09.02.2020 Beograd

VideoIntervju Aleksandar Vasiljević: Otkaz zbog prisustva proslavi fakulteta

Intervju Aleksandar Vasiljević: Otkaz zbog prisustva proslavi fakulteta Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Ko ode na fakultet – dobije otkaz. Deluje neverovatno, ali je tačno. To je virus koji je zahvatio naprednjačku vlast.

Samo što od tog virusa ne strada vlast nego građani Srbije. Makar je tako bilo dosad. Sagovornik Novog magazina je žrtva straha aktuelne vlasti od fakulteta. Aleksandar Vasiljević, donedavno, tj. do pred Novu godinu, zaposlen na mestu savetnika generalnog direktora Javnog preduzeća Srbijašume, dobio je otkaz zato što je otišao na fakultet koji je završio i na kojem je doktorirao. Najbolje da pustimo samog Vasiljevića da priča.

“Krajem prošle godine, 5. decembra, bila je proslava 99 godina Šumarskog fakulteta u Beogradu. Kao i svih ranijih godina, moje kolege i ja dobili smo poziv da prisustvujemo svečanosti. I mi smo se, kao i svih ranijih godina, pripremali da idemo. Međutim, uoči proslave došao je kolega Vojislav Janković i rekao da je data preporuka da se ne ide na proslavu. Janković je, inače, bio direktor Srbijašuma u vreme vlade Zorana Đinđića, kada sam ja u Ministarstvu poljoprivrede obavljao funkciju pomoćnika ministra za šumarstvo”.

 

Kako se zove direktor?

Direktor je Ivan Braunović. Ja, naravno, s obzirom na to da sam na tom fakultetu proveo ne samo redovne nego i postdiplomske studije, da sam na njemu doktorirao i imam mnogo bliskih kolega i prijatelja, prosto nisam mogao da ne odem. Na kraju krajeva, preporuka nije zabrana. I kolega Milovanović i ja otišli smo na proslavu jubileja. Da nešto nije u redu, video sam kada sam shvatio da smo iz Direkcije Srbijašuma prisutni samo nas dvojica i fotograf.

 

Zašto je stavljen embargo na Šumarski?

Zaista ne znam, da li zbog minihidroelektrana ili zbog prisustva rektorke Beogradskog univerziteta, u to neću ni da ulazim. Uglavnom, već sutradan smo obojica dobili ponudu za novi ugovor o radu, odnosno aneks ugovora o radu, u kojem su nam ponuđena mesta samostalnih referenata. To je najniže inženjersko mesto u direkciji javnog preduzeća.

 

A zašto zbog minihidroelektrana?

To mogu samo da pretpostavljam – verovatno zato što je dekan Šumarskog fakulteta iznosio oštre primedbe na način na koji se kod nas pristupa izgradnji minihidroelektrana.

 

Šta se dalje dešava s vama, jeste li prihvatili ponudu?

U ponudi je, u skladu sa zakonom, pisalo da imam rok od osam dana da se izjasnim i da ukoliko ne prihvatim to radno mesto, po automatizmu mi sleduje otkaz. Ja nisam želeo da prihvatim ponudu jer je očigledno bio cilj da se na neki način i Janković i ja ponizimo. Pošto se nisam izjasnio, ubrzo nakon što je rok prošao dobio sam rešenje o prekidu radnog odnosa. Naravno, morao sam da se obratim advokatu, koji je još pre tog rešenja o otkazu direktoru uputio pismo upozorenja pred utuženje da je sve to što radi ne s namerom unapređenja posla, kako je napisano u obrazloženju, već s namerom kažnjavanja zbog prisustva proslavi Dana fakulteta. Moja konstatacija, inače, tim povodom bila je da ukoliko je danas inženjerima zabranjeno da prisustvuju proslavi svog fakulteta, možemo da očekujemo da sutra bude zabranjeno da se primaju studenti s tog fakulteta. Ne vidim u kom pravcu bi se dalje stvari odvijale.

 

Jeste li pokušali da razgovarate sa direktorom?

Nisam pokušao. Pretpostavljam da je očekivao da ću da molim. U principu, nikad nisam išao kod njega bez poziva, a poziv za razgovor, radni zadatak ili bilo šta drugo u prethodne dve, dve i po godine nisam dobio. Znači, ja kao savetnik bio sam praktično bez ikakvog angažmana. Što je opet bio određeni vid maltretmana i mobinga. Tako da je i sad očigledna namera bila da nas omalovaži. Jer, u stvari, mi smo bili prepoznati kao politički suprotna strana. Tu moram da podsetim – i Janković i ja smo za vreme Zorana Đinđića bili na dve najviše pozicije u sektoru šumarstva. Ja sam posle toga sedam godina bio pomoćnik ministra, pa direktor Uprave za šume, tri puta imenovan od različitih vlada do 2008. Po svemu sudeći, dakle, oni su se uplašili da bismo mi mogli da radimo nešto protiv aktuelnog direktora iako smo želeli samo da se bavimo strukom. Uzgred, taj direktor je inače u v.d. stanju, koje je isteklo pre više od godinu dana. To je naveo i advokat u tužbi kao jedan od dokaza nezakonitosti postupka protiv mene.

