bila dobra za građane. Mnogo više prostora zauzima pitanje hoće li Đilas biti ili neće (kandidat), da li će biti ova ili ona koalicija, što je važno sa stanovišta političke taktike, ali ne sa stanovišta onoga što treba da odluči izbore.

Prvi put imamo nove aktere, Jeremićevu stranku, Pokret slobodnih građana, koji je nešto između stranke i pokreta i čist građanski pokret Ne da(vi)mo Beograd; ne znamo hoće li biti još nekih aktera i kako će oni biti organizovani. Svakako postoji deo biračkog tela, to smo videli i na predsedničkim izborima, koji su zasićeni strankama i stanjem unutar stranaka i načinom na koji one funkcionišu i tu su moguća neka iznenađenja. U zavisnosti od grupisanja videćemo ishode, ali ako je Beli Preletačević uzeo oko devet odsto na republičkom nivou, što je bilo teško, videćemo da li će nešto tako biti moguće i u Beogradu. Pretpostavljam da će se deo biračkog tela na takav način ponašati, koliki će biti i da li će ti ljudi izaći na izbore ili ne zavisi od sposobnosti pokreta da mobilizuju građane, da ih pokrenu da glasaju. Sigurno je deo biračkog tela ima jednak otpor prema Vučiću i Đilasu, ako su oni simboli ovih izbora.

 

Pogledajte drugi deo intervjua --->>>

Play

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
Belex eng
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side