20.06.2019 Beograd

VideoIntervju Darel Briker: Budućnost bez ljudi

Intervju Darel Briker: Budućnost bez ljudi Foto: Privatna arhiva
Darel Briker, globalni direktor Ipsosa za društvena i politička istraživanja, u razgovoru za Novi magazin govori o tome kako razlikovati dobro od lošeg istraživanja, o načinu suprotstavljanja zloupotrebi podataka u formi lažnih vesti, ali i o neophodnosti kombinovanja tradicionalnog istraživanja sa inovacijama koje donose društvene mreže i internet kako bi se došlo do preciznijih podataka.

Razgovarala: Ivana Pejčić

 

Briker priča i o svojoj najnovijoj knjizi “Empty planet”, koju je Službeni glasnik upravo objavio, što je i povod za naš razgovor. U knjizi se govori o globalnom fenomenu opadanja stanovništva i nepoznanici – hoćemo li žaliti ili slaviti što nas je sve manje. Inače, Briker je dosad objavio šest knjiga i monografija koje su postale bestseleri.

 

*U jednoj od vaših video-prezentacija pominjete kako je Ipsos jedna od najvećih organizacija za anketna istraživanje javnog mnjenja u svetu. Da li biste mogli da nam kažete nešto više o značaju Ipsosa kao organizacije za anketno istraživanje javnog mnjenja, posebno u domenu kojim se vi bavite – društvenim istraživanjima i javnim mnjenjem?

Naš PA sektor (deo koji se bavi istraživanjima javnog mnjenja) odgovoran je za sva društvena istraživanja i istraživanja javnog mnjenja u Ipsosu. Sprovedemo više političkih i izbornih anketa u više zemalja nego bilo koja druga istraživačka organizacija u svetu. Ipsos je čvrsto uveren da imamo obavezu da nastavimo da budemo vodeća firma u pružanju kvalitetnih i verodostojnih izbornih anketa u svakoj zemlji u kojoj je to moguće.

 

*Ipsos je u svojim počecima bio veoma poznat kao kompanija koja se bavi političkim istraživanjima javnog mnjenja. Čini mi se, prema onome što sam pročitala, da je ranije ta orijentacija bila manje zastupljena, ali je u poslednje vreme Ipsos veoma primetan i u tom domenu. Zašto je tako?

Mi nikada nismo prestali da radimo izborna anketna istraživanja. Ponekad tradicionalni mediji, naši glavni partneri i naručioci za sprovođenje izbornih anketa, nisu imali resurse ili sklonosti da urade onoliko anketa koliko su nekada radili. Ali mi pronalazimo nove partnere i nove načine da dobijemo dobre izborne ankete u javnom okruženju. Vidimo ovu aktivnost kao nešto što će nastaviti da raste u Ipsosu.

 

*Znamo da je Ipsos veoma aktivan širom sveta. U kojim je sve zemljama aktivan ukupno, a posebno u domenu kojim se vi bavite?

Aktivni smo u PA (istraživanjima javnog mnjenja) u 38 zemalja, a njihov broj raste svake godine. Ali najaktivniji smo na najvećim tržištima za ova istraživanja – u SAD i Velikoj Britaniji. Takođe smo lideri na tržištu mnogih drugih zemalja, uključujući Srbiju. Inače, Ipsos pokriva 89 zemlja i radi istraživanja u preko 100 zemalja.

 

*Ipsos je veoma poznat i u Srbiji i u regionu. Koliko ste zadovoljni vašim radom ovde? Ima li nekih naših iskustava u ovom regionu koja su globalno značajna?

Mi u Srbiji imamo snažan tim i visoku stručnost, ali ih imamo i u drugim delovima Balkana. Naš globalni tim mnogo uči od naših srpskih kolega. Pogotovo kada je reč o predizbornim anketama, izlaznim anketama i radu u okruženjima koja su izazovnija za anketiranje.

 

*Imate mnogo video-klipova u kojima objašnjavate i metodologiju i rezultate istraživanja. Meni se, naravno, najviše dopala serija koju ste nazvali “Polling for journalist – you have a right to know”. Koliko je po vašem mišljenju važno – da novinari dobro razumeju anketna istraživanja?

