22.05.2018 Beograd

VideoIntervju Danica Jovović Prodanović: Arhitektura je ovde potpuno skrajnuta

Intervju Danica Jovović Prodanović: Arhitektura je ovde potpuno skrajnuta Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Beogradska internacionalna nedelja arhitekture (BINA), jedna od najprestižnijih međunarodnih manifestacija koje promovišu arhitekturu i arhitektonsko nasleđe, održava se trinaesti put u Beogradu, Zrenjaninu i Kragujevcu, od 10. do 31. maja, u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda.

Tema ovogodišnje manifestacije – OD COMMUNIS DO KOMUNIKACIJA–posvećena je komunikaciji u arhitekturi, komuniciranju arhitekturom i širenju i razmeni ideja o prostorima grada i njihovom korišćenju. Brojnim atraktivnim programima koji promovišu stalno preoblikovanje našeg životnog prostora, uz učešće domaće i stručne javnosti iz oblasti arhitekture, građevinarstva i urbanizma, BINA se trudi da doprinese poboljšanju uslova života i odnosa prema okruženju u kojem živimo.

Arhitekta Danica Jovović Prodanović jedna je od osnivačica Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA. Diplomirala je na Arhitektonskom fakultetu Beogradskog univerziteta, radila u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, kao direktor Muzeja grada Beograda i Kulturnog centra Beograda, gde i danas radi kao urednik programa. Nosilac je prestižnog francuskog Ordena za umetnost i književnost, reda Vitez.

 

*Kroz svoj dugogodišnji rad uvek ste se zalagali za promociju arhitekture kao nauke, ali i kao umetnosti koja, između ostalog, čini i našu svakodnevicu. Kako biste ocenili aktivnosti koje se u Srbiji preduzimaju na tu temu?

Naša ideja o pokretanju Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA) upravo je inicirana stanjem na našoj javnoj i kulturnoj sceni, a ono je takvo, da je arhitektura potpuno skrajnuta, manifestacije su malobrojne, izložbe takođe, javna predavanja retka… Ne postoji muzej arhitekture, ne postoji ni arhitektonski centar. Naravno, BINA sa svojih, u početku nedelju dana, a sada skoro punih mesec dana trajanja, ne može da nadomesti sve što nedostaje. Ipak mi se svojski trudimo da se kroz BINA programe što više približimo najširoj publici temama iz oblasti arhitekture: aktuelnostima, najnovijim trendovima, prikazima domaće i međunarodne scene, kritičkim promišljanjem. Programi obuhvataju izložbe, seminare, radionice, arhitektonske šetnje, pa čak i koncerte. Pokušavamo da arhitekturu predstavimo multidisciplinarno, da je sagledamo iz različitih uglova.

 

*Jedna ste od osnivačica Beogradske internacionalne nedelje arhitekture. Nakon trinaest godina postojanja, kako vam se danas čini ova manifestacija?

Kad se kaže trinaest godina, to zvuči dugačko, a opet nekako je proletelo. Kad se osvrnem, iza nas je niz programa, izložbi, nagrada. Mi verujemo da je BINA po kvalitetu i obimu svojih programa postala respektabilna gradska manifestacija, a takođe i posle niza međunarodnih projekata i gostovanja mislim da smo pouzdan partner i na internacionalnoj sceni.

Ipak, naša slaba tačka je, verovatno kao i većini delatnika u kulturi, finansiranje i zapravo stalno prisutan osećaj neizvesnosti i jedno malo ili veliko čuđenje da godine rada, kvalitet programa, međunarodna prisutnost nisu argument za dobijanje finansijske podrške iz lokalne zajednice. Činjenica je da posle trinaest godina dobijamo sve manje sredstava, a mnogo manje nego kad smo tek počinjali. Da uzvratim pitanje, kako bi se vama to činilo posle trinaest godina?

 

*Vodite i jedan zanimljiv projekat – Platforma “Budućnost arhitekture” – koji se odvija u 16 evropskih zemalja, među njima i u Srbiji. O kakvom projektu je reč?

Platforma “Budućnost arhitekture” (www.futurearchitectureplatform) je evropski projekat koji okuplja dvadeset partnera, institucija i organizacija koje se bave arhitekturom s namerom da kroz niz aktivnosti zajedno promišljamo budućnost arhitekture. U programe, pre svega, uključujemo predstavnike generacije koja će tu arhitekturu stvarati i u njoj živeti. U fokusu su brojne teme koje su zajedničke čitavoj Evropi: modeli stanovanja, transport, ekologija, održiva gradnja, rezilijentnost i prilagodljivost urbanih prostora. Platforma podstiče razmenu mišljenja, kretanje stručnjaka, upoznavanje prilika u različitim sredinama, podstiče uspostavljanje saradnje i umrežavanje. Iz ovog projekta polako se razvijaju novi projekti, i to je takođe dragoceno za naš budući rad, kada se ovaj projekat okonča.

 

*Na koji način arhitektura utiče/menja kvalitet života građana? Može li se to videti kroz projekte poput FA?

Platforma “Budućnost arhitekture” mapira neuralgične tačke urbanog razvoja, nudi moguća rešenja, viziju budućnosti struke. Mi se već dve godine kroz projekat bavimo fenomenom predgrađa, delova grada koji se ubrzano razvijaju pod pritiskom porasta stanovništva, ali čiji fizički rast ne prati i adekvatna infrastruktura, kulturna ponuda, socijalna integrisanost.

Verujemo da arhitektura kao sveobuhvatna delatnost u kombinaciji sa autorima osetljivim na ovu vrstu konteksta može u velikoj meri da doprinese poboljšanju uslova života u ovim sredinama. Ove godine naša aktivnost se realizuje kroz jednu vrstu urbanog eksperimenta u naselju Ledine, gde pokušavamo da, realizujući ideje šest timova arhitekata, damo novo ruho, a možda i neko novo značenje, jednom od neophodnih mesta u životu grada – autobuskim stajalištima. Ove godine radimo BUS STOP FACELIFT.

 

*Ima li, prema vašem mišljenju, dovoljno aktivnih arhitekata koji svoje vreme posvećuju edukaciji zajednice u kojoj žive?

Entuzijasta ima uvek, ali lično verujem da je pitanje edukacije, pa i edukacije vezane za arhitekturu, kao jednu od verovatno najsveobuhvatnijih ljudskih delatnosti, temeljno pitanje društva i da ona treba da bude utkana u obrazovni sistem. Naš odgovor ili podsticaj za promenu i uključivanje arhitekture u sistem edukacije je i poziv Školi arhitektonskog razmišljanja za decu iz Belorusije da učestvuje u našem ovogodišnjem programu. Verujem da će njihova metodologija rada biti zanimljiva našim prosvetnim radnicima, a rešenja koja će deca ponuditi biti inspirativna nama odraslima.

 

*Koje je vaše omiljeno mesto u Beogradu, gde najviše volite da provodite vreme kada ste van kuće?

Kalemegdan, zbog čarobne pozicije koja čitav Beograd čini jedinstvenim mestom, zbog toga što je istorija, zbog toga što je priroda i zbog toga što je lepa strana mog života.

 

 

autor: TR izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
Belex2018
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side