 

Direktor je u v.d. stanju?

Nije problem što je on u v.d. stanju, problem je što on više nije ni u v.d. stanju. Njemu je period na koji je postavljen za v.d. direktora istekao još pre više od godinu dana, tako da on po zakonu ne može da obavlja tu funkciju. Srbijašume nemaju direktora koji je izabran na konkursu jedno sedam, osam godina, sigurno. Sve su v.d. direktori. Igor Braunović, pa zatim Predrag Aleksić, pa ponovo Igor Braunović.

 

Da pređemo malo na opštije teme. Kakvo je stanje u šumarstvu Srbije?

Ono što je vidljivo pre svega i iz izveštaja Republičkog zavoda za statistiku, to je da se poslednjih godina ukupno u šumarstvu Srbije seča značajno povećava. Recimo, u 2014. obim seče, uključujući i privatne i državne šume, bio je oko 2,7 miliona kubnih metara, da bi u 2018. skočio na blizu 3,3 miliona kubika. U stvari, pošto je seča u privatnim šumama godinama konstantna, oko 900.000 kubika, znači da se gotovo celokupno povećanje od nekih 600.000 kubika odnosi na državne šume. To je ogromno povećanje.

 

Zašto je to problem?

Moram da kažem da ovaj obim seče nije izvan dozvoljenih planova i ima i neke pozitivne strane, pre svega jer je podstaknuta prerada drveta. Međutim, to je dobro samo ako je u dužem razdoblju održivo. Ono što ovo uvećanje stavlja pod znak pitanja jeste činjenica da u šumarstvu postoji princip koji kaže da obim radova na gajenju šuma treba da bude srazmeran seči šume. To znači da ako smo 30-40 odsto povećali seču, morali smo na drugoj strani da uvećamo i radove na gajenju šuma makar za isto toliki procenat. Iz izveštaja se ne može videti da je do toga zaista i došlo, pogotovo ne u odnosu na pošumljavanje, podizanje novih zasada itd.

 

Ako sam dobro razumeo, vi razdvajate gajenje šuma od pošumljavanja?

Mi ćemo verovatno, kada iduće godine bude završen nacionalni inventar šuma, dobiti podatak da je površina pod šumama u Srbiji povećana. Pre svega zbog napuštanja ruralnih predela i pretvaranja poljoprivrednog zemljišta u šumsko. Ali bitan je kvalitet šume, a ako šuma raste stihijski, kvalitet je loš. A to onda znači više drveta za loženje, a manje za industrijsku preradu, proizvodnju nameštaja, stolariju...

 

A kako stoji stvar s pošumljavanjem?

Prema Prostornom planu, u Srbiji godišnje treba da se pošumi 5.000 hektara. Mi smo daleko od toga. Prema Zavodu za statistiku u Srbiji je 2018. – podaci za prošlu godinu još nisu završeni – pošumljeno oko 1.100 hektara. Znači da smo u velikom zaostatku.

Šumarstvo se u suštini oslanja na dva resursa, jedno je šumski resurs, drugo je ljudski resurs. I ukoliko je proizvodnja uvećana za X procenata, potpuno je očekivano da uložiš određeni procenat u ta dva resursa. I u šumu, da bi se poboljšao njen kvalitet, i u ljude, da bi oni bili zadovoljni i da bi u kontinuitetu mogli da podrže rast. U ljude nije uloženo jer su zarade i dalje na istom nivou, da ne kažem zamrznute, u šumu takođe nije ulagano onoliko koliko je potrebno, to jest u skladu s povećanim stepenom korišćenja šuma.

 

 

Pogledajte razgovor:

autor: ML izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 22.02.2020, 20:26h Sumari

    Problem je sto resenje pise covek koji je kupio diplomu u Tutinu, bez ikakvih kvalifikacija. Postavlja se samo pitanje: posto zajedno sa Duskom Policem ulaze novac u MHE, odakle mu novac, nije mogao od plate da ga zaradi. Pozdrav za Acu.