To je od najveće važnosti. Loša anketa objavljena u toku izborne kampanje može imati uticaj na ishod. Objavljivanjem loše ankete novinar postaje saučesnik u intervenciji na izborima. Zato bi novinari koji izveštavaju o anketama trebalo da imaju dozu zdravog skepticizma u pogledu anketa koje dobijaju. Napravio sam video-klipove kako bih im dao neke jednostavne alate za testiranje anketa i anketara. Pitanja nisu teška, a odgovori bi trebalo da budu jednostavni. Novinari bi trebalo to da pokušaju.

 

*Kome su sve, osim novinarima, namenjena ta vaša video-predavanja i koje sve teme pokrivate na taj način?

Tu sam pokrio sve što se odnosi na anketno istraživanje – upitnici, uzorkovanje, ponderisanje, izvori pristrasnosti, itd. Prvobitno je to bilo namenjeno novinarima, ali bi moglo koristiti i svima koji su zainteresirani za osnove anketnih istraživanja.

 

*Svedoci smo mnogobrojnih zloupotreba podataka, lažnih vesti, a kod nas i veoma nekritičkog prenošenja “vesti” sa društvenih mreža u tradicionalne medije. Šta se može uraditi da se tome stane na put?

Budite skeptični. Postavljajte pitanja. Proveravajte verodostojnost izvora. Koristite više izvora. A kada imate i najmanju sumnju, ne objavljujte!

 

*Živimo u vremenu kada su podaci osnov odlučivanja ili se bar ka tome ide – kako prepoznati da li je neko istraživanje dobro ili loše i da li je neka istraživačka kuća pouzdan izvor podatka?

Ako istraživanje nema smisla, s obzirom na najnovije trendove, to je verovatno loše istraživanje. Suviše često novinari dobijaju rezultat istraživanja koji je u suprotnosti sa onim što bi se na osnovu intuicije moglo očekivati i žure da ga objave jer misle da je to početak promene. Međutim, tu se obično radi samo o sporednoj ili lošoj anketi. Osim ako se nije dogodilo nešto da uzrokuje promenu, to je verovatno samo problem sa anketom. Što se tiče anketara, već znate ko su dobri, a ko loši. Već znate na koga možete računati. To su veći igrači, koji su duže prisutni i imaju mnogo toga da rizikuju ako naprave grešku. Držao bih se njih. Kao što mi kažemo na engleskom, oni u toj igri reskiraju.

 

*Znamo da je sve teže dobijati odgovore od ispitanika, kako se vi borite s tim problemom?

Sada imamo mnogo više načina da kontaktiramo ispitanike nego u prošlosti. Pitanje je kalibracije svih tih različitih tokova podataka i izgradnje jedinstvene, koherentne slike biračkog tela. U Ipsosu radimo naporno da to otkrijemo. To nije savršeno, ali definitivno napredujemo.

 

*Nove tehnologije u kombinaciji s tradicionalnim problemima predstavljaju izazov istraživačima. Koliko vi kao Ipsos koristite nove tehnologije i nove metodologije; i da li je bolje kombinovati tradicionalni pristup sa inovacijama; ili je dovoljno znati samo tehnologije i tako dolaziti do podataka?

Mi stalno eksperimentišemo s novim tehnologijama da bismo dobili bolju sliku javnog mnjenja. Pratimo i radimo sve – bilo da je to prikupljanje podataka preko interneta, društvenih mreža, opservacije. Smatram da je hibridni pristup – kombinovanje inovacija novog sa disciplinom starog – najbolji način da se ide napred.

 

*Ovde posebno mislim na sve prisutnije mišljenje da se samo istraživanjem društvenih mreža i slušanjem mogu rešiti skoro svi problemi, što je još pojačano nakon američkih izbora i Bregzita.

To svakako obećava i svakako je nešto što pratimo. Ali brojni dokazi ukazuju da tradicionalna istraživanja, čak i ako se podaci prikupljaju preko interneta, i dalje daju bolje rezultate nego bilo koja druga metoda koju sam video.

 

*Htela bih da vam postavim i nekoliko ličnih pitanja; vi ste po obrazovanju istoričar, a u vašem današnjem poslu statistika i matematika vrlo su važne. Kako izlazite na kraj s tim? Kako ste se našli u toj stručnoj oblasti?

Ja sam, u stvari, politikolog. Uvek me je zanimala strogoća naučnih metoda i statistike kojima bih mogao da testiram politička i društvena pitanja. Ali, ako vas zanima istorija, mi svakog dana u svojim istraživanjima beležimo društvenu i politički istoriju. Vekovima nadalje istoričari će proučavati naša istraživanja da bi razumeli naše društvo, kao što arheolozi proučavaju artefakte koje iskopavaju iz zemlje da bi razumeli stari Rim.

