21.08.2019 Beograd

Intervju Boris Varga: Licemerne su obe strane

Intervju Boris Varga: Licemerne su obe strane Foto: FES
To nisu okrugli stolovi poznati u tranzicionom iskustvu kao oni za demoratizaciju i fer izbore s kraja osamedesetih, već simuliranje demokratije i pokušaj da buduće izbore u Srbiji slaba opozicija a priori predstavi kao falsifikovane, a vlast svoje učešće u pregovorima kao garanciju za slobodne, fer i demokratske izbore - kaže za Novi magazin politikolog i novinar Boris Varga

Razgovarala: Gordana Nonin

 

Razgovaramo za Novi magazin upravo u danu kada je na Fakultetu političkih nauka održan treći razgovor vlasti i opozicije na temu slobodnih medija. Na FB ste se pre nekoliko dana zahvalili Fondaciji za otvoreno društvo Srbije i Milanu Antonijeviću na pozivu. Naravno, bili ste pozvani u svojstvu novinara i politikologa, ali ste odbili poziv. Zašto?

Zahvalio sam Fondaciji na pozivu i vrlo rado bih prisustvovao jednom takvom okruglom stolu, posebno gde su teme sloboda medija i izbori, odnosno “Pristup medijima i njihova kontrola” - kako je glasila tema trećeg susreta. To bi u određenim okolnostima moglo biti i mesto za debatu političara, novinara i politikologa. Međutim, nisam želeo da prisustvujem sastanku na kom se govori o medijima bez medija. Groteska je da se o slobodi govora debatuje iza zatvorenih vrata, odnosno "do pola" zatvorenih, jer je po agendi bilo planirano da se prva polovina sastanka prati iz susedne prostorije, kako je pisalo u pozivnom pismu, te da će "panel biti sniman i emitovan preko ekrana u sobi za novinare". Pokušao sam da zamislim kako novinarima u sred stastanka prekidaju video signal, a o “pristupu i kontroli medija” nastavljaju da govore političari. Pa to je, najblaže rečeno, poniženje.

Cinizam je i to da Fondacija koja je ’90-tih beskompromisno podržavala slobodu štampe protiv diktatora Miloševića sada kroji carevo novo odelo Vučićeve stabilokratije. Ne sumnjam u najbolje namere Fondacije, ali umesto da više podržava nezavisne medije i slobodne novinare koji u Srbiji jedva egzistiraju, ili projekte koji će vlasti sprečavati da ruiniraju institucije, oni učestvuju u stvaranju privida demokratskih procesa. Razgovor na zatvorenim sastancima o medijima suprotan svim demokratskim načelima, a Fondacija u njemu posreduje. To sam javno napisao na svojoj FB stranici.

Pre sedam godina ste doktorirali upravo na Fakultetu političkih nauka. Da li, po Vama, ovaj Fakultet i Fond za otvoreno društvo treba uopšte da organizuju ovakve razgovore i da li to govori o ne funkcionisanju institucija u našoj zemlji?

Činjenica je da institucije sistema, pre svega parlamenta, ne funkcionišu barem ne na demokratski način, a FPN bi sasvim mogao biti mesto za ovakve pregovore, ukoliko bi oni bili istinski neophodni. Ukoliko bi pregovori nastali u aprilu, kada je sučeljavanje vlasti i opozicije bilo skoro na ivici sukoba, a sa zahtevom da se na uzavrelim trgovima malo “spusti lopata”.

To nisu okrugli stolovi poznati u tranzicionom iskustvu kao oni za demoratizaciju i fer izbore s kraja osamedesetih, već simuliranje demokratije i pokušaj da buduće izbore u Srbiji slaba opozicija a priori predstavi kao falsifikovane, a vlast svoje učešće u pregovorima kao garanciju za slobodne, fer i demokratske izbore. Očito je da pregovori trenutno nisu potrebni ni vlasti, ni opoziciji koji su tu ne zbog poboljšanja demokratskog procesa i kapaciteta, već zbog vlastitog političkog marketinga.