Pročitajte i...
  • Dvoje državljana Srbije sa kruzera u Japanu zaraženo koronavirusom Dvoje državljana Srbije sa kruzera u Japanu zaraženo koronavirusom

    Dvoje državljana Srbije, članovi posade broda "Dajmond prinses" u Japanu, testirano je pozitivno na koronavirus, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

  • Grigorije: Nisam tražio intervju za Blic, ne govorim ništa ako me niko ne pita Grigorije: Nisam tražio intervju za Blic, ne govorim ništa ako me niko ne pita

    Vladika Grirorije kazao je da nije tražio intervju za list Blic, koji nije objavljen u nedelju kako mu je rečeno iz te redakcije, i da on "ne govori ništa, ako ga niko ne pita".

  • Prvanović Bujoševiću: Odgovorni ste građanima, ne Vučiću Prvanović Bujoševiću: Odgovorni ste građanima, ne Vučiću

    Naučni saradnik Instituta za fiziku i prvi na listi potpisnika apela akademske zajednice za promenu uređivačke politike Radio televizije Srbije, Slobodan Prvanović poručio je generalnom direktoru te medijske kuće da ga "građani podsećaju da je odgovoran javnosti i gledaocima, a ne političkim interesima vlasti", kao i da je "razlog postojanja medija - javni interes, a ne lični interes, Vaš i Aleksandra Vučića".

  • Lončar: Apsolutno nema mesta za paniku zbog koronavirusa Lončar: Apsolutno nema mesta za paniku zbog koronavirusa

    Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je danas da apsolutno nema razloga za paniku zbog koronovirusa, kao i da država čini sve što struka nalaže, ali i da građani treba da urade i ono što je do njih.

  • Sutra oblačno s kišom, na planinama sneg Sutra oblačno s kišom, na planinama sneg

    U Srbiji će sutra biti oblačno sa kišom i pljuskovima, prvo na severu a do kraja dana i u ostalim krajevima, saopštio je RHMZ. Na visokim planinama sneg.

  • Šinković: Političari misle da zlatna ribica ima duže pamćenje od građana Šinković: Političari misle da zlatna ribica ima duže pamćenje od građana

    Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Norbert Šinković izjavio je danas da je "bahatost" potez ministra prosvete Mladena Šarčevića, koji je juče u Nišu novinarima koji su ga pitali kada će biti doneta odluka o eventualnom razrešenju dekana tri niška fakulteta, što je najavio prošle godine, odgovorio da "nisu normalni" i odgurnuo mikrofon televizije N1.

  • Zatvoren još jedan bazen u Novom Sadu, Vučević traži ostavku direktora Spensa Zatvoren još jedan bazen u Novom Sadu, Vučević traži ostavku direktora Spensa

    Gradske vlasti u Novom Sadu zatvorile su danas još jedan bazen zbog sumnje da voda nije zadovoljavajućeg kvaliteta, saopšteno je danas.

  • Naučnice u Srbiji: Da li je nauka ženskog roda? Naučnice u Srbiji: Da li je nauka ženskog roda?

    Žene su u visokoobrazovnim i naučnim institucijama, a to podrazumeva da se njihov društveni i ekonomski status vrednuje na ravnopravan način, ali njihovo pozicioniranje nije isključivo problem rodne ravnopravnosti već rodne vidljivosti i predstavljanja na putu javnog integriteta. Iako su znanje, moć znanja i dostignuća neosporni, one se u javnom diskursu izostavljaju i obezvređuju pod uticajem tradicionalnih obrazaca rodnih uloga. O položaju žene-naučnice raspravljano je u SANU na trodnevnom naučnom skupu.

  • Pešić: Apsurdno napadati jedina dva čoveka koja su pobedila Vučića Pešić: Apsurdno napadati jedina dva čoveka koja su pobedila Vučića

    Komentarišući vest da će gradonačelnik Šapca izaći na lokalne izbore a da je predsednik opštine Paraćin blizu takve odluke, sociološkinja Vesna Pešič je trenutnu situaciju nazvala apsurdnom, u kojoj "treba da bacamo drvlje i kamenje na jedina dva čoveka koja su pobedila Vućića".

  • Amfilohije: Hvala Vučiću na dobroj volji, ali neka novac ode na Kosovo Amfilohije: Hvala Vučiću na dobroj volji, ali neka novac ode na Kosovo

    Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije izjavio je danas da je od srca zahvalan srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću zbog najave da će pomoći Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) u Crnoj Gori da plati poreski dug, ali da moli da svaki dinar koji Srbija može da odvoji ode na Kosovo.

  • Dačiću dodeljena Hilandarska spomenica Dačiću dodeljena Hilandarska spomenica

    Šef diplomatije Ivica Dačić je tokom boravka u Solunu, gde je učestvovao na ministarskom sastanku koji je organizovao ministar inostranih poslova Grčke Nikos Dendias, posetio Hilandarsku kuću, gde se sastao sa predstavnicima manastira Hilandara, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side