Intervju Ana Gligić, virusološkinja: Još smo daleko od vakcine
10.07.2020 Beograd

VideoIntervju Ana Gligić, virusološkinja: Još smo daleko od vakcine

Intervju Ana Gligić, virusološkinja: Još smo daleko od vakcine Foto: Novi magazin/Đurađ Šimić
Ne može se dogoditi da agens uđe u organizam a da imuni sistem ne deluje, to je nemoguće. Postoji više vrsta imunog odgovora, postoje merljiva antitela koja se nalaze u cirkulaciji i otkrivamo ih raznim metodama, kaže doktorka Gligić za Novi magazin i naglašava da je važno utvrditi ima li koronavirus mutacija

Razgovarala: Jelka Jovanović
 




Virusološkinju Anu Gligić ovaj drugi pik prvog talas epidemije koronavirusa donekle je iznenadio, ali, kaže ova vrsna doktorka, neke prirodnožarišne virusne infekcije koje je sa svojim kolegama izolovala i nalaze prezentovala u eminentnim časopisima ponavljaju se, pa imaju čak i pet pikova tokom jedne godine: “Možda je razlika u tome što se ovaj virus prenosi sa čoveka na čoveka, a hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom koju smo mi ispitivali ‘gustira’ se iz prirode. Ipak, ovaj virus me je u mnogo stvari iznenadio i ne poklapa se sa saznanjima virusologa o drugim virusima.”

*Šta je ipak najveće iznenađenje?

Način prenošenja, vreme inkubacije i veliki broj nesimptomatskih infekcija koje u startu nismo znali da tretiramo pravilno, pa je došlo do raseljavanja virusa. Ljudi nisu masovno testirani na prisustvo virusa, šetali su se i prenosili ga. Sada smo došli do saznanja o načinu prenošenja, ali od 15. maja smo se na neki način raspojasali i napravili veliki broj kontakata, posle sklanjanja mera pune su ulice, fudbalske utakmice, kupovi, teniski turniri... To je kontraindikovano ponašanje, ali nije se znala kontaminoznost virusa, koja je praktično nezapamćena u virusologiji.

*Jeste li saglasni sa onima koji kažu da je virus oslabio ili sa onima koji kažu da nije oslabio?

Po pravilima prirodnožarišne virusne infekcije, virus kad dođe na čoveka pasažiranjem oslabi. Može da ojača samo mutacijama, promenama na genomu virusa. Ja nemam sopstvena istraživanja, u penziji sam, ali slušala sam profesorku Tanju Jovanović, koja je rekla da još ne mogu govoriti o pojavi mutanta, ali da su uočili tačkaste promene, to su njene reči, za koje ne znaju koliko mogu da utiču na ponašanje virusa. Ali, ako ima više tih tačkastih promena, one se mogu ujediniti i dati određene promene; čim vi dirnete u genom žive ćelije, promene se dešavaju, a na virus mnogo deluju spoljašni faktori ili femotipski uticaji. Promena klime, deterdženti, konzervansi u hrani, sve što upotrebljavamo u održavanju higijene može uticati na virus, menja mu kiselost, alkalnost...

*Zbog toga napada različite organe, ne samo pluća?

Viruse istražujemo u laboratoriji i delimo ih prema afinitetu za određena tkiva u ljudskom organizmu. Imamo enteroviruse koji napadaju digestivni trakt, ali ne znači da neće napasti i druge organe kod slabog imunog sistema, imamo neurotropne viruse na kojima sam ja mnogo radila, nose ih komarci i krpelji i prenose na ljude. Njihov domet je centralni nervni sistemi obično dovodi do paralize ili pareza, tu spada zapadnonilska groznica, koju mi imamo...

*Sve češće se govori o prokužavanju, koliko je to bitno i kako ide taj proces?

Ne može da se desi da jedan agens uđe u organizam, a da imuni sistem ne deluje, to je nemoguće. Postoji više vrsta imunog odgovora, postoje merljiva antitela koja se nalaze u cirkulaciji i otkrivamo ih raznim metodama. Zavisno od metode, rezultati mogu nešto da se razlikuju, sadašnja metoda eliza priznata je i široko se upotrebljava, njome možemo da otkrijemo cirkulišuća antitela koja se stvaraju protiv korone i to klase IgG i IgM; ako nađemo IgM to znači da je infekcija u toku ili je bila skoro, ako nađemo IgG klasu znači da je čovek bio u vezi s koronom i stvorio se imunitet. Postoje i neutrališuća antitela koja su najvažnija za to da bolesti više ne bude, ali ova analiza zahteva posebne uslove i izvodi se u samo nekoliko laboratorija u Evropi.

*To je prirodno sticanje imuniteta?

Da. Postoji i pamćenje ćelija, imunitet ćelija; ako virus uđe u organizam, ćelije koje ga brane na neki način zapamte virus i kad se sledeći put pojavi brzo reaguju. Zbog toga klinička slika kod vakcinisanih i prebolelih, ako može dva puta da oboli, nikad neće biti teška, biće možda asimptomna, možda nećete ni znati da ste inficirani. To se dešava kod vakcinisanih, ćelije su zapamtile virus i nikada nećete imati kliničku sliku koju ste imali pre vakcinacije. Zašto vakcinišemo morbile? To je teška bolest dece, vakciniše se u dve doze i spasavate decu od bolesti i smrti.

*Kad očekujete vakcinu?

Još u martu sam rekla da za dobru vakcinu treba najmanje 18 meseci, pobijali su me, ali mislim da treba i duže, budući da se korona pokazala vrlo nezgodnom i ako se izdiferenciralo da je došlo do mutacije, treba pažljivo birati sojeve koji će ući u vakcinu i štititi ljude u svim zemljama u kojima se bolest javila, a javila se svuda. Zato imamo pandemiju. Sojevi se šalju u laboratoriju koja je pod kontrolom SZO i treba izabrati soj koji će pokriti najveći broj varijanti koje su nađene.

Problem je mutacija; možemo napraviti velike doze vakcine, virus mutira i sledeće godine “zaobiđe” tu vakcinu i opet da kliničku sliku. Nikad više neće stvoriti istu kliničku sliku, biće nekog imuniteta, ali to bi komplikovalo materijalno izvoženje i produkciju vakcine. To će biti skupo, kad je Svetska zdravstvena organizacija prikupila 11 milijardi evra, rekli su da je to tek za pripremu, možete misliti koliko tek treba za proizvodnju!

*Koliko milijardi ljudi treba da bude vakcinisano za sticanje imuniteta na virus?

Epidemiološke studije pokazuju da 60 odsto ljudi treba da ima antitela, stvorena prirodno ili imunizacijom, tako će se sprečiti epidemija ili pandemija, što ne znači da neće biti infekcija i određenih žarišta, ali ona se saniraju. Ne samo za ovaj virus, za svaki.

*Šta nam ostaje do vakcine?

Da se sami čuvamo i štitimo. Epidemiolozi su učinili mnogo, država je uložila mnogo, do vakcine sve je na nama samima.

Moramo biti svesni da smo u ratu s koronom, nevidljivim, nepoznatim neprijateljem. Svakog dana saznajemo nešto novo o virusu, to vam je kao u ratu kad kažete da neprijatelj ima dobre avione, svakog dana vrebamo da vidimo osobine virusa.

 

 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side