17.08.2019 Beograd

VideoIntervju Bojan Klačar: Balans političke moći za bolje izbore

Intervju Bojan Klačar: Balans političke moći za bolje izbore Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Srbija je po izbornom integritetu, po matrici različitih faktora, na pretposlednjem mestu u Evropi, što govori o razmerama problema s kojim se suočavamo!

Tako ne/prilike u kojima Srbija dočekuje izbore sledećeg proleća opisuje izvršni direktor Cesida Bojan Klačar. Sagovornik Novog magazina jedan je od učesnika nedavno započetih razgovora vlasti i opozicije, koji za cilj imaju dogovor oko uslova u kojima će se odvijati predstojeća izborna trka.

Nakon drugog kruga razgovora održanog na FPN-u, stiže i važna poruka da na uslove i atmosferu u kojima se izlazi na birališta ne utiču samo procedure i zakoni već i balans političke moći, a Srbiji to više nego očigledno manjka.

“Ključna stvar je da se ovi razgovori dešavaju nakon nekoliko godina potpunog prekida političke komunikacije u Srbiji na temu izbora. Zato nije iznenađenje da se prve ocene svode na to da se radi o konstruktivnom razgovoru”, objašnjava Klačar: “Učesnici su obazrivi, imajući u vidu kompleksan momenat u kojem živimo, kao i činjenicu da dolaze izbori za šest do sedam meseci. Različite su političke pozicije s kojih nastupaju političke stranke i svi akteri pokušavaju da svoju poziciju na neki način zadrže ekskluzivnom i važnom. Sa druge strane, kad smo stigli na teren konkretnih razgovora, kao što je bio drugi susret na kojem smo razgovarali o finansiranju kampanja, onda je i fokusiranost samih aktera bila veća nego što je to bio slučaj na prvom skupu.”

 

*Kako Cesid ocenjuje izborne uslove, možemo li ih opisati epitetima fer i pošteni? 

Vratili smo se 2014, a posebno 2016. korak, dva unazad u izbornim procedurama. Ne zbog toga što je došlo do promena u regulativi nego zbog toga što je praksa dovela do mnogo većih problema nego što je to bio slučaj 2012. ili nešto ranije. Druga vrsta izazova s kojom se suočavamo jeste pad poverenja ključnih političkih i civilnih aktera, ali i građana u izborni proces.

Veoma je važno da ljudi veruju da se procesi odvijaju regularno, a mi imamo pad poverenja u izbore. Za razumevanje čitave situacije važno je znati i da je izborno zakonodavstvo u Srbiji gotovo u potpunosti bazirano na stranačkim polugama, sa izuzetkom Agencije za borbu protiv korupcije.

Kada ne postoji dovoljno političkog pluralizma, kada ne postoji balans političke moći, imate smanjenu mogućnost za kontrolu procesa. Onda je jedan deo javnosti nezadovoljan zato što nema uvid u ono što se dešava na terenu. Važno je da razumemo da na izborne uslove, osim procedura i rada kontrolnog tela, utiče odnos političke moći – što je veći balans političke moći, mi ćemo imati bolje izbore. Da nema nikakvog razgovora između političkih aktera u ovom momentu, a da imamo opoziciju koja je snažnija, izbori bi bili bolji i regularniji, sa više poverenja.

 

*Ima li dovoljno vremena za veće promene, šta je moguće uraditi do proleća? 

Prva grupa su problemi koji mogu da se reše proceduralnim izmenama podzakonskih akata ili sitnim izmenama zakona. Možemo da utičemo i da se promeni praksa delovanja kontrolnih tela, bilo da se radi o Agenciji za borbu protiv korupcije ili REM-u, i da utičemo na to da kapaciteti RIK-a budu nešto veći nego ranije. Mi u Cesidu smatramo da bi, ako je moguće, posle izbora trebalo zadržati ovaj format razgovora, da probamo neke stvari sistemski da promenimo. Problemi su neprimenjivanje ili selektivna primena zakona. Problem je i to što izborno zakonodavstvo u Srbiji suštinski nije promenjeno dvadesetak godina, a i kada je prvi put doneto, trebalo je da bude neka vrsta prelaznog rešenja. Nemamo sistemsko rešenje i zato se konstantno vraćamo na iste probleme, pre svega kada je reč o radu RIK-a i biračkih odbora.