Vučić je tek sada pristao na dijalog kada je opozicija izduvala protestni naboj i “izgubila ulicu”. Opozicija udara o ivicu izbornog cenzusa i prilično je razjedinjena, jer naprednjaci već imaju nekoliko manjih stranaka koje ne bojkotuju skupštinu. Konsezusa oko bojkota izbora nema ni kod većih stranaka, saveza kakav je SzS.

 

Znači, dijalog je u stvari pitanje bojkota?

Da, opoziciji odgovaraju pregovori da ih prestavi kao svoj trijumf i da pokuša da stvori izlaznu strategiju za bojkot izbora sledeće godine, dok vlast pred Zapadom pokušava da prikaže svoju demokratičnost i, naravno, da još više razjednini opoziciju. Licemerne su tu obe strane: opozicija kroz bojkot priželjkuje neku vrstu makedonskog scenarija, dok vlast želi da se prikaže kao velikodušna i u kilavom bojkotu - ponovo osvoji apsolutnu većinu.

 

Dugogodišnji ste novinar, saradnik više loklanih i internacionalnih medija. Iz ugla nekog ko je dve decenije i u novinarstvu, kako bi, po Vama, trebalo urediti oblast informisanja kako bismo živeli u društvu slobodnih medija?

Kada su u pitanju mediji, mislim da Srbija ima minimum demokratsku zakonodavnu bazu. Međutim, ona ne vredi mnogo ako se ne primenjuje i nije demokratski učinkovita.

Veoma je loše pitanje u vezi Nacrta nove Medijske strategije kod koje je Vlada Republike Srbije pokazla ne samo nezrelost, već i autokratske sklonosti. Ali, ja bih tu na nešto drugo želeo da skrenem pažnju, a to su problemi u vlastitim redovima. Mislim da su mediji i građanski sektor Vučićev dolazak na političku scenu pre sedam godina dočekali nespremni, konformni i sada se većina nas “od svega zgražava”. Mi iz “četvrte grane vlasti” smo krivi što smo nakon “5. oktobra” sebi dozvolili podelu na “naše” i “njihove” medije i političare. Veliki deo medijske zajednice diskretno zaobilazi suočavanje sa prošlošću i ratne zločine 90-tih, desekularizaciju države (veronauka u školama, gradske slave, crkva kao paradržavna institucija), retardaciju demokratskih institucija (ombudsman, tela za borbu protiv korupcije) i nismo želeli da priznamo još za vreme DS da smo u partokratiji (kontrola javnih preduzeća, sistemska korupcija, kontrola medija). U kultnim “nezavisnim” emisijama ekskluzivno mesto su imali Tadić i njegovo okruženje, javni servisi su takođe gravitirali prema vlastima. Kodeks novinara Srbije došao je takođe dovoljno kasno i još uvek se površno poštuje. Sam sam na svojoj koži osetio kako se nameštaju konkursi za predavače na fakultetima novinarstva koji studentima treba da su temelji profesije, etike i integriteta…

Ipak, niko tu zaista ne može da “baci kamen”. Delim stav sa starijim kolegama da problem medija ne može da se reši preko noći. S obzirom na to da se Vučiću “ne ljulja” mnogo pozicija, mislim da treba iskoristiti to vreme za konsolidaciju unutar struke. To znači da treba podvući crtu i početi skoro nanovo sređivati stvari “u vlastitom dvorištu” - medijskom. Znači: Kodeks novinara Srbije da bude svetinja za sve zaopslene u medijima. Pre svega zahtevati rešavanje ubistva novinara: od konačnih presuda za ubistvo Ćuruvije, preko Dade Vujasinović, Milana Pantića, pa sve do nedavnog paljenja kuće i pokušaja ubistva novinara Milana Jovanovića. Medijska zajednica zajedno sa građanskim sektorom treba da insistira da se rialiti programi emituju u veoma kasnim satima i da se cenzurišu ako promoviše nasilje. Tužilaštvo mora da reaguje na mržnju koju šire i seju tabloidi… Tražiti da se reši finanisranje javnih servisa da ne zavise od budžeta bilo koje vlasti. To su zahtevi oko kojih bismo morali da se kao struka složimo i na tome da insistiramo i u tome istrajemo.