 

*Koliko sam shvatila, vrlo ste vezani za Kanadu i niste živeli izvan nje. Da li je to odluka ili sticaj okolnosti?

Nikada nisam živeo ni u jednoj drugoj zemlji, ali sam na putu najmanje 150 dana svake godine. Volim Kanadu i nikada ne bih živeo negde drugde.


 

 

*Napisali ste šest knjiga i monografija namenjenih široj publici. Koje su teme koje ste obrađivali i na kakav su ođek naišle knjige “o brojevima”?

Sve knjige su bile nacionalni bestseleri u Kanadi – kao i ona koja je dospela na mesto broj 1, tako da su reakcije dobre. Sve su o tome kako pomoći Kanađanima da bolje razumeju sebe. Moja najnovija knjiga “Empty Planet” bila je moj prvi pokušaj da napišem knjigu o globalnoj temi. Reakcije su, dosad, prevazišle moja očekivanja.

 

*U najnovijoj knjizi pišete o depopulaciji. Koji su uzroci depopulacije?

Najveći razlog je urbanizacija. Najveća migracija u istoriji ljudskog roda dešava se baš sada, i to je preseljenje stanovništva iz sela u gradove. Što urbaniji budemo, veća je verovatnoća da će porodice birati da budu manje. To se svuda dešava i ne pokazuje znakove jenjavanja.

 

*Knjiga “Prazna Planeta” izašla je i u Srbiji, za nas verovatno i u pravom trenutku jer iako je depopulacija već dugo prisutna, nedostatak ljudi koji hoće i mogu da rade novi je fenomen za Srbiju. Kako ste vi proučavali zemlje kojima se to desilo ranije – šta nam je perspektiva i ima li rešenja za taj problem?

Moj koautor John Ibbitson i ja putovali smo na mesta koja smo opisali u knjizi “Empty Planet”. Intervjuisali smo eksperte, ali i razgovarali sa običnim ljudima o njihovom životu i porodicama. Je li moguće da se niska stopa nataliteta preokrene? Ne. U nekim zemljama je pad usporen, ali to je trajan svetski trend kojem se ne nazire kraj.

 

*Jesu li vaše knjige zasnovane na podacima koje prikupljate kao direktor Ipsos PA.

Da, neke. Ali sve češće pišem o demografskim pitanjima i promenama koje se tiču stanovništva. Ta pitanja se više zasnivaju na popisu stanovništva nego na rezultatima istraživanja.

 

 

Kolege iz Srbije


Na pitanje šta mu se najviše dopada u Srbiji, budući da nije prvi put u našoj zemlji, Briker kaže da su to ljudi: “Ljudi s kojima imam sreću da radim u Ipsosu Srbija. Neverovatno inteligentni i veoma fini. Bolje ne može! Nadam se da će me tokom ove posete bliže upoznati s vašom divnom zemljom”, dodaje Briker.

 

Problem bezbednosti na internetu


*Čest ste gost i Bezbednosnog foruma u Kanadi. Kako vidite trenutne geopolitičke promene u svetu? Čega se najviše plaše ljudi – generalno? Šta misle – šta je najveća opasnost? Ima li razlike u geopolitičkim trendovima na nacionalnom nivou, na primer SAD ili Nemačke, u odnosu na svetske geopolitičke trendove?

To je veliko pitanje! Trenutno je najzanimljivije hakovanje i bezbednost na internetu. To je globalni problem. Svi sebe možemo da vidimo kao žrtve digitalnog kriminala ili da pomislimo da je naša privatnost kompromitovana, ugrožena. Na to treba obratiti pažnju. To nosi ogroman uticaj ne samo na nacionalnu i internacionalnu bezbednost već i na svakodnevnu ekonomiju.


 

Prazna planeta


“Veliki presudni događaj 21. veka – jedan od onih presudnih u istoriji čovečanstva – dogodiće se otprilike za tri decenije, kada globalno stanovništvo krene da opada. Kada to opadanje jednom počne, neće se zaustaviti. Ne suočavamo se sa izazovom populacione bombe već populacionog bankrota – nemilosrdnog proređivanja ljudskog stada iz generacije u generaciju. Ništa nalik tome nikada se ranije nije desilo”, piše u najnovijoj Brikerovoj knjizi “Prazna planeta”.


 

Pogledajte intervju:
 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side