 

*Koliko svi ti problemi u izbornom procesu utiču na konačni rezultat?

Bilo kakve nepravilnosti, pa makar one i ne uticale na konačni rezultat, ne treba da znače da mi treba probleme da preskočimo, relativizujemo ili bagatelišemo. Svaki problem u izborima ima lošu posledicu, ako ne po finalni rezultat, onda utiče na poverenje građana i nezadovoljstvo dela biračkog tela.

 

*Poruke vlasti i opoziciji?

Poruke su snažnije prema vlasti iz prostog razloga jer je vlast ta koja može da promeni izborne uslove, posebno što postoji ogromna koncentracija političke moći. Mi prvi prvi put u kratkom višestranačju imamo situaciju da jedna stranka kontroliše manje-više svaki nivo u Srbiji i samim tim njihova odgovornost mora da bude veća. Naša poruka vlasti je da budu senzibilnije i otvorenije za poruke i preporuke iz civilnog društva i za poruke opozicije, koja je u ovom slučaju manjina.

Poruka opoziciji je da, iako veruju da imaju svoje razloge za bojkot izbora i preduzimanje nekih radikalnih koraka, budu dovoljno strpljivi i pametni da saslušaju sve ono o čemu ćemo razgovarati narednih nekoliko nedelja i da pokušaju da budu dovoljno konstruktivni da prihvate preporuke civilnog društva koje mogu dugoročno da poprave izborne uslove.

 

*Ukoliko bi se opozicija odlučila na bojkot, kakve bi bile posledice? 

Svakako velike, bilo da bude uspešan ili ne. U slučaju uspešnosti bojkota, to znači ozbiljnu krizu političkog života, do sledećih izbora ostaće neka vrsta senke legitimnosti. Legalnost neće biti upitna, ali vlast će morati da objašnjava i međunarodnim i domaćim akterima zašto se to dogodilo. To srednjoročno znači da ćemo doći u situaciju i da imamo vanredne parlamentarne izbore. Sve to potencijalno utiče i na druga važna pitanja – rešavanje kosovskog problema i na evropsku agendu Srbije.

Neuspešan bojkot znači ozbiljnu prekompoziciju na opozicionoj sceni i promenu najviđenijih lidera. Posle takvih izbora to bi značilo potpuno drugačiju političku realnost, oni koji ne budu bojkotovali izbore postaće relevantni politički akteri, čitav jedan deo populacije u Srbiji neće imati predstavnike u Skupštini. Imaćemo neke nove lidere i nove profilisane stranke koje će imati snažniju infrastrukturu, ozbiljnije finansije i međunarodne kontakte. U bilo kojem od ova dva scenarija dan posle izbora neće biti isti.

 

*Šta govore poslednji trendovi kada je reč o popularnosti stranaka?

Trendovi su manje-više nepromenjeni u poslednjih šest do 12 meseci. Pozicija SNS je stabilna iako je u jednom trenutku protesta bila blago okrnjena, ali sve vreme govorimo o polovičnoj ili natpolovičnoj podršci. Na drugom mestu je SzS, koji je krenuo sa relativno dobrih pozicija, iznad 15 posto, a od proleća podrška se kreće između 11 i 12 procenata. Podrška SPS-u je stabilna, između 9 i 11 odsto. To su jedina tri aktera koja sasvim sigurno prelaze cenzus. Oko cenzusa su SRS, koalicija SPAS i DSS, kao i PSG, ali teško je sada predviđati koja će od tih stranaka ostati ili pasti ispod pet odsto.

 

 

Pogledajte intervju -

autor: BM izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side