 

Mnogi stručnjaci ovih dana pominju da je nemoguće, za šest meseci postići potpuno fer izborne uslove jer to nije dovoljan period čak i da od ovog trenutka dok mi pričamo bude sve idealno? Šta bi za vas bio taj značajan pomak, jer, svakako je da se radi o procesu, koji bi bio prihvatljiv za izlazak na izbore sledeće godine?

Slažem se da je nemoguće za pola godine rešiti veoma ozbiljne probleme koji su nastali još početkom 90-tih i koji od tada samo variraju. Mislim da su u redu zahtevi koji traži opozicija da REM zaista bude nezavisno od politike telo, da je Republička izborna komisija ključna državna institucija koja vodi računa o demokratičnosti izbora ili da Agencija za borbu proiv korupcije mora da se bavi svojim poslom. Ali tu je u prednosti vlast, jer su to procedure za koje je pitanje da li ima vremena da se “poprave” pre izbora.

Značajan pomak bi se moglo uraditi ako bi se već sad počele pripremati međunarodne i domaće misije za kompleksno praćenje izbora (misija OEBS-a ODIHR). Pošteni izbori su slovo “A” demokratije i na tome treba insitirati na svim nivoima. Autokrate su se izveštile, posebno na lokalu, kako da vrše pritiske, zastrašuju, ucenjuju i hranom potkupljuju birače u siromašnoj Srbiji...

Pregovori na FPN su možda više uvod u neku buduću tranziciju srpskog društva bez “balkona” i “ulice”. “Duge cevi” koje se pominju poslednjih meseci u medijima i strah od sukoba u Srbiji nikako nisu izmišljena paranoja, već upozorenje i realan rizik. Okrugli sto između vlasti i opozicije najviše ima smisao zbog dve stvari: prvo je determinisanje autokratije Vučićevog režima od strane eksperata iz NVO (Crta, CeSID, Transparentnost Srbija) i osnove za budući opozicioni front, bio on ukrupnjen ili će to biti pojedinačna borba za srpsku demokratiju. Pregovori su istovremeno korišćenje legalnih sredstava da se dokaže da je režim Aleksandra Vučića autokratski, utemeljen na lažima, korupciji i urušavanju institucija. Ako pregovori propadnu ili obećanja ostanu pusto slovo na papiru, tamo iznesene teze jednog dana mogu postati jasne činjenice Zapadu zbog čega Vučiću i pored otvorenih fabrika sa jeftinom radnom snagom treba uskratiti podršku.

Drugo je da režim bivših radikala koji se drži na uzdama Vučića potpuno ne izgubi kontrolu i počne bukvalno da uništva opoziciju i nezavisne medije, što je iskustvo 90-tih. Tu bi ponovo mogle da se nađu na udaru i strane fondacije kakva je Sorosova. Posebno ukoliko se desi jači međunarodni pritisak na zvanični Beograd za priznanje Kosova. Orbanova lekcija targetiranja glavnog stranog neprijatelja lako bi mogla postati primenjiva i u Srbiji.

 

Boris Varga je politikolog i novinar. Magistrirao je novinarstvo u Ukrajini u Lavovu i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2012. godine. Dopisnik je i analitičar za više medija u regionu Jugoistočne Evrope. Trenutno je direktor Novinsko-izdavačke ustanove „Ruske slovo“, a u novinarskoj karijeri angažovan je od 2000. godine kao stalni dopisnik za region Zapadnog Balkana za BBC na ukrajinskom jeziku.

Autor nekoliko knjiga „Farbanje demokratije“, „Evropa posle Majdana“, „Srbija na putu ka EU i Rusija“, kao i najnovije „Populizam, direktna demokratija i tiranija većine“.

autor: MIM